biljana djorovićЈедан од кључних програмских докумената Новог светског поретка – Агенда 21 УН, поставила је као свој циљ до 2020. успостављање апсолутне контроле над водом, земљом, биљкама, минералима, инфраструктуром, средствима за производњу, едукацијом, енергијом, информацијама  и популацијом.

Контрола популације  у контексту Агенде 21 за Србију подразумева насилну промену демографске структуре становништва.

Нови светски поредак је Србе ставио изван закона а спречавање развоја Србије – унео у своје стратешке планове и документе. Изјава министра спољних послова Немачке, Клауса Кинкела из 1998. на скупу Бартелсман – фондације о „додатном усавршавању Европске уније“ – да ће „Србија у свима даљим процесима европских интеграција бити на губитку, те да ће бити сведена на енклаву“ Балкана ,,добила је своју потврду и у отвореном писму Вилија Вимера, потпредседника Европског парламента и посланика Бундестага, немачком канцелару Герхарду Шредеру, написаном након што је крајем априла 2000.године присуствовао „НАТО“ конференцији у главном граду Словачке, Братислави, у чијој су организацији учествовали амерички „Стејт Департмент“ и Институт за спољну политику америчке Републиканске партије. Ова конференција је показала праве намере Запада и лидера НАТО-а према српској нацији и Србији: распарчавање и трајно онеспосбљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану. Вимер је своје закључке образложио у 11 тачака које су показале да се распарчавање Србије свесно и намерно одигравало мимо постојећег правног поретка у Европи. Тачка осам нам је указала на одлуку по којој „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“.

Након 2000.године отпочело се са насилном променом демографске структуре популације у Србији која се са једне стране реализује тајним депортовањем Рома из ЕУ у Србију, који никада нису били српски држављани – а који ће до краја ове године – бити уписани у матичне књиге – као да су рођени у Србији. Са друге стране фаворизује се масован одлив младих, образованих људи из Србије. Овај процес подржан је у оба случаја моћним финансијским инструментаријем Новог светског поретка. Грађани Србије у великој мери сами финансирају настанак ромске државе на свом тлу који ће се постепено релизовати у оквиру регионализације Србије коју је неојезуитска формула европских интеграција Србије поставила као (пред)услов за њихов наставак

Промена Устава је у том смислу приоритетни задатак а циљ одржавања превремених републичких избора је обезбедити двотрећинску већину за његово изгласавање.

Петар Искендеров, старији научни сарадник Руске Академије наука је у својој анализи „Европска унија се припрема да докусури српску државност“ (2009), анализирајући процес процес „административно територијалне реформе којом се српска држава трансформише у „Заједницу српских региона (ЗСР)“, сагледао перспективе регионализације као коначно решење за Србију и Србе: регионализација представља форму предаје српске територије Албанцима (у Јужном – прешевском региону), Турској и Босни  у Западном (рашком) региону, Мађарској у Војвођанском а Румунији и Бугарској у Источном.

Централни регион (област Шумадије и Поморавља) према овој анализи – предвиђен је за постепено пребацивање из ЕУ депортоване ромске популације без држављанства, ромске популације са Косова и Метохије те других република бивше Јгославије.

romi-seoba

Орвелијанска јуриспруденција „цивилизоване Европе“

Демографска политика Европе, оптерећена у прошлости расним законима и расистичком и геноцидалном праксом, у Новом светском поретку ограничава се на депопратцију, за „цивилизоване европљане“ мање пожељних и непожељних етничких група – у Србију и православне земље Југоисточне Европе као и на  предузимање опсежних мера и програма – како се они случајно не би вратили на просторе са којих су потекли или се у њима населили. Да би се тај план реализовао европска јуриспруденција ангажовала је тимове правних експерата који су освојили читав нови правни инструментариј, нове законе о миграцијама и азилантима, пласираним под орвелијанским назвивима: „управљање миграцијама“, „реадмисија“, „сигурна трећа земља“. Промена демографске структуре у Србији одвија се по истој формули по којој Глобалистан премрежава свет: глобална политика миграција намеће се ултимативно и спроводи локално преко владе, савезних и локалних власти, НВО сектора (у овом тренутку у Србији делује 218 ромских невладиних организација), неформалних група, група за притисак и флек као и медија чији су посленици у обавези да се строго придржавају веома јасних закона политичке коректности, као и обавеза да мотре и керберски нападну било кога ко се усуди да о проблемима који се отварају и перспективама овог процеса, критички проговори.

Пројекат трајног пресељења ромске популације из Европе и стварање предуслова за настанак ромске државе на тлу Србије, преузео је на своја плећа Џорџ Сорош, члан групе Билдерберг, бивши члан борда директора Савета за иностране односе, мађарски Јеврејин, у младости сарадник нациста и водећи хуманиста Новог светског поретка (уз Била Гејтса), који је 90-тих година 20. века преко своје фондације финансирао Радио Б92 и бројне опозиционе групе у Србији са преко 100 милиона долара. Сорш и његов Фонд  реаализују програм „Деценија укључења Рома“који обухвата све аспекте живота и рада: образовање, здравствену заштиту, становање.

Сорошев програм се представља као пројекат од приоритетног значаја за решење проблема са којима се суочава ромска популација – коју треба по мерилима протестанске етике – уздићи на ниво грађана на тржишту рада. И свако би се сложио са овим племенитим идејама. Проблем је у томе што се те идеје реализују изван – плавокрвног језгра ЕУ из којег се Роми континуирано и масовно депортују у Србију (од 2001..године – најпре необележеним авионима који су фантомски слетали на Сурчински аеродром) на најсуворије начине, веома често везивањем за лисице, држањем у затвореном простору и сличним методама.

Реадмисија – правни основ за демографске промене у Србији

Реадмисија је уско везана за концепт „сигурне треће земље“ усвојеном на Даблинској конвенцији из 1990. када је конституиасана заједничка политика Европске уније о азилу. Европском конвенцијом о праву на азил из 1992. године, успостављене су јединствене мере и процедуре о одобравању азила, како би се спречила (зло)употреба тога права, чиме су чланице ЕУ су препустиле своја овлашћења из области имиграције и „азиланата“ Бриселу.

resnik ne zelimo rome romi necemo u resnik 1334261930 149344 Велика сеоба Рома у Србију

Концепт „сигурне треће земље“ омогућио је да ЕУ пренесе одговорност за заштиту својих  граница – на треће земље – преко којих би тражилац азила ушао у јединствени простор ЕУ. Тзв. „трећа темља“  постала је надлежна за разматрање захтева за азил особа које су транзитно прешле преко њене територије. Тражиоци азила у ЕУ се на основу тог закона враћају на територију земље преко које су ушла у ЕУ.

Савет министара ЕУ је 1997 наложио потписивање билатералних уговора о реадмисији (враћању) азиланата и то не само држављана земаља потписница, већ и лица из трећих земаља у транзиту.

Србија је у склопу Споразума о придруживању прихватила све „билатералне уговоре“ о реадмисији. У складу са овим уговорима је крајем 2007. донела „Закон о азилу“ који је ступио на снагу 1.априла 2008.

Потписан је велики број билатералних уговора о реадмисији којима се Србија обавезала да прихвати све азиланте које Еуропска Унија испоручи, укључујући  и оне који нису њени држављани, како то објашњава проф.др.Дренка Вуковић у раду „Реадмисија и управљање миграцијама“:

„Споразумом о редамисији Србије и ЕУ, Србија је прихватила да преузме све (1) сопствене држављане; (2) држављане трећих земља и (3) лица без било чијег држављанства“ – при чему се процедура преузимања и даљег третмана депортованих одвија у највећој тајности под калузулом уговора која се назива „заштита података“.

„Заштита података такође спада у саставни део Споразума о реадмисији Србије и ЕУ као и питања спровођења и примене путем заједничке комисије за реадмисију“.

Уговор о реадмисји подржан клаузулом о тајности (заштита података) отворио је Европској унији простор за депортацију Рома и осталих групација становништва у неограниченом броју у Србију као и да број депортованих држи у тајности.

Према Попису становништва из 2002. године, у Републици Србији се 108.193 грађана изјаснило као припадници ромске националне мањине. Садашњи број Рома држи се у строгој тајности а званичници кажу да евиденција не посотоји. Јасно је да се  тиме прикривају подаци о броју депортованих Рома са територије ЕУ који никада нису могли да добију држављанство неке од европских земаља у којима су живели, Рома из бивших република СФРЈ и Рома избеглих са простора Косова и Метохије.

Заменик диектора Канцеларије за људска и мањинска права Србије Др. Драгољуб Ацковић је на састанку на коме је разматрана политика становања ромске популације у коме су учествовали секретар експертске групе Савета Европе CAHROM, Мајкл Гует и представници Канцеларије за људска и мањинска права Србије у свом уводном излагању изнео анализу по којој у Србији живи 600 000 Рома.

У научном раду: „Роми у југоисточној Србији од дефтера до пописа“, проф. др. Драган Тодоровић каже да „Процене представника ромских организација и цивилног сектора упућују на 450.000 до 800.000 припадника ромске националне мањине насељених у Србији“ (до 2011.године).

Евидентирање кретања декларисаних Рома у Србији у новијем периоду започиње 1948. године и наставља се у званично вођеним пописима из 1953,1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. године. Према подацима пописа из 2002. године (спроведен на територији централне Србије и Војводине), у етничкој структури Србије (без Косова и Метохије) Срби као већински народ чине 82,9% укупног становништва, док су најзаступљеније националне мањине Мађари (3,9%), Бошњаци/Муслимани (2,1%), Роми (1,4%) и Југословени (1,1%).

Ова разлика у броју Рома по попису из 2002. и  претпостављеног броја који наводе Др. Ацковић и припадници НВО сектора показују да је „цивилизована Европа“ до 2011.године у Србију депортовала између 500.000 – 700.000 Рома,  након које је процес депортације настављен.

romi-severna-rajna-vestfalija-proterivanje-srbija-kosovo-1328585176-59466Слика – Роми чекају депортацију из Северне Рајне-Вестфалије за Србију

Глоса: Професор Тодоровић у „Роми у југоисточној Србији од дефтера до пописа“, наводи следеће демографске податке: „Стопа наталитета ромске популације у Србији (23,5 промила) више од два пута већа је од наталитета Срба (10,3 промила), док је стопа морталитета готово двоструко мања (7,3 насупрот 13,6 промила). Разлике су још изразитије када је реч о природном прираштају, који је код Рома највиши (16,2 промила), чак и у европским оквирима (изузев код Албанаца). Али, иако је стопа смртности нижа од српског просека, због младе старосне структуре „за Роме су карактеристичне натпросечне специфичне стопе смртности у свим старосним кохортама, при чему је стопа морталитета одојчади, као добар индикатор квалитета животног стандарда, нивоа здравствене заштите и социоекономског положаја популације и даље изразито висока (Радушки 2003, 277)“.

За Ромкиње је карактеристична релативно висока плодност: на почетку фертилног периода трећина млађих од 20 година је већ рађала (код осталих националности између 3,5 и 7,5%), чак 73% жена у старости од 20 до 24 године (код осталих испод 50%), док у знатно мањој мери рађају после 25 године.

Репродуктивно понашање Рома одликује и висок ванбрачни наталитет (проценат ванбрачне деце међу живорођеном је преко половине). Просечна старост Рома, према последњем попису, износи 27,5 година, преко 70% стано-вништва млађе је од 40 година, док је удео лица изнад 60 година само 6,8%.

Фалсификовање података уздигнуто на ранг закона – Упис Рома у матичне књиге рођених

Највећа брига ЕУ је да сви реадминистрирани Роми добију српско држављанство и то по хитном поступку.

У ту сврху за упис Рома у матичне књиге, обезбеђена су (према подацима  Образложења Акционог плана за спровођење Стратегије за унапређење положаја Рома у РС“ до 2015.) донаторска средства у изосу од 317.464 евра. Но, није било довољно дати само новац – Глобалистан није ни један детаљ претварања Србије у ромску државу, препустио случају: посао здруженим снагама обављају:  Министарство правде,  Центар за социјални рад и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице.

До 2015 – сви Роми морају добити „крштеницу“ – засновану на наводним тврдњама да су рођени у Србији.

Пошто иницијативу за издавање докумената заснованим на лажним подацима не могу да препусте самим Ромима, за овај посао од највеће важниосtи за спровођење Агенде 21 за Србију, ангажован је Центар за социјални рад. (нема сумње да Глобалистан има савршену евиденцију о депортованим Ромима са простора својих земаља и да ће се спискови прослеђивати до особа задужених за решење овог више него ургентног проблема Глобалистана).

Ево орвелијанске елаборације државне секретарке „Министарства правде“ (орвелијанског Министарства истине) Гордане Стаменић, изречене на конфернцији за медије одржаној у седишту Еуроактива у Београду 27. јануара:

 „ Од 2009. године у Србији је у матичну књигу рођених накнадно уписано 20.679 Рома, а план је да до 2015. буду уписани сви који су тренутно „правно невидљиви“.

Представник УНХЦР у Србији нагласио је да је Србија прва земља на Западном Балкану која активно ради на решавању проблема „правно невидљивих“.

О томе како је је текао процес уздизања фалсификовања на ранг закона, такође можемо сагледати из изјаве Гордане Стаменић:

„ Закон о матичним књигама из 2009. допринео много, али 2012. године било је неопходно донети Закон о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку“.

На основу допуна, „Закон о матичним књигама“ почео је да подразумева и

  1. децу без родитељског старања
  2.  уписивање „ван прописаног времена

али то није било довољно јер је било случајева „када лица нису могла да докажу тачан датум рођења“, па се ишло у ванпарнични поступак“.

Шта је омогућио ванпарнични поступак?

Ванпарнички поступак је омогућио – уписивање ма ког лица у матичне књиге Републике Србије на основу давања лажних исказа.

romi-fakultet620x0Погледајмо:

На основу промена закона о ванпарничном поступку „чињеница рођења саставља се на основу изјаве особе која није уписана у матичњу књигу рођених и исказа два пунолетна сведока“.

Погледајмо даље: „Ако се у поступку састављања исправе о чињеници рођења не може утврдити дан, час и година рођења сматра се да је то лице рођено 1. јануара у 00:01 сати године за коју је вероватно да је година његовог рођења, а уколико се не може утврдити место рођења сматра се да је рођено у граду, односно седишту општине за коју је вероватно да је на њеном подручју дошло до рођења“.

Будући да наши правници, судије и социјални радници нису били едуковани за овај тип криминалних дела „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Организавни криминал је процветао након потписивања “Споразума о разумевању“ који су у априлу 2012. потписали Министарство правде, Заштитник грађана и Високи комесеријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР). На основу тог споразума, речено је конференцији за медије у седишту Еуроактива, „организоване су бројне обуке судија, запослених у Центрима за социјални рад и матичара, као и посете насељима Рома“.

Но, улог је толико велики  да се ништа сме пропустити самим Ромима већ ће уписивање Рома у матичне књиге постати главни задатак у ту сврху обучених експерата из Центра за социјални рад „Захтев за упис у матичне књиге рођених, поред лица које желе да остваре то право, може да поднесе и Центар за социјални рад, при чему су ослобођени свих судских и административних такси“.

„Има још пуно да се ради, јер сва деца по рођењу имају право да буду уписана у матичну књигу рођених, док је код оних који немају пребивалиште омогућено да буду уписани код Центра за социјални рад, како би се обезбедили услови за добијање личних карата“, рекао је задовољни представник УНХЦР-а, Арболеда.

Дакле: „Сва деца по рођењу имају право да буду уписана и матичну књигу рођених“ – реакао је господин Арболеда.

Али, овде се не ради о реализацији тог права, господине Арболеда. Овде се ради о пресељењу Ромског становништва из „цивилизоване ЕУ“ у Србију. И ради се о томе да се  по вашим налозима, инструкцијама и упутствима правосуђе у Србији упустило у тешке криминалне радње фалсификовања података, кривоклетства  и издавања личних докумената на основу тога, ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ МОРАЛО ДА ПРОМЕНИ ЗАКОНЕ КОЈИ ТО ЗАБРАЊУЈУ У ЧИТАВОМ СВЕТУ И ЗБОГ ЧЕГА СЕ У ЧИТАВОМ СВЕТУ ДОБИЈА ЗАТВОРСКА КАЗНА.

Quod erat demonstrandum.

Степеном кривотворења података задовољан је, међутим Заменик заштитника грађана Роберт Сепи. По писању агенције Бета – он је „изразио задовољство  што је партнерство са Министарством правде и УНХЦР дало резултате и оценио да се проблем уписивања Рома решава брзо и добром динамиком“.

Нема никаве сумње да је упис у матичне књиге рођених послужити као – правна чињеница која се неће доводити у питање. О томе сведочи Стратегија за унапређење Рома Републике Србије (2009) у којој се реадмисија Рома са територије ЕУ (српских држављана, бивших држављана  СФРЈ, као и оних без било чијег држављанства) не разматра као УЗРОК за промену демографског стања у Србији већ се у њој каже да број по попису није био прецизан јер: „многа истраживања указују на то да је број припадника ромске националности у Републици Србији знатно већи, па се процењује да износи између 250.000 и 500.000“.


Извор: Печат

Оставите коментар

Оставите коментар на Велика сеоба Рома у Србију

* Обавезна поља