Зашто напредњацима треба Вук Драшковић

БЕОГРАД – Кад ће бити парламентарни избори, још се не зна, али, кад год да буду Српски покрет обнове је, изгледа, обезбедио улазак у Скупштину Србије. Овај пут то ће му омогућити Српска напредна странка на чијој ће изборној листи бити.

Вештина Вука Драшковића да још једном, без самосталног изласка на изборе, пронађе начин за улазак у парламент, није изненађење, али јесте изненађење што ће му то омогућити напредњаци. Поготово када СНС, судећи подршци коју сада има, после избора може, такорећи, сам да формира власт.

Коалиција СНС – СПО нема политичке логике, једино објашњење је да Александар Вучић жели да уђе у историју као ујединитељ, каже политички аналитичар Драгомир Анђелковић.

Потпуно је јасно зашто је СНС потребан СПО-у, али где је ту интерес напредњака, поготову када их подржава око 40 одсто бирача, еспеовци су на нивоу статистичке грешке?

Драгомир Анђелковић каже да, рационално, не види никакву партијску логику за овакав потез:

„Вук Драшковић не доноси много тога, можда више може да наштети. Једино објашњење би могла бити жеља Александра Вучића да буде српски Конрад Аденауер, помиритељ, али од тога странка неће имати неку корист. Али, можда је Вучићева лична жеља да у историју уђе као помиритељ. Што се Вука Драшковића тиче, он је мајстор додворавања, увек је умео да се истакне у додворавању ономе коме треба”, каже Анђелковић.

Зоран Бабић, шеф посланичке групе СНС-а, међутим, мисли да је добро када, како каже, људи који деле сличне идеје и вредности седну за исти сто, без обзира на то колики је дисбаланс у њиховој снази, и договоре се да раде заједно.

„Није више време за препирке, за копање ровова између политичких опција и за трагање за различитостима. Време је да тражимо сличности, добродошао је сваки пар руку, свака глава која може да допринесе да ми као друштво постанемо бољи и стабилнији. Не искључујем никога, искључив сам једино према онима који су се огрешили о законе Србије и са њима нико не треба да има комуникацију, осим правосудних органа. Са свима осталима треба разговарати и сарађивати, то треба неговати у будућности”, истиче Бабић.

СПО је, са своје стране, учинио све да до сарадње са СНС-ом дође. Иако су у парламент ушли на листи ЛДП-а, четири посланика ове странке врло брзо су, заједно са Олгицом Батић (ДХСС), изабране са листе ДС-а, направили посланички клуб и од тада, стално нудили „свој пар руку” у подршци влади. Нарочито на тој подршци инсистирају откако је из владе избачен УРС и кад је сваки глас „са стране” добродошао. Сваки посланик СПО-а, кад дискутује, бар три пута каже да подржава владу.

Ипак, треба рећи да су прво одборници СПО-а у Скупштини града Новог Сада схватили значај сарадње са СНС-ом, па су помогли тамошњим напредњацима да смене власт својих коалиционих партнера из ДС-а и да формирају нову власт. Вуку Драшковићу то никако није било по вољи, али је некако поднео раскид са ДС-ом.Новосадски одборници нису имали никакве последице, а, чини се, да су повукли ногу за потоње коалиције СПО-а и СНС-а на локалним изборима у неколико места. Те локалне изборе је и Драшковић поменуо као „потврду стратешког партнерства СНС и СПО о свим важним питањима”.

Да Драшковић, да тако кажемо, није вешт у проналажењу коалиционих партнера, СПО би, после 2000. отишао у историју, јер није био део победничког ДОС-а. Изван тог савеза је остао због мегаломанских захтева, а ова одлука је СПО коштала потпуне маргинализације.

Драшковић се, ипак, 2003. године снашао склопивши савез са Велимиром Илићем, лидером Нове Србије. Овај савез двеју странака, које саме не могу да пређу цензус, али су заједно имале шансу, не би био чудан да се Драшковић и Илић, који је некада био потпредседник СПО-а, нису растали уз најстрашније међусобне оптужбе, „лопов” је била још „најлепша” реч, којом су се чашћавали. Није то, наравно, потрајало.

Драшковић је потом био на изборној листи ДС-а. Са четири посланика у претходном скупштинском сазиву, СПО је имао министра у влади, државне секретаре, директоре јавних предузећа… Али, савез је пукао збогразличитих ставова око преговора Београда и Приштине, Драшковић је био за безусловно потписивање споразума…

На последњим изборима у Скупштину Србије СПО је ушао на листи ЛДП-а. Врло брзо су четири посланика СПО-а направила свој клуб.

Занимљиво је да су Драшковић и Борис Тадић „закопали” ратне секире после Тадићевог пораза на председничким изборима, па је Драшковић Тадића дочекао на слави СПО-а, Видовдан, речима утехе због тога што је СПС направио владу са СНС-ом:

„Сети се, Борисе, кнежеве вечере, сети се тога, мој Борисе, невјера ти сједи уз кољено, и код скута пије хладно вино.”

Мало после тога СПО је помогао новосадским напредњацима да направе власт. Александар Вучић, наравно, све ово зна. Или би требало да зна.

Извор: Политика