Србија спремна за Јужни ток

БЕОГРАД – Србија је спремна за почетак радова на Јужном току, а цена капитала за финансирање изградње гасовода кроз Србију биће 4,25 одсто на годишњем нивоу, иста као у Бугарској, изјавио је данас директор „Србијагаса” Душан Бајатовић.

Обезбеђено је 75 милиона евра са државним гаранцијама, и тај предлог закона би ускоро требало да уђе у скупштинску процедуру, а исту суму ће уложити и Гаспром, рекао је Бајатовић.

Потом ће, додао је, Гаспром дати кредит без државне гаранције са залогом на будуће приходе од Јужног тока. „Тако ћемо добити додатних 175 милиона који ће бити улог Србијагаса, а Гаспром ће додати својих 175 милиона, тако да ћемо крајем фебруара имати 500 милиона евра инвестиција”.

Србија је, како је навео, спремна да колико сутра крене у отварање радова, јер су на локацију код Ковиља стигле цеви, опрема, дизалице, багери и може се започети процес заваривања цеви.

Бајатовић је новинарима у Скупштини Србије рекао да ће са руском страном бити потписана три документа, а један од њих ће подразумевати да компанија „Гаспром експорт” закупљује на 25 година комплетан капацитет гасовода.

Бајатовић је рекао да је Влада Србије у потпуности у функцији спровођења тог пројекта.

Нема никаквих недоумица, влада је донела Закон о Јужном току као пројекту од националног значаја, сва акта која су била везана за Министарство енергетике су донета, сва акта која су била потребна урадило је и Министарство просторног планирања, рекао је Бајатовић.

Завршена је и ревизија идејног пројекта, додао је, а сутра или прекосутра ће бити локацијска дозвола, врло брзо ће бити завршена и ревизија главног пројекта.

Говорећи о експропријацији, објаснио је да су дефинисане све парцеле, да ће средства бити депонована, као и да ће са једном или две банке бити договорено да сви добију банкартску гаранцију да ће трошкови бити надокнађени.

У трајно власништво, како је навео, куповаће се само земља која је на компресорским станицима.

Бајатовић: Финансијско реструктуирање Србијагаса- приоритет

Директор Србијагаса Бајатовић изјавио је данас да ће пројекат рестуктуирања Србијагаса трајати око годину и по дана, и да је у тој причи најважније финансијско реструктуирање предузећа.

„Сви причају колико је Србијагас дужан, а нико не жели да каже да је пет година продавао гас испод тржишне цене, и да се он данас испоручује фирмама у реструктуирању које га не плаћају и да је то главни разлог због кога су настали дугови Србијагаса”, рекао је Бајатовић новинарима у Скупштини Србије.

Ако желимо да прекинемо са том праксом, најлакше је затворити вентил школама, болницама, топланама, рекао је он и додао: „Бојим се да та мера није реална”.

Он је нагласио да је кључ целе приче да се у гасном сектору почне са праксом, као што је сада случај са ЕПС-ом, и да свака испоручена количина гаса мора и да буде плаћена по реалној тржишној цени, како је предвиђено уговором.

Бајатовић је рекао да постоје разлике између модела за реструктуирање које је предложило Министарство енергетике и оно које је предложило Србијагас.

Према моделу министарства, рекао је Бајатовић, предвиђа се власничко раздвајање енергертске делатности у Србијагасу – посебно траснпорт, посебно дистрибуција и посебан Србијагас који би био акционарско друштво.

„Ми се са тим моделом нисмо сложили и тражимо да Србијагас буде холдинг компанија у којој ће делатности бити правно раздвојене али у оквиру истог холдинга”, рекао је Бајатовић.

Говорећи о дуговима Србијагаса, Бајатовић је рекао да што се тиче дуга из деведестих година који је око седам милиона евра, он се исплаћује тако што се на цену гаса додају додатна три долара на хиљаду кубних метара.

„На дуг од 2001, који је настао по испорукама гаса у износу од 30 милиона долара, вероватно ће бити примењен сличан модел”, рекао је Бајатовић.

Према његовим речима, текући дуг од 80 милиона долара односно 50 милиона евра Србијагас ће исплатити из краткорочног пројектног зајма за који ће дати колатералу од топлана, а банке ће пристати да им дају ту количину новца.

Бајатовић је рекао и да је када је у питању дуг према НИС-у, у износу од 224 милиона евра, могуће је неколико модела дугорочно репрограмирање дуга између Србијагаса и Гаспрома, да то постане део јавног дуга.

Одлуку о томе како ће изгледати национална гасна компанија, донеће Влада Србије.

Извор: Танјуг