Завршени разговори у Москви

МОСКВА – После више од пет сати, разговори лидера Русије, Немачке и Француске завршени су у Москви, јавиле су руске агенције, позивајући се на Кремљ, из ког се најављује припрема могућег заједничког документа о решавању кризе у који би били укључени предлози руског и украјинског председника, Владимира Путина и Петра Порошенка.

„Полазећи од предлога које су формулисали председник Француске (Франсоа Оланд) и немачка канцеларка (Ангела Меркел), тренутно се заједнички ради на припреми текста могућег заједничког документа за имплементацију договора из Минска, документа који би укључивао предлоге председника Украјине и предлога, које је данас формулисао и додао председник Русије”, рекао је Путинов прес секретар Дмитриј Песков.

Песков је, како наводи ТАСС, рекао да се то ради, како би се затим текст и предлози понудили странама у сукобу.

Према речима Путиновог прес секретара, наставиће се са радом а прелиминарни резултати ће бити изнети у недељу, када ће телефоном разговарати лидери „Нормандијског квартета” – Оланд, Меркелова, Путин и Порошенко.

Како је јавио АФП, један француски званичник потврдио је да су разговори били конструктивни и садржајни и да се припрема план о имплементацији претходно постигнутог мировног споразума.

Портпарол немачке канцеларке Штефен Зајберт, такође, је потврдио да ће бити израђен документ за спровођење споразума из Минска, јавио је Ројтерс.

Разговори у Москви вођени су „очи у очи”, без учешћа чланова делегација и експерата, а завршени су иза поноћи по московском времену, након чега су Меркелова и Оланд отишли на аеродром, наводе руске агенције.

Песков је разговоре лидера Француске и Немачке са председником Русије назвао конструктивним и садржајним, пренела је РИА Новости.

Европски лидери допутовали су у Москву ради разматрања решавања ситуације на истоку Украјине, након што су у четвртак боравили у краткој посети Кијеву и разговарали са Порошенком.

Мировна офанзива Меркелове и Оланда

Истовремено са краткорочним хуманитарним примирјем које су договорили проруски сепаратисти и украјинска влада, лидери Немачке и Француске су у Кијеву и Москви покренули дводневну дипломатску мировну офанзиву. Канцеларка Ангела Меркел и председник Франсоа Оланд покушавају да направе помак у решавању украјинске кризе, док се све чешће чују најаве да ће САД одобрити снабдевање украјинске војске дефанзивним оружјем.

Након сусрета са украјинским председником Петром Порошенком, ни уочи састанка са Владимиром Путином јавност није била упозната са детаљима немачко-француске мировне иницијативе.

Лондонски „Тајмс” међутим пише да је творац мировног плана у ствари руски председник, као и да су његове идеје направиле раздор између западних савезника па су се, наводи лист, на једној страни нашли Француска и Немачка, а на другој САД и Велика Британија. Потенцијални мировни споразум укључује „моментални прекид ратних дејстава и могућност размештања снага Уједињених нација”, наводи „Тајмс”.

Дописник агенције Бета из Брисела јавља да су кључне одредбе споразума са којим Меркелова и Оланд долазе код Путина и Порошенка: примирје, раздвајање сукобљених страна на истоку Украјине уз могући размештај „плавих шлемова” УН и преговори о федерализацији земље слично Дејтонском мировном споразуму којим је 1995. окончан рат у БиХ.

Француски председник је упозорио да се мора спречити „тотални рат” у Украјини, док је немачка канцеларка јасно предочила да ће све бити учињено за „европски мир” и нагласила да се Оланд и она ангажују „за француско-немачке интересе, али и интересе Европе”. Француски председник је истакао да је „Русија пријатељска земља”.

Иако је француско-немачки план засад непознат, неки медији тврде да се темељи углавном на ранијем украјинско-руском мировном споразуму из Минска, али да садржи и предлог за размештај трупа УН како би примирје и раздвајање сукобљених страна били одрживи.

Би-Би-Си је раније оценио да, уколико нова мировна иницијатива заиста буде следила одредбе протокола потписаног у Минску у септембру, највећи проблем ће бити линија раздвајања између положаја које су заузели побуњеници и оних које контролише украјинска војска. Та граница није поштована ни након септембарског договора, а постоји бојазан да исто буде учињено и овог пута. Бета преноси писање мадридског „Паиса” да би линија раздвајања требало да одрази садашњу контролу територије двеју страна, што ће тешко прихватити Кијев јер су побуњеници на истоку Украјине у последње време потисли украјинску војску и запосели нова подручја у Донбасу.

Шпански дневник преноси оцену западних дипломатских кругова у Кијеву да се „вођство Украјине опире размештању трупа УН на линији раздвајања на истоку, али како се догађаји развијају, већ сутра би могли да се нађу у ситуацији да у Донбасу буду руске мировне снаге које би тамо остале годинама”.

И руска телевизија РТ јавља да би мировни план Владимира Путина „на девет страница” могао да буде основа за иницијативу Берлина и Париза. Према овом извору, немачка канцеларка и француски председник обрадили су Путинов мировни план избацивши оне одредбе којима су се највише противиле украјинска страна и ЕУ.

Нови текст наводно садржи одреднице о већем степену аутономије региона на истоку Украјине, као и већи степен заштите за руски језик и културу.

Немачки лист „Зидојче цајтунг”, који је наводно имао увид у мировни план, тврди да је проруским побуњеницима понуђена контрола над већом територијом. Немачки званичници су међутим демантовали тврдње да су територијални уступци део мировних преговора.

Француски „Монд” пише да су после саопштења да Меркелова и Оланд крећу у Кијев и Москву с новом понудом за мир, у Кијеву „одмах упозорили на неприхватање новог ’Дејтона’, којим је та земља постала трајно неспособна за управљање”.

Западне дипломате упозоравају и да Москва нема потпуни уплив на побуњенике у Донбасу, који такође одбијају распоређивање „плавих шлемова” УН јер сматрају да ће то само дати могућност украјинској војсци да се опорави од озбиљних пораза, посебно у последње време. Руски председник је ставио до знања спремност да се „конструктивно разговара” о француско-немачком плану и подвукао да Москва сукоб у Украјини сматра унутрашњим „грађанским ратом”.

Док трају мировна настојања Меркелове и Оланда, у Брисел је допутовао амерички потпредседник Џозеф Бајден како би са колегама из ЕУ разговарао о даљем току украјинске кризе. Он је нагласио неопходност заједничког деловања САД и ЕУ које морају да се супротставе руским покушајима прекрајања мапе Европе.

„Док се Украјина бори за опстанак, Русија шаље тенкове и плаћенике”, рекао је Бајден новинарима у друштву председника Европског савета Доналда Туска, који му је пожелео добродошлицу.

Потпредседник САД је оптужио Путина да систематски крши договоре о прекиду ватре и споразум који је прошлог септембра постигнут у Минску.

„Морамо се заједнички супротставити покушајима Русије да прекраја мапе Европе јер је то управо оно што Путин покушава да уради”, истакао је Бајден.

Туск је казао да ЕУ и САД стоје једни уз друге и да ће истрајати у подршци територијалном интегритету Украјине и притиску на Русију да прихвати мирно решење. Мировну иницијативу немачко-француског двојца јуче је у име НАТО-а подржао и генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг.

Извор: Танјуг, Политика