Žestoko u Skupštini oko Zakona o radu i PIO

BEOGRAD – Skupština Srbije počela je danas vanredno zasedanje, a najžučnija rasprava povela se oko izmena Zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju. I dok poslanici raspravljaju, ispred zgrade skupštine, sindikati protestuju. Ministar rada Aleksandar Vulin kaže da je zakon neophodan da bi se uspostavila neophodna ravnoteža između sveta rada i sveta kapitala, dok šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović smatra danas da se ovim izmenama ne štite radnici, već krupni kapital.

Vulin je izjavio da Vlada Srbije nije predložila izmene Zakona o radu koje bi bile na štetu zaposlenih, jer većina odredbi donosi njihovu bolju zaštitu, i dodao da se on ne usvaja kako bi se otpuštali radnici.

„Vlada je sve radila sa idejom da se dođe do kompromisa, smatramo da će se poboljšati uslovi poslovanja i otvaranja novih radnih mesta i prebacivanja rada uz crne u formalnu zonu“, rekao je Vulin obrazlažući u parlamentu izmene zakona.

Prema njegovim rečima, predlog zakona je u većini usklađen između socijalnih partnera, sindikata i poslodavaca, a u onim odredbama koje su sindikati odbili, Vlada Srbije je uvela optimalna rešenja.

„Nismo pristali na zahteve poslodavaca o ukidanju minulog rada i proširenog dejstva kolektivnog ugovora“, rekao je Vulin.

Vulin je istakao da se izmenama zakona stvaraju uslovi za poboljšanje uslova poslovanja, podizanje konkurentnosti privrede, a neke neprecizne odredbe zakona koji je donet 2005. godine bolje su definisane, kako bi se sprečio rad na crno.

„Zakon se usklađuje i sa direktivama Evropske unije i Saveta Evrope“, rekao je Vulin i poslanicima pročitao neke od novina u zakonu.

On je istakao da se uvodi naknada od 0,4 odsto za minuli rad samo kod poslednjeg poslodavca, ugovor za rad na određeno vreme sada može da traje, a u određenim slučajevima i duže, a posebnim odredbama je ojačana zaštita materinstva i osoba sa invaliditetom.

Vulin je rekao da će poslodavac ubuduće za otpremnine davati dve prosečne zarade, umesto tri, a otpremnina će se plaćati samo za rad kod poslednjeg poslodavca, što će pospešiti zapošljavanje starijih radnika.

On je dodao da se za zaposlene uvodi izvršna isprava kojom u izvršnom, a ne više sudskom postupku, mogu da dobiju svoju zaradu koju poslodavac nije isplaćivao.

Vulin je rekao da radnici imaju plaćen godišnji odmor već posle 30 dana rada, umesto šest meseci kako je bilo do sada, kao i pet dana plaćenog odsustva.

Govoreći o minimalnoj zaradi, Vulin je rekao da se ona obračunava na osnovu minimalne cene rada i vremena provedenog na radu, a ista sadrži porez i doprinose koji se plaćaju za rad.

Opozicija neće glasati za Zakon o radu

Predstavnici opozicije danas su oštro kritikovali izmene i dopune Zakona o radu istakavši da je on katastrofalan, da neće povećati zaposlenost i omogućiti nove investicije, dok su predstavnici vladajuće koalicije ocenili da se njime štite i prava radnika i poslodavaca.

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Jovičić rekao je da su izmene i dopune Zakona o radu veoma važne i da je njihovim predlaganjem Vlada pokazala ozbiljnost.

„Ovo je važan i sistemski zakon, njime se čine ustupci privrednicima, ali se štite i prava radnika“, kazao je Jovičić novinarima u Skupštini Srbije.

Podršku izmenama Zakona o radu najavili su poslanici Nove Srbije, Srpskog porekta obnove i Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

Šef poslaničke grupe opozicione Demokratske stranke (DS) Borislav Stefanović smatra da se predloženim merama, jača, kako je istakao jedan odsto ljudi u Srbiji koji će sa radnicima moći da postupaju „kako god hoće“.

„Zakonom se uvodi princip jeftine radne snage, odnosno njim će sprski radnik koji je pošten i vredan, postati kao radnik na Bliskom istoku koji proizvodi patike, a ne može da ih kupi“, kazao je Stefanović.

Dodao je da DS ne može da podrži predloženi zakon, koji isključivo štiti prava poslodavaca i najavio podnošenje većeg broja amandmana.

„Zakonom se dovode u pitanje radnička prava koja postoje više od 150 godina, to nema nigde u Evropi“, upozorio je on.

Stefanović je kazao da zakon ne štiti najugroženije slojeve stanovništva – osobe sa invaliditetom i trudnice i naglasio da su posebno ugroženi mladi koji nemaju minuli rad.

Predsednik Nove stranke (NS) Zoran Živković ocenio je da je zakon faličan i katastrofalan i za radnike i za poslodavce.

„Zakon je faličan, a navodno je rađen po preporuci Evropske unije, a to nije tačno, jer u EU postoji jedinstven sistem radnog zakonodavstva, te takva preporuka ne postoji“, rekao je novinarima Živković.

On takođe smatra da se tim Zakonom neće povećati zaposlenost i investicije, kao i da se neće smanjiti siva ekonomija.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak kazao je da je zakon „presipanje iz šupljeg u prazno“ i da se njim ne rešava ništa.

„Zakon nije sistemski, on predviđa zaštitu najugoroženijih slojeva stanovništva i mi ćemo se potruditi da to popravimo kroz amadmane“, kazao je Čanak.

Poslanik Nove deokratske stranke (NDS) Marko Đurišić je ocenio da izmene Zakona o radu neće dovesti do novih investicija, navodeći da ni važeći nije bio prepreka.

On je rekao da su za vreme važećeg zakona investicije prelazile milijardu evra godšnjie, a da su čak jedne godine bile i tri milijarede, ali su pale za vreme aktuelne vlast na čijem čelu je SNS.

„Otkako je došla ova vlada investicije nisu bile ni milijardu evra. Ne vidim da je Zakon o radu problem, već je problem u vladi koja ne ume da privuče strane investicije“, rekao je poslanik opozicione NDS Marko Đurišić.

Stefanović: DS će pokuŠati da amandmanima poboljŠa zakon

Stefanović je izjavio da se izmenama Zakona o radu ne štite radnici, već krupni kapital, da u njemu ima nekih pozitivnih stvari, a da će ta stranka pokušati da tekst zakona poboljša amandmanima.

Stefanović je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je nejasno kako će ovaj zakon povećati zaposlenost, ako se sistematski smanjuju prava radnika u privatnom sektoru.

„Smatramo da ove izmene ne mogu dovesti do novog zapošljavanja“, rekao je Stefanović, navodeći da se izmenama ukida minuli rad, a da će poslodavci po svojoj volji odlučivati ko će koliko i šta raditi i za koju platu.

„Ima nekih pozitivnih stvari, ali ne vidimo krucijalni napredak na koji se većina poziva“, rekao je Stefanović, istakavši da će ta partija pokušati amandmanima da poboljša izmene zakona.

On je naveo i da su neka radnička prava, koja su ustanovljena mnogo ranije, sada izgubljena, a oni koji su slali telegrame podrške, pokazali su da dubinski ne razumeju probleme koje donosi novi zakon.

Potpresednik DS je naveo da ta partija ne stoji iza sidnikalnih protesta, ali je dodao da ih podržava.

Stefanović je objasnio zbog čega je nedavno, govoreći o ovom zakonu, Srbiju uporedio sa Bangladešom, rekavši da će radna snaga ovde biti jeftina kao u zemljama dalekog istoka, upitavši po koju ćemo cenu povećati zaposlenost.

On je zaključio da izmene zakona o radu pogađaju mlade i ljude koji tek treba da se zaposle, ukazujući da će oni biti izloženi na milost i nemilost krupnog kapitala.

Živković: Izmene Zakona o radu nam neće dovesti investitore

Živković je kritikovao predlog izmena i dopuna Zakona o radu i PIO, tvrdeći da nam to neće dovesti investitore, povećati broj zaposlenih niti će smanjiti sivu ekonomiju.

Živković je novinarima u Skupštini Srbije rekao da postojeći Zakon o radu nije glavna prepreka za investicije, podsetivši da smo mi svetski prvaci u čekanju na birokratske dozvole, što nekad traje i 280 dana.

Navodeći prepreke na koje investitori ovde nailaze Živković je pomenuo da oni često ne znaju ni sa kim razgovaraju, te da za jedne važe jedna, a za druge neka druga pravila, poput, kako je rekao, investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, „koji se tretiraju drugačije i imaju posebne uslove poslovanja“.

Živković je podsetio da se od 2000. godine, već treći put menja Zakon o radu, a da je onaj iz 2001. godine pisan posle socijalnog dijaloga između sindikata i poslodavaca i da je bio usklađen sa zakonodavstvom Evropske unije.

Za zakon iz 2005, donet u kohabitaciji Koštunica-Tadić, Živković tvrdi da od njega gori ne postoji.

„Današnji zakon bi trebalo da popravi taj iz 2005. godine, ali on to ne čini. Sigurno je da ovakav zakon neće povećati zaposlenost starijih radnika, neće se smanjiti siva ekonomija i neće doći do novih investicija“, uveren je predsednik Nove stranke, koja neće glasati za izmene zakona.

Ministar unutrašnjih poslova o Zakonu o radu u Skupštini

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović pozvao je poslanike da razmisle dobro i daju podršku izmenama Zakona o radu.

„Molim sve narodne poslanike da dobro razmisle i daju podršku ovom zakonu jer on treba da omogući da neki ljudi ponovo počnu da rade, idu ujutru na posao, i da u Srbiju dođu investitori. Svako ko kaže drugačije nije iskren“, rekao je Stefanović koji se u posle podne u Skupštini Srbije priključio ministru za rad Aleksandru Vulinu u raspravi o Predlogu izmena Zakona o radu.

Ministar unutrašnjih poslova je istakao da Vlada Srbije sada ima priliku da uradi nešto jer više ne želi da gleda psihološki degradirane i uništene ljude zbog uništavanja mnogih firmi u prethodnom periodu.

„Šokirana je srpska javnost bila kada se videlo kako je od 2008. do 2012. godine 354.000 radnika ostalo na ulici i to najviše u privatnom sektoru, a neki ljudi u tom periodu postali milijarderi“, rekao je Stefanović.

Ministar unutrašnjih poslova je podsetio da Srpska napredna stranka (SNS) tada nije činila nikakvu vlast i izrazio žaljenje što mnogi u tom periodu nisu bili ni procesuirani, za neke se nije postavljalo ni pitanje, a investitori nisu ni dolazili.

Poslanik opzicione Nove demokratske stranke (NDS) Janko Veselinović je izrazio čuđenje zašto ministar policije brani zakon o radu, na šta je ministar rada Srbije Alesandar Vulin je odgovorio da to nije sporno, jer je ministar unutrašnjih poslova član Vlade, a Vlada je predlagač zakona.

„Zašto ne bi ministar unutrašnjih poslova branio zakon? U policiji radi 46.000 ljudi koji izdržavaju svoje porodice i on je član vlade, a predlagač zakona je vlada“, istakao je Vulin.

Šta predviđaju nova zakonska rešenja?

Predlog izmena i dopuna Zakona o radu doprineće, pre svega, sprovođenju mera fiskalne politike u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja „rada na crno“ i povećanja zaposlenosti, piše u razlozima za donošenje tih rešenja.

Predloženim rešenjima smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce.

Unapređenje zakonodavnog okvira treba da, pored ostalih mera vlade, doprinese podsticanju domaćih i stranih investicija u privredu i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada na crno, kao i privrednom rastu.

Predlog izmena i dopuna Zakona o radu predviđa niz izmena među kojima i da zaposleni pravo na naknadu po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada može da ostvari isključivo kod aktuelnog poslodavca. Do sada je zaposleni to pravo ostvarivao na ukupni minuli rad stečen kod više poslodavaca.

Ukoliko zaposleni dobije otkaz kao tehnološki višak, predviđena je naknada koja predstavlja minimum zbir trećine zarade za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju po usvajanju izmena Zakona biće dve, a ne tri prosečne plate zaposlenog, a zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, dok za smenski rad te naknade više nema.

Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto kao do sada godinu dana, a pravo na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni dobija posle mesec dana neprekidnog rada, ne kao do sada, posle šest meseci.

Predloženim zakonom zaposleni gubi pravo na naknadu za neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako dobije otkaz, smanjuje mu se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet za venčanje, porođaj supruge, teške bolesti članova porodice ili njihovu smrt.

Za dobrovoljno davanje krvi zaposleni ima pravo na dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni će imati pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju obuhvataju, pored ostalog, promenu uslova za sticanje prva na starosnu penziju, odnosno podizanje uslova za sticanje prava na starosnu penziju za žene sa 60 na 65 godina, tako što će se starosna granica postupno podići od 2015. do 2020. godine, za šest meseci na godišnjem nivou, odnosno od 2021. godine do 2032. godine, za dva meseca na godišnjem nivou.

Na taj način izjednačavaju se uslovi za sticanje prava na starosnu penziju muškarca i žene.

Uvodi se pravo na prevremenu starosnu penziju i utvrđivanje trajnog umanjenja iznosa prevremene starosne penzije za 0,34 odsto za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navršenja opšte starosne granice, što na godišnjem nivou iznosi 4,08 odsto.

Kada je reč o zakonu o otklanjanju posledica poplava u Srbiji, odnosno Leks specijalisu, njime se uređuje otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na području pogođenom majskim poplavama.

Zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, a prestaje da važi po isteku jedne godine.

Zakonom je precizirano da područje pogođeno poplavama obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Srbije: grad Beograd i gradske opštine Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Grocka i Rakovica.

Zakonom su obuhvaćeni gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, Loznica, Valjevo, Čačak, Užice, Jagodina, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Požarevac i Zaječar.

Takođe, zakonska rešenja se odnose i na opštine Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Ub, Osečina, Ljig, Lajkovac, Mionica, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Gornji Milanovac, Lučani, Ražanj, Aleksinac, Doljevac, Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Velika Plana, Paraćin, Ćuprija, Svilajnac, Despotovac, Rekovac, Varvarin, Trstenik, Šid, Knić i Rača.

Shodno Poslovniku o radu, predsednica parlamenta Maja Gojković tu sednicu je zakazala je na zahtev Vlade Srbije, pošto je parlament u vanrednom zasedanju.

Do sada uloženo 170 amandmana

Poslanici su do sada uložili 170 amandmana na predložene izmene Zakona o radu i 13 amandmana na izmene Zakona o PIO.

Rasprava po amandmanima u parlament očekuje se u četvrtak, pošto je Poslovnikom o radu predviđeno da rasprava u pojedinostima može da počne 24 sata po završetku načelne rasprave.

Izvor: Agencije