Привремени заступници капитала, које Агенција за приватизацију поставља као одговорне за пословање предузећа након што дође до раскида приватизационог уговора, а тиме фирма постане државна, месечно коштају државу око 10,8 или годишње 192,2 милиона динара. Од њих се очекује да сачувају имовину предузећа и ако је могуће подигну предузеће „на ноге”. Без обзира на толику одговорност они попут супермена често успевају истовремено да воде по неколико фирми разнородних делатности на стотине километара удаљености или да обављају читав низ функција у једном предузећу.
Љубомир Шубара је нанизао чак шест задужења. Он је истовремено привремени заступник државног капитала, председник надзорних одбора и скупштина у два предузећа у реструктурирању. И за то прима две накнаде од по 87.900 динара. Једну му даје Агенција за приватизацију, као заступнику државног капитала Савременог дома из Крушевца, док га у Фабрици мазива Фам из истог града, Агенција само именује, а плаћа га привредно друштво.
Упитан како постиже да обавља толико функција каже да „то није тешко, чак је и корисно”.
– Сва одговорност је на заступнику капитала, јер он на крају одговара држави. Уобичајено је да буде макар члан надзорног одбора. Скупштина се састаје једном годишње и није проблем обављати ту функцију – објашњава Шубара за „Политику” и каже да се, како закон налаже, одрекао накнада у надзорном одбору и скупштинама.
Међутим у Агенцији за борбу против корупције кажу да су привремени заступници капитала, као и сви други функционери, дужни да од ње затраже сагласност за обављање више јавних функција.
„Одобрење неће добити уколико је обављање те јавне функције у сукобу са јавном функцијом коју већ врше, односно у овом случају са јавном функцијом привременог заступника. Уколико функционер буде изабран, постављен или именован на другу јавну функцију супротно одредбама Закона о Агенцији за борбу против корупције, каснија јавна функција му престаје по сили закона”, наводе у овој институцији .
Конкретно за Љубомира Шубару кажу да није тражио њихову сагласност. Мада он уверава да му је Агенција за борбу против корупције недавно тражила да пријави имовину, што је, како каже, и учинио.
Он није једини који своје функције није пријавио Агенцији за борбу против корупције и тражио њено мишљење. Истог привременог заступника капитала, Соњу Веселиновић, имају и „Трајал” и „Први мај” – једна фирма се налази у Крушевцу, друга у Пироту. Прва се бави гумарским и хемијским производима, друга одећом и обућом. И за то јој на сваком месту следује по 131.844 динара. Она има још по две функције, јер је и чланица надзорног одбора у оба предузећа.
Владимиру Несторовићу полази за руком да буде директор предузећа у „Вршачким виноградима” и истовремено заступник капитала у индустрији хлеба и пецива „Бранко Перишић Плими Пек” у Крушевцу где прима 87.900 динара и плаћа га субјект приватизације.
Због кумулације функција и послова, непријављивања имовинског стања, поседовања удела у приватним фирмама у појединим случајевима и читавог низа уочених неправилности Агенција за приватизацију је недавно упутила Агенцији за борбу против корупције захтев за мишљење по овом питању.
У међувремену је и сама сачинила анализу, у коју је „Политика” имала увид и према којој у свом портфолију има 177 предузећа у којима именује 147 привремених заступника капитала.
Из ње се види да је углавном поштован Правилник о висини накнада за рад заступника капитала, који јасно каже да у малом предузећу месечно примање може да буде у висини просечне зараду или 43.968 динара. У средњем се обрачунавају две, а у великом три просечне зараде. Ако заступник капитала обавља више дужности, накнада му може бити исплаћена само по једном основу. Плаћа их субјект приватизације, а ако он не поседује средства то чини Агенција за приватизацију.
Нејасно је, међутим, зашто су поједине особе именоване и у неколико предузећа као заступници капитала, када на листи квалификованих лица постоји 368 људи који су оспособљени да обављају тај посао. Незванично се може чути да им је главна препорука за ангажовање била блискост са странком Уједињених региона Србија, на чијем челу је био Млађан Динкић, бивши министар привреде.
Од Агенције за приватизацију и после вишедневног инсистирања нисмо добили одговор шта је био критеријум за одабир привремених заступника капитала и њихово именовање у више фирми.
Према Упутству о начину именовања привремених заступника капитала директор Агенције за привартизацију има дискреционо право да одлучи коју ће особу са те листе ангажовати. Истина, он може консултовати синдикате, акционаре или министарство привреде, али одлука је његова.
Садашњи привремени заступници капитала изабрани су за мандата претходног директора Агенције за приватизацију Владислава Цветковића, пошто су се одазвали на јавни позив.
Он за „Политику” каже да није сам о томе одлучивао, већ у сарадњи са осталим службама агенције и министарства привреде. Цветковић уверава да именовање истог заступника капитала у више предузећа није било правило, већ изузетак.
– Само у одређеним ситуацијама, када је реч о специфичним делатностима попут водопривреде, именовали смо истог заступника капитала у више предузећа. Пресудно за такву одлуку било је знање и искуство кандидата – објашњава Цветковић.
На питање да ли је било неопходно да поједини заступници капитала буду у свим органима управљања предузећа које воде, он каже:
– То је постојало као могућност. Није против закона. Плаћа се само једна функција. Било је добро да се у малим предузећима обједине све те функције, наводи Цветковић.
Оставите коментар на Заступници капитала – Један човек шест функција
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.