Зашто је опозиција овако изгубила?

БЕОГРАД – Како опозиција није схватила како ће проћи на изборима? Истраживања су показивала да расте број опредељених за СНС, па је логично да је за остале странке мање места у парламенту, који има 250 посланичких мандата.

Истраживачи су стално бележили нови и нови скок напредњака, али ипак није изостало изненађење када у парламент нису ушли први пут ДСС али и УРС и ЛДП. ДС и НДС су само прешли цензус. Губитницима су се придружиле и десне партије: СРС и Двери.

Наше саговорнике смо питали како ове странке нису схватиле ште се догађа и зашто је Србија практично без опозиције.

Владимир Гоати, директор „Транспарентности Србија”, каже да је опозиција имала, више него што је потребно показатеља, за мудре лидере, да је СНС одскочиo.

„Када имате такве податке тешко да ћете нешто променити, шта год урадили. Просто као да су чекали пресуду. Нису доносили радикалне одлуке, као што би било збијање редова, већ су преовладале емоције и лидерство. Неки су преценили властиту снагу и популарност као Борис Тадић који је имао већи сукоб с ДС-ом него са СНС-ом јер се нова странка формира три до три и по година пре избора. За ДСС је било јасно да су око лимита, а један од показатеља је да су од 2007. године имали све мање посланика. За УРС се два пута десило чудо, иако им истраживања нису била наклоњена, али сада нису прешли цензус. ЛДП је најмање систематски радио.”

Гоати каже и да нигде у региону исход избора није сличан нашем.

„Партијски систем се променио, он јесте вишепартијски али с једном доминантном странком. Опозиција ће имати проблем јер када није у парламенту губи видљивост, кретање, ставове и финансирање. Све то не да малим партијама да се успну. У Немачкој и Словенији је довољно да партија освоји један одсто на изборима и да буде финансирана. У Словенији је Уставни суд тај проценат померио на 0,5 одсто, док код нас морају да пређу цензус од пет одсто. Дакле, воз је отишао и крава музара не постоји. Странке се финансирају од државе али и од донатора, али они ће дати новац великим странкама јер никаквог одрицања и алтруизма нема. Мале партије не добијају донације, а чланарину људи углавном не плаћају. Зато ће ући у нове изборе са слабијом инфраструктуром и падом популарности лидера. Биће претрчавања у парламентарне странке и када се то први пут догоди биће гнушања.”

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да су неки лидери схватали шта ће се догодити и из неких разлога нису успели да направе коалиције.

„Али, не решава се све ни коалицијама. Велики део је проценио да неће проћи добро, али сујете и политичке игре су их блокирале. Да су се удруживали да би добили изборе питање је како би прошли следећи пут. У истраживањима је изгледало да ће проћи. На резултат ДСС-а је утицала и кампања која је идејно била лоша као и ЛДП-ова. Једна је ствар да ли вам је неко симпатичан, а друго је да им се да глас. Ослањање на сигурне гласове се показало као несигурно јер неко од тих људи не изађе на гласање. Неке странке су промашиле тему. Сви који нису прешли цензус (ДСС, УРС, ЛДП) али и ДС и НДС нису успели ни персонално да наметну лидере. Слоган „Демократија је на старој адреси” је прича о странци и традицији, а у кампању је требало ићи с Драганом Ђиласом и то за целу Србију а не превасходно за Београд и Војводину. Јер, ако се лидер кандидује за градоначелника зашто би неко из Пирота гласао за њих? Нису препознали промене, остали су негде заковани и пасивни. Ако нудите само прошлост и старе заслуге не можете добити.”

Радун сматра и да то што је политика ЛДП-а владајућа није довољно да уђу у парламент.

„Они кажу гласајте за нас јер смо били у праву. Поред тога коалиција са Зукорлићем им је више штетила него што им је користила. Мора се рећи и да су избори прилично реални и да свако добије шта заслужује. Неке странке време јесте прегазило а људи гласају због будућности. Опозиција је изгубила изборе и пре него што су расписани.”

Дејан Вук Станковић, политички аналитичар, каже да се опозиција водила политичком инерцијом, сматрајући да увек постоје сигурни бирачи.

„Нису схватили разочарање бирача из корпуса од 5. октобра. Листи губитника ДСС, УРС и ЛДП треба додати и ДС и НДС, али и Двери и СРС. Олако су схватили позиције и добили казну. ЛДП нема ексклузивно право на реформски курс, док ДСС није схватио колико њихова реторика не мотивише грађане. УРС-у је сметало то што не стартује с позиција власти. ДСС, УРС и ЛДП немају много шанси да се врате на политичку сцену, а ДС и НДС ће се борити за парче утицаја.

Извор: Политика