Тесла патентирао прехрањивање планете

БЕОГРАД – Геније из Смиљана је 1938, регистровао и заштитио робну марку Factor auctus (Фактор раста). Учинио је то пошто је до детаља разрадио састав смеше за исхрану живине и голубова, природне хране коју је добио „револуционарним поступком“

Бивајући свестан да раст светске популације поставља проблем прехрањивања планете, Никола Тесла је још на почетку 20 века размишљао како да се наука на укључи у производњу хране! О томе је говорио 1900, тачно пре 113 година и већ тада ке дигао глас против производње вештачке хране.

„Хиљаду других зала можемо поменути, али сва она заједно… нису равна једном једином: недостатку хране, који доноси беду, глад и осиромашење.” Ове речи Никола Тесла је написао у свом славном есеју „Проблем повећања људске енергије”, који је објавио у јуну 1900. године. Сто година касније, 8. септембра 2000. године, Уједињене нације су усвојиле Миленијумску декларацију и у њој дефинисале осам развојних циљева које треба остварити до 2015. године, при чему је као први циљ дефинисано искорењивање екстремног сиромаштва и глади.

Недостатак здраве хране

Статистике говоре да је сиромаштво преполовљено у односу на 1990. и да су размере глади смањене, мада је данас у свету око 900 милиона гладних људи. Овај напредак учињен је здруженим снагама држава чланица УН и њених организација, бројних корпорација и филантропских акција, у којима су учествовали и неки од најбогатијих појединаца планете.

Геније из Смиљана није мислио „на апсолутни недостатак хране, већ само на недостатак здраве хране”, „добре и обилне хране”, такође и чисте пијаће воде, за коју је сматрао да се може добити помоћу усавршених електричних уређаја који би јефтино производили озон „као идеални дезинфектант”. Зато је већ 1900. дигао глас против „производње вештачке хране”, пошто људски род представља „резултат сталне вековне адаптације и не можемо се радикално променити без непредвидљивих и вероватно катастрофалних последица” које би донео „несигуран експеримент” с производњом вештачке хране, због чега га „не треба ни покушавати”.

Угрозио интерес капиталиста

Зато се залагао, на првом месту, за повећање плодности обрадивог земљишта и чување шума, пошто „земља не може бескрајно да даје живот”, те је тражио „начин да јој се додају супстанце које од ње узимају биљке”. Мислио је на једињења азота, која из наше атмосфере треба да „оксидишемо и произведемо”. Решење је видео у коришћењу својих струја веома високе фреквенције у производњи атмосферских електричних пражњења, у шта се уверио током тајних експеримената у Колорадо Спрингсу 1899. године.

Ствари су отишле у другом смеру из низа разлога, при чему су интереси корпорацијског капитала имали важну, могуће и пресудну улогу. Теслу то није обесхрабрило, наставио је истраживања у области здраве, добре и обилне хране. Коначно је, 23. јуна 1938, регистровао и заштитио робну марку“.

„Фактор раста”

Учинио је то пошто је до детаља разрадио састав смеше за исхрану живине и голубова, природне хране коју је добио „револуционарним поступком”, како је то навео у једном тексту. Тесла није комерцијализовао ову оригиналну рецептуру, мада је дизајнирао и оригиналну кутију за паковање тог производа, који је очито имао да допринесе смањењу „зла глади”.

Документација о „Фактору раста” чува се у Музеју Николе Тесле (МНТ) у Београду, у коме су прошле недеље представљени резултати првих, једногодишњих истраживања тог препарата, сагледаног и из угла нових научних спознаја.

Извор: Курир