biljana djorovićJedan od ključnih programskih dokumenata Novog svetskog poretka – Agenda 21 UN, postavila je kao svoj cilj do 2020. uspostavljanje apsolutne kontrole nad vodom, zemljom, biljkama, mineralima, infrastrukturom, sredstvima za proizvodnju, edukacijom, energijom, informacijama  i populacijom.

Kontrola populacije  u kontekstu Agende 21 za Srbiju podrazumeva nasilnu promenu demografske strukture stanovništva.

Novi svetski poredak je Srbe stavio izvan zakona a sprečavanje razvoja Srbije – uneo u svoje strateške planove i dokumente. Izjava ministra spoljnih poslova Nemačke, Klausa Kinkela iz 1998. na skupu Bartelsman – fondacije o „dodatnom usavršavanju Evropske unije“ – da će „Srbija u svima daljim procesima evropskih integracija biti na gubitku, te da će biti svedena na enklavu“ Balkana ,,dobila je svoju potvrdu i u otvorenom pismu Vilija Vimera, potpredsednika Evropskog parlamenta i poslanika Bundestaga, nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, napisanom nakon što je krajem aprila 2000.godine prisustvovao „NATO“ konferenciji u glavnom gradu Slovačke, Bratislavi, u čijoj su organizaciji učestvovali američki „Stejt Department“ i Institut za spoljnu politiku američke Republikanske partije. Ova konferencija je pokazala prave namere Zapada i lidera NATO-a prema srpskoj naciji i Srbiji: rasparčavanje i trajno onesposbljavanje zemlje i naroda za bilo kakvu ulogu na Balkanu. Vimer je svoje zaključke obrazložio u 11 tačaka koje su pokazale da se rasparčavanje Srbije svesno i namerno odigravalo mimo postojećeg pravnog poretka u Evropi. Tačka osam nam je ukazala na odluku po kojoj „Srbija mora trajno da bude isključena iz evropskog razvoja“.

Nakon 2000.godine otpočelo se sa nasilnom promenom demografske strukture populacije u Srbiji koja se sa jedne strane realizuje tajnim deportovanjem Roma iz EU u Srbiju, koji nikada nisu bili srpski državljani – a koji će do kraja ove godine – biti upisani u matične knjige – kao da su rođeni u Srbiji. Sa druge strane favorizuje se masovan odliv mladih, obrazovanih ljudi iz Srbije. Ovaj proces podržan je u oba slučaja moćnim finansijskim instrumentarijem Novog svetskog poretka. Građani Srbije u velikoj meri sami finansiraju nastanak romske države na svom tlu koji će se postepeno relizovati u okviru regionalizacije Srbije koju je neojezuitska formula evropskih integracija Srbije postavila kao (pred)uslov za njihov nastavak

Promena Ustava je u tom smislu prioritetni zadatak a cilj održavanja prevremenih republičkih izbora je obezbediti dvotrećinsku većinu za njegovo izglasavanje.

Petar Iskenderov, stariji naučni saradnik Ruske Akademije nauka je u svojoj analizi „Evropska unija se priprema da dokusuri srpsku državnost“ (2009), analizirajući proces proces „administrativno teritorijalne reforme kojom se srpska država transformiše u „Zajednicu srpskih regiona (ZSR)“, sagledao perspektive regionalizacije kao konačno rešenje za Srbiju i Srbe: regionalizacija predstavlja formu predaje srpske teritorije Albancima (u Južnom – preševskom regionu), Turskoj i Bosni  u Zapadnom (raškom) regionu, Mađarskoj u Vojvođanskom a Rumuniji i Bugarskoj u Istočnom.

Centralni region (oblast Šumadije i Pomoravlja) prema ovoj analizi – predviđen je za postepeno prebacivanje iz EU deportovane romske populacije bez državljanstva, romske populacije sa Kosova i Metohije te drugih republika bivše Jgoslavije.

romi-seoba

Orvelijanska jurisprudencija „civilizovane Evrope“

Demografska politika Evrope, opterećena u prošlosti rasnim zakonima i rasističkom i genocidalnom praksom, u Novom svetskom poretku ograničava se na depopratciju, za „civilizovane evropljane“ manje poželjnih i nepoželjnih etničkih grupa – u Srbiju i pravoslavne zemlje Jugoistočne Evrope kao i na  preduzimanje opsežnih mera i programa – kako se oni slučajno ne bi vratili na prostore sa kojih su potekli ili se u njima naselili. Da bi se taj plan realizovao evropska jurisprudencija angažovala je timove pravnih eksperata koji su osvojili čitav novi pravni instrumentarij, nove zakone o migracijama i azilantima, plasiranim pod orvelijanskim nazvivima: „upravljanje migracijama“, „readmisija“, „sigurna treća zemlja“. Promena demografske strukture u Srbiji odvija se po istoj formuli po kojoj Globalistan premrežava svet: globalna politika migracija nameće se ultimativno i sprovodi lokalno preko vlade, saveznih i lokalnih vlasti, NVO sektora (u ovom trenutku u Srbiji deluje 218 romskih nevladinih organizacija), neformalnih grupa, grupa za pritisak i flek kao i medija čiji su poslenici u obavezi da se strogo pridržavaju veoma jasnih zakona političke korektnosti, kao i obaveza da motre i kerberski napadnu bilo koga ko se usudi da o problemima koji se otvaraju i perspektivama ovog procesa, kritički progovori.

Projekat trajnog preseljenja romske populacije iz Evrope i stvaranje preduslova za nastanak romske države na tlu Srbije, preuzeo je na svoja pleća Džordž Soroš, član grupe Bilderberg, bivši član borda direktora Saveta za inostrane odnose, mađarski Jevrejin, u mladosti saradnik nacista i vodeći humanista Novog svetskog poretka (uz Bila Gejtsa), koji je 90-tih godina 20. veka preko svoje fondacije finansirao Radio B92 i brojne opozicione grupe u Srbiji sa preko 100 miliona dolara. Sorš i njegov Fond  reaalizuju program „Decenija uključenja Roma“koji obuhvata sve aspekte života i rada: obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, stanovanje.

Sorošev program se predstavlja kao projekat od prioritetnog značaja za rešenje problema sa kojima se suočava romska populacija – koju treba po merilima protestanske etike – uzdići na nivo građana na tržištu rada. I svako bi se složio sa ovim plemenitim idejama. Problem je u tome što se te ideje realizuju izvan – plavokrvnog jezgra EU iz kojeg se Romi kontinuirano i masovno deportuju u Srbiju (od 2001..godine – najpre neobeleženim avionima koji su fantomski sletali na Surčinski aerodrom) na najsuvorije načine, veoma često vezivanjem za lisice, držanjem u zatvorenom prostoru i sličnim metodama.

Readmisija – pravni osnov za demografske promene u Srbiji

Readmisija je usko vezana za koncept „sigurne treće zemlje“ usvojenom na Dablinskoj konvenciji iz 1990. kada je konstituiasana zajednička politika Evropske unije o azilu. Evropskom konvencijom o pravu na azil iz 1992. godine, uspostavljene su jedinstvene mere i procedure o odobravanju azila, kako bi se sprečila (zlo)upotreba toga prava, čime su članice EU su prepustile svoja ovlašćenja iz oblasti imigracije i „azilanata“ Briselu.

resnik ne zelimo rome romi necemo u resnik 1334261930 149344 Velika seoba Roma u Srbiju

Koncept „sigurne treće zemlje“ omogućio je da EU prenese odgovornost za zaštitu svojih  granica – na treće zemlje – preko kojih bi tražilac azila ušao u jedinstveni prostor EU. Tzv. „treća temlja“  postala je nadležna za razmatranje zahteva za azil osoba koje su tranzitno prešle preko njene teritorije. Tražioci azila u EU se na osnovu tog zakona vraćaju na teritoriju zemlje preko koje su ušla u EU.

Savet ministara EU je 1997 naložio potpisivanje bilateralnih ugovora o readmisiji (vraćanju) azilanata i to ne samo državljana zemalja potpisnica, već i lica iz trećih zemalja u tranzitu.

Srbija je u sklopu Sporazuma o pridruživanju prihvatila sve „bilateralne ugovore“ o readmisiji. U skladu sa ovim ugovorima je krajem 2007. donela „Zakon o azilu“ koji je stupio na snagu 1.aprila 2008.

Potpisan je veliki broj bilateralnih ugovora o readmisiji kojima se Srbija obavezala da prihvati sve azilante koje Europska Unija isporuči, uključujući  i one koji nisu njeni državljani, kako to objašnjava prof.dr.Drenka Vuković u radu „Readmisija i upravljanje migracijama“:

„Sporazumom o redamisiji Srbije i EU, Srbija je prihvatila da preuzme sve (1) sopstvene državljane; (2) državljane trećih zemlja i (3) lica bez bilo čijeg državljanstva“ – pri čemu se procedura preuzimanja i daljeg tretmana deportovanih odvija u najvećoj tajnosti pod kaluzulom ugovora koja se naziva „zaštita podataka“.

„Zaštita podataka takođe spada u sastavni deo Sporazuma o readmisiji Srbije i EU kao i pitanja sprovođenja i primene putem zajedničke komisije za readmisiju“.

Ugovor o readmisji podržan klauzulom o tajnosti (zaštita podataka) otvorio je Evropskoj uniji prostor za deportaciju Roma i ostalih grupacija stanovništva u neograničenom broju u Srbiju kao i da broj deportovanih drži u tajnosti.

Prema Popisu stanovništva iz 2002. godine, u Republici Srbiji se 108.193 građana izjasnilo kao pripadnici romske nacionalne manjine. Sadašnji broj Roma drži se u strogoj tajnosti a zvaničnici kažu da evidencija ne posotoji. Jasno je da se  time prikrivaju podaci o broju deportovanih Roma sa teritorije EU koji nikada nisu mogli da dobiju državljanstvo neke od evropskih zemalja u kojima su živeli, Roma iz bivših republika SFRJ i Roma izbeglih sa prostora Kosova i Metohije.

Zamenik diektora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Srbije Dr. Dragoljub Acković je na sastanku na kome je razmatrana politika stanovanja romske populacije u kome su učestvovali sekretar ekspertske grupe Saveta Evrope CAHROM, Majkl Guet i predstavnici Kancelarije za ljudska i manjinska prava Srbije u svom uvodnom izlaganju izneo analizu po kojoj u Srbiji živi 600 000 Roma.

U naučnom radu: „Romi u jugoistočnoj Srbiji od deftera do popisa“, prof. dr. Dragan Todorović kaže da „Procene predstavnika romskih organizacija i civilnog sektora upućuju na 450.000 do 800.000 pripadnika romske nacionalne manjine naseljenih u Srbiji“ (do 2011.godine).

Evidentiranje kretanja deklarisanih Roma u Srbiji u novijem periodu započinje 1948. godine i nastavlja se u zvanično vođenim popisima iz 1953,1961, 1971, 1981, 1991. i 2002. godine. Prema podacima popisa iz 2002. godine (sproveden na teritoriji centralne Srbije i Vojvodine), u etničkoj strukturi Srbije (bez Kosova i Metohije) Srbi kao većinski narod čine 82,9% ukupnog stanovništva, dok su najzastupljenije nacionalne manjine Mađari (3,9%), Bošnjaci/Muslimani (2,1%), Romi (1,4%) i Jugosloveni (1,1%).

Ova razlika u broju Roma po popisu iz 2002. i  pretpostavljenog broja koji navode Dr. Acković i pripadnici NVO sektora pokazuju da je „civilizovana Evropa“ do 2011.godine u Srbiju deportovala između 500.000 – 700.000 Roma,  nakon koje je proces deportacije nastavljen.

romi-severna-rajna-vestfalija-proterivanje-srbija-kosovo-1328585176-59466Slika – Romi čekaju deportaciju iz Severne Rajne-Vestfalije za Srbiju

Glosa: Profesor Todorović u „Romi u jugoistočnoj Srbiji od deftera do popisa“, navodi sledeće demografske podatke: „Stopa nataliteta romske populacije u Srbiji (23,5 promila) više od dva puta veća je od nataliteta Srba (10,3 promila), dok je stopa mortaliteta gotovo dvostruko manja (7,3 nasuprot 13,6 promila). Razlike su još izrazitije kada je reč o prirodnom priraštaju, koji je kod Roma najviši (16,2 promila), čak i u evropskim okvirima (izuzev kod Albanaca). Ali, iako je stopa smrtnosti niža od srpskog proseka, zbog mlade starosne strukture „za Rome su karakteristične natprosečne specifične stope smrtnosti u svim starosnim kohortama, pri čemu je stopa mortaliteta odojčadi, kao dobar indikator kvaliteta životnog standarda, nivoa zdravstvene zaštite i socioekonomskog položaja populacije i dalje izrazito visoka (Raduški 2003, 277)“.

Za Romkinje je karakteristična relativno visoka plodnost: na početku fertilnog perioda trećina mlađih od 20 godina je već rađala (kod ostalih nacionalnosti između 3,5 i 7,5%), čak 73% žena u starosti od 20 do 24 godine (kod ostalih ispod 50%), dok u znatno manjoj meri rađaju posle 25 godine.

Reproduktivno ponašanje Roma odlikuje i visok vanbračni natalitet (procenat vanbračne dece među živorođenom je preko polovine). Prosečna starost Roma, prema poslednjem popisu, iznosi 27,5 godina, preko 70% stano-vništva mlađe je od 40 godina, dok je udeo lica iznad 60 godina samo 6,8%.

Falsifikovanje podataka uzdignuto na rang zakona – Upis Roma u matične knjige rođenih

Najveća briga EU je da svi readministrirani Romi dobiju srpsko državljanstvo i to po hitnom postupku.

U tu svrhu za upis Roma u matične knjige, obezbeđena su (prema podacima  Obrazloženja Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređenje položaja Roma u RS“ do 2015.) donatorska sredstva u izosu od 317.464 evra. No, nije bilo dovoljno dati samo novac – Globalistan nije ni jedan detalj pretvaranja Srbije u romsku državu, prepustio slučaju: posao združenim snagama obavljaju:  Ministarstvo pravde,  Centar za socijalni rad i Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Do 2015 – svi Romi moraju dobiti „krštenicu“ – zasnovanu na navodnim tvrdnjama da su rođeni u Srbiji.

Pošto inicijativu za izdavanje dokumenata zasnovanim na lažnim podacima ne mogu da prepuste samim Romima, za ovaj posao od najveće važniosti za sprovođenje Agende 21 za Srbiju, angažovan je Centar za socijalni rad. (nema sumnje da Globalistan ima savršenu evidenciju o deportovanim Romima sa prostora svojih zemalja i da će se spiskovi prosleđivati do osoba zaduženih za rešenje ovog više nego urgentnog problema Globalistana).

Evo orvelijanske elaboracije državne sekretarke „Ministarstva pravde“ (orvelijanskog Ministarstva istine) Gordane Stamenić, izrečene na konfernciji za medije održanoj u sedištu Euroaktiva u Beogradu 27. januara:

 „ Od 2009. godine u Srbiji je u matičnu knjigu rođenih naknadno upisano 20.679 Roma, a plan je da do 2015. budu upisani svi koji su trenutno „pravno nevidljivi“.

Predstavnik UNHCR u Srbiji naglasio je da je Srbija prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja aktivno radi na rešavanju problema „pravno nevidljivih“.

O tome kako je je tekao proces uzdizanja falsifikovanja na rang zakona, takođe možemo sagledati iz izjave Gordane Stamenić:

„ Zakon o matičnim knjigama iz 2009. doprineo mnogo, ali 2012. godine bilo je neophodno doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku“.

Na osnovu dopuna, „Zakon o matičnim knjigama“ počeo je da podrazumeva i

  1. decu bez roditeljskog staranja
  2.  upisivanje „van propisanog vremena

ali to nije bilo dovoljno jer je bilo slučajeva „kada lica nisu mogla da dokažu tačan datum rođenja“, pa se išlo u vanparnični postupak“.

Šta je omogućio vanparnični postupak?

Vanparnički postupak je omogućio – upisivanje ma kog lica u matične knjige Republike Srbije na osnovu davanja lažnih iskaza.

romi-fakultet620x0Pogledajmo:

Na osnovu promena zakona o vanparničnom postupku „činjenica rođenja sastavlja se na osnovu izjave osobe koja nije upisana u matičnju knjigu rođenih i iskaza dva punoletna svedoka“.

Pogledajmo dalje: „Ako se u postupku sastavljanja isprave o činjenici rođenja ne može utvrditi dan, čas i godina rođenja smatra se da je to lice rođeno 1. januara u 00:01 sati godine za koju je verovatno da je godina njegovog rođenja, a ukoliko se ne može utvrditi mesto rođenja smatra se da je rođeno u gradu, odnosno sedištu opštine za koju je verovatno da je na njenom području došlo do rođenja“.

Budući da naši pravnici, sudije i socijalni radnici nisu bili edukovani za ovaj tip kriminalnih dela „organizovane su brojne obuke sudija, zaposlenih u Centrima za socijalni rad i matičara, kao i posete naseljima Roma“.

Organizavni kriminal je procvetao nakon potpisivanja “Sporazuma o razumevanju“ koji su u aprilu 2012. potpisali Ministarstvo pravde, Zaštitnik građana i Visoki komeserijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR). Na osnovu tog sporazuma, rečeno je konferenciji za medije u sedištu Euroaktiva, „organizovane su brojne obuke sudija, zaposlenih u Centrima za socijalni rad i matičara, kao i posete naseljima Roma“.

No, ulog je toliko veliki  da se ništa sme propustiti samim Romima već će upisivanje Roma u matične knjige postati glavni zadatak u tu svrhu obučenih eksperata iz Centra za socijalni rad „Zahtev za upis u matične knjige rođenih, pored lica koje žele da ostvare to pravo, može da podnese i Centar za socijalni rad, pri čemu su oslobođeni svih sudskih i administrativnih taksi“.

„Ima još puno da se radi, jer sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana u matičnu knjigu rođenih, dok je kod onih koji nemaju prebivalište omogućeno da budu upisani kod Centra za socijalni rad, kako bi se obezbedili uslovi za dobijanje ličnih karata“, rekao je zadovoljni predstavnik UNHCR-a, Arboleda.

Dakle: „Sva deca po rođenju imaju pravo da budu upisana i matičnu knjigu rođenih“ – reakao je gospodin Arboleda.

Ali, ovde se ne radi o realizaciji tog prava, gospodine Arboleda. Ovde se radi o preseljenju Romskog stanovništva iz „civilizovane EU“ u Srbiju. I radi se o tome da se  po vašim nalozima, instrukcijama i uputstvima pravosuđe u Srbiji upustilo u teške kriminalne radnje falsifikovanja podataka, krivokletstva  i izdavanja ličnih dokumenata na osnovu toga, ZBOG ČEGA JE MORALO DA PROMENI ZAKONE KOJI TO ZABRANJUJU U ČITAVOM SVETU I ZBOG ČEGA SE U ČITAVOM SVETU DOBIJA ZATVORSKA KAZNA.

Quod erat demonstrandum.

Stepenom krivotvorenja podataka zadovoljan je, međutim Zamenik zaštitnika građana Robert Sepi. Po pisanju agencije Beta – on je „izrazio zadovoljstvo  što je partnerstvo sa Ministarstvom pravde i UNHCR dalo rezultate i ocenio da se problem upisivanja Roma rešava brzo i dobrom dinamikom“.

Nema nikave sumnje da je upis u matične knjige rođenih poslužiti kao – pravna činjenica koja se neće dovoditi u pitanje. O tome svedoči Strategija za unapređenje Roma Republike Srbije (2009) u kojoj se readmisija Roma sa teritorije EU (srpskih državljana, bivših državljana  SFRJ, kao i onih bez bilo čijeg državljanstva) ne razmatra kao UZROK za promenu demografskog stanja u Srbiji već se u njoj kaže da broj po popisu nije bio precizan jer: „mnoga istraživanja ukazuju na to da je broj pripadnika romske nacionalnosti u Republici Srbiji znatno veći, pa se procenjuje da iznosi između 250.000 i 500.000“.


Izvor: Pečat

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Velika seoba Roma u Srbiju

* Obavezna polja