DB Reublike Srpske – Obaveštajni transkripti 10

Kada je u Skoplju uspostavljen glavni punkt CIE za region bivše SFRJ na mesto glavnog koordinatora ovog punkta postavljen je upravo Nejbor koji je pre toga već jednom bio razotkriven kao špijun, i to u Grčkoj 1988. godine, kada su mu tamošnje vlasti otkazale gostoprimstvo. Posao glavnog koordinatora punkta u Skoplju ovaj američki obaveštajac obavljao je do 1996. godine. Posle toga je otišao u Zagreb, gde je imao zadatak da uspostavi kontakte i učvrsti pozicije sa kojih bi mogao bezbedno da se „instalira” u Beogradu.

Bivši šef CIA za Balkan Džon Nejbor

Konačno je stigao u Beograd 1997. godine, kao zvaničan član osoblja ambasade SAD. Prema pouzdanim informacijama, upravo je te godine stupio u kontakt sa Momčilom Perišićem, tadašnjim načelnikom Generalštaba Vojske Jugoslavije, koga je ubrzo zavrbovao da radi za CIA, tvrdi naš izvor.

Ipak, pored ovog, Nejbor je imao i jedan značajniji zadatak u Beogradu. Naime, on je tokom 1998. godine intenzivno radio na prikupljanju podataka i pripremi terena za NATO bombardovanje. U Makedoniju se vratio neposredno pre bombardovanja, tokom kojeg je imao zadatak da koordinira rad američkih obaveštajnih službi prema SRJ.

Kada se u Beogradu ponovo otvorilo diplomatsko-konzularno predstavništvo SAD, tokom 2000. godine, Nejbor je bio akreditovan kao zvanično lice američke administracije. Početna dužnost mu je bila „službenik u ekonomskoj sekciji”, da bi posle bio imenovan na mesto prvog sekretara. Nezvanično je obavljao mesto šefa CIA za Balkan, a kao predstavnik ove obaveštajne službe predstavljao se organima MUP-a Srbije, od kojih je tražio saradnju.

Suština njegovog delovanja u Srbiji, kako kaže naš sagovornik, bila je usmerena na izbor osoba koje su bile pogodne za prikupljanje podataka od interesa za američku administraciju. Izvesno je da se Nejbor do hapšenja 2002. godine bavio obaveštajnom delatnošću koja je imala za cilj prikupljanje tajnih vojnih i drugih podataka, ličnim uvidom i preko agenturnih pozicija. Obaveštajne oslonce je birao u različitim strukturama, uglavnom među uticajnim osobama. Naše obaveštajne službe imaju podatke da je Nejbor, kao član jedne verske sekte, koristio svoje istomišljenike za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Prekinut postupak protiv Perišića

Vojno pravosuđe optužilo je 2002. godine Momčila Perišića za krivično delo špijunaže u korist Sjedinjenih Američkih Država. Ista optužnica je za odavanje službene tajne teretila potpukovnika Miodraga Sekulića i Vladimira Vlajkovića.

Postupak je vodio Vojni sud u Beogradu do njegovog ukidanja 1. januara 2005. godine. Posle toga predmet prelazi u nadležnost Vojnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu. Krivično vanraspravno veće tog odeljenja donelo je 9. novembra 2005. godine odluku da prekine krivični postupak protiv nekadašnjeg načelnika Generalštaba do okončanja postupka koji se protiv njega vodi pred tribunalom u Hagu. Istom odlukom obustavljen je postupak i protiv ostalih optuženih.

– Odluka o prekidu doneta je na osnovu odredbe Zakona o saradnji SRJ sa Haškim tribunalom. Njom je propisano da će se, u situaciji kada je predmet postupka pred domaćim sudom krivično delo koje nije u nadležnosti međunarodnog tribunala, postupak pred domaćim sudom prekinuti do okončanja postupka pred tribunala.

Sklonite Šešelja!

„Sklonite Šešelja iz Srbije!”, zahtevao je Zoran Đinđić od Karle del Ponte na neformalnom sastanku koji je održan 14. avgusta 2000. u švajcarskom gradu Luganu. Ovaj susret verovatno nije bio prvi, ali je svakako jedan od najznačajnijih koji su imali pokojni srpski premijer i tadašnja tužiteljka Haškog tribunala. Naime, prema transkriptu razgovora sa ovog susreta, upravo tada je dogovoreno ko se mora isporučiti Tribunalu i zašto. Kurir će u nekoliko nastavaka, uz izvesna skraćenja, objaviti sadržinu ovog razgovora.

Del Ponte: Dakle, slažemo se oko ovih prioriteta.

Đinđić: Da. Koji je po vama prioritet Vojislav Šešelj?

Del Ponte: Vi ćete najbolje sagledati ko će novoj vlasti smetati, pa ćemo na vaše predloge uvek odgovoriti pozitivno. Svima je prevashodan cilj da u Srbiji, za vaše vladavine (misli se na DOS, prim. aut.), bude mirno i bez velikih političkih potresa. Ukoliko radikali remete političku situaciju, neka Šešelj bude na udaru, a vaši pravnici neka usmere optužnicu u željenom pravcu.

Đinđić: Oni (SRS) su agresivni i nepredvidljivi. Sa socijalistima se lako može izaći na kraj jer su se mnogi već distancirali od Miloševića. Zato Šešelj mora biti u Tribunalu.

Nepoznata osoba: Vi u Srbiji ste zapalili Evropu, hoćete da gospodarite celim Balkanom. Miloševića morate da dovedete i postavite gde mu je mesto, jer se u protivnom Amerikanci neće smiriti. Pre polaska imao sam razgovor sa gospođom Olbrajt i znate šta je tražila da vam prenesem, gospodine Đinđiću. Srbiju treba obezglaviti i sve koji su se usprotivili NATO savezu treba procesuirati bez pardona. To su njene reči.

Del Ponte: Tribunal mora da funkcioniše kao međunarodni sud koji su stvorile Ujedinjene nacije i zato po preuzimanju vlasti ne smete da imate milosti prema političkim protivnicima. Vuk Drašković je takođe zaslužio da se nađe kao optuženi, ali Amerikanci ne daju da sedne na optuženičku klupu. Njegova garda je mnogo zla nanela u Hercegovini i u Bosni. Političko rukovodstvo Srbije biće optuženo za „udruženi zločinački poduhvat” i od ponašanja pojedinaca zavisiće da li će biti svedoci Tužilaštva ili se uopšte neće pojavljivati kao optuženi. Kada preuzmete vlast, a to je gotova stvar, jer su Amerikanci rešili da idu do kraja, pa ako treba i da NATO vojskom okupiraju celu Srbiju, vama će biti zadatak da tajne arhive odmah prigrabite i prosledite američkoj ambasadi, kao i pečate i delovodne protokole, jer se neke stvari moraju montirati da bi se optuženi doveli u bezizlaznu situaciju. Takođe treba sinhronizovano, sa operativcima
CIA i MI6, preuzeti danonoćno praćenje svih koji su radili u vojnoj i civilnoj bezbednosti. Aleksandar Vasiljević, Nedeljko Bošković, Aca Tomić, Jovica Stanišić, Frenki… Kod Šešelja će biti problem zašto ga optužiti; jer nije bio u vlasti kada su se vodili ratovi i ne može se okriviti za komandnu odgovornost.

Đinđić: Šešelja treba trajno skloniti iz Srbije, jer je on zlo za državu i narod! Njegova upornost i brutalnost ugroziće našu vlast. On nikada neće prestati da se zalaže za veliku Srbiju, pa će odnosi sa susedima uvek biti zategnuti. On je nepopravljivi ne nacionalista, već šovinista.

U tom trenutku u prostoriju ulazi Ričard Mej.

Del Ponte: Raduje me što ste došli. Ser Ričard Mej je želeo da upozna perspektivnog političara iz Srbije.

Ričard Mej: Drago mi je da smo se upoznali, gospodine!

Svi na sud!

Na neformalnom sastanku koji je pokojni premijer Zoran Đinđić 14. avgusta 2000. imao s bivšom glavnom tužiteljkom Haškog tribunala Karlom del Ponte u jednom momentu u razgovor se ubacio i nekadašnji sudija u Tribunalu Ričard Mej. Ovo je bio prvi i poslednji susret Đinđića i Meja, dok se sa Del Ponteovom sastajao još nekoliko puta, upravo zbog njenog insistiranja da se što pre izruče svi oni Srbi za koje postoje dokazi da su ratni zločinci.

Mej: Koleginica Del Ponte vam je sigurno već objasnila značaj privođenje Slobodana Miloševića, jer on kao predsednik države mora biti odgovoran za sve strahote koje su preživeli narodi u bivšoj Jugoslaviji. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju razlikuje se od tribunala u Nirnbergu i Tokiju, u kojima se sudilo zločinima nacizma. Ovi tribunali su imali nadležnost nad pojedincima i zločinačkim organizacijama i bilo je lakše odlučivati i donositi adekvatne presude. Haški tribunal ima nadležnost samo nad privatnim licima, ali se, priznaćete, lična odgovornost teško može distancirati od društvene ili stranačke. Mi smo u razgovorima s predstavnicima američke i drugih administracija doneli osnovne smernice rada Tribunala i, priznali ili ne, mora se suditi srpskom političkom, vojnom i policijskom rukovodstvu Srbije. Pravni zastupnici Amerike su zainteresovani za Slobodana Miloševića, jer smatraju da je on započeo ratove u bivšoj Jugoslaviji u cilju stvaranja velike Srbije i da se isprečio američkim interesima
na Balkanu.

Đinđić: Da, to mi je jasno!

Mej: Kakvo vi mišljenje imate o Slobodanu Miloševiću, više kao čoveku, a manje kao političaru?

Đinđić: Miloševića više poznajem kao političara pošto smo nekoliko puta razgovarali o budućnosti Srbije. Privatno malo znam o njemu, osim da je u braku sa predsednicom JUL Mirjanom Marković, koja ima ogroman uticaj na njega lično, ali i na političke prilike u zemlji. Ima dvoje dece, Mariju, koja drži televiziju koja emituje zabavni program, i Marka, za koga imamo podatke da se upleo u kriminal oko cigareta, benzina i druge akcizne robe. Kao političar za Miloševića bih rekao da je vešt i prevrtljiv, da ne polaže mnogo na obećanja i da je uporan u realizaciji svojih planova. On je diktator i zato se ne može proceniti kako će reagovati na gubitak slobode i ulogu koja će biti deprimirajuća u svakom pogledu. Nesporno je znao da manipuliše ljudima iz svog okruženja, ali poslednji rezultati rada naših doušnika govore da mu mnogi nekadašnji saradnici okreću leđa. Jovica Stanišić mesecima ne razgovara s njim, Aleksandar Vasiljević je spreman da ga optuži za sve nedaće u prošlim ratovima, Pavković je vojnik od velikog njegovog poverenja. Vladimir Lazarević ćuti i čeka rasplet, Milan Milutinović i Dragoljub Ojdanić su više naklonjeni opoziciji, Nikola Šainović je tvrdog ubeđenja da je politika Miloševića bila jedina ispravna, dok policijska struktura – Sreten Lukić, Rođa Đorđević i Guri – zasad sedi na dve stolice. Veljko Kadijević i Blagoje Adžić se ne eksponiraju, Tomislav Simović je rezervisan.

Mej: Imam podatak da su roditelji Miloševića skloni suicidu i da su podizali ruku na sebe?

Đinđić: Da, to je tačno!

Mej: Srbi su skloni mitomaniji i veličanju prošlosti. Još za vreme studentskih dana na Oksfordu imao sam neke kolege iz Jugoslavije i mnogi od njih su napamet znali narodne pesme o srpskim junacima. Mitovi i legende prate mnoge narode kroz istoriju i dokazano je da ako vlastodršci hoće da ih oslobode tog verovanja, onda su rezultati nikakvi. Ubiti ljude koji su predodređeni za legendu jeste propast za one koji to čine. Če Gevara je ubijen pa je posle smrti postao mit, ne samo za kubanski narod nego i za ceo svet. Postao je simbol otpora nepravdi. Na drugoj strani, mi Englezi smo posle dugogodišnje robije pustili Mandelu iz zatočeništva i umesto da postane običan protivnik manjinskom narodu u Južnoafričkoj Republici, on je postao simbol svih ugroženih crnaca na planeti.

Đinđić: Šešelj će biti naš najveći problem po preuzimanju vlasti i zato ga treba trajno izolovati od događaja u Srbiji. Koliku robiju predviđate za nekoga ako se zna da je učestvovao u udruženom zločinačkom delovanju koje je imalo za cilj nasilno proterivanje hrvatskog, muslimanskog i drugog nesrpskog življa u cilju stvaranja velike Srbije?

Mej: Proučio sam delovanje Šešelja i mislim da se radi o čoveku koji je preko glave preturio mnoga robijanja i koji važi za veoma dobrog poznavaoca prava. Nažalost, verovatno neću biti u mogućnosti da pratim proces Vojislavu Šešelju pred Tribunalom.

Izvor: Kurir, Vaseljenska TV