Srbija spremna za Južni tok

BEOGRAD – Srbija je spremna za početak radova na Južnom toku, a cena kapitala za finansiranje izgradnje gasovoda kroz Srbiju biće 4,25 odsto na godišnjem nivou, ista kao u Bugarskoj, izjavio je danas direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović.

Obezbeđeno je 75 miliona evra sa državnim garancijama, i taj predlog zakona bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a istu sumu će uložiti i Gasprom, rekao je Bajatović.

Potom će, dodao je, Gasprom dati kredit bez državne garancije sa zalogom na buduće prihode od Južnog toka. „Tako ćemo dobiti dodatnih 175 miliona koji će biti ulog Srbijagasa, a Gasprom će dodati svojih 175 miliona, tako da ćemo krajem februara imati 500 miliona evra investicija”.

Srbija je, kako je naveo, spremna da koliko sutra krene u otvaranje radova, jer su na lokaciju kod Kovilja stigle cevi, oprema, dizalice, bageri i može se započeti proces zavarivanja cevi.

Bajatović je novinarima u Skupštini Srbije rekao da će sa ruskom stranom biti potpisana tri dokumenta, a jedan od njih će podrazumevati da kompanija „Gasprom eksport” zakupljuje na 25 godina kompletan kapacitet gasovoda.

Bajatović je rekao da je Vlada Srbije u potpunosti u funkciji sprovođenja tog projekta.

Nema nikakvih nedoumica, vlada je donela Zakon o Južnom toku kao projektu od nacionalnog značaja, sva akta koja su bila vezana za Ministarstvo energetike su doneta, sva akta koja su bila potrebna uradilo je i Ministarstvo prostornog planiranja, rekao je Bajatović.

Završena je i revizija idejnog projekta, dodao je, a sutra ili prekosutra će biti lokacijska dozvola, vrlo brzo će biti završena i revizija glavnog projekta.

Govoreći o eksproprijaciji, objasnio je da su definisane sve parcele, da će sredstva biti deponovana, kao i da će sa jednom ili dve banke biti dogovoreno da svi dobiju bankartsku garanciju da će troškovi biti nadoknađeni.

U trajno vlasništvo, kako je naveo, kupovaće se samo zemlja koja je na kompresorskim stanicima.

Bajatović: Finansijsko restruktuiranje Srbijagasa- prioritet

Direktor Srbijagasa Bajatović izjavio je danas da će projekat restuktuiranja Srbijagasa trajati oko godinu i po dana, i da je u toj priči najvažnije finansijsko restruktuiranje preduzeća.

„Svi pričaju koliko je Srbijagas dužan, a niko ne želi da kaže da je pet godina prodavao gas ispod tržišne cene, i da se on danas isporučuje firmama u restruktuiranju koje ga ne plaćaju i da je to glavni razlog zbog koga su nastali dugovi Srbijagasa”, rekao je Bajatović novinarima u Skupštini Srbije.

Ako želimo da prekinemo sa tom praksom, najlakše je zatvoriti ventil školama, bolnicama, toplanama, rekao je on i dodao: „Bojim se da ta mera nije realna”.

On je naglasio da je ključ cele priče da se u gasnom sektoru počne sa praksom, kao što je sada slučaj sa EPS-om, i da svaka isporučena količina gasa mora i da bude plaćena po realnoj tržišnoj ceni, kako je predviđeno ugovorom.

Bajatović je rekao da postoje razlike između modela za restruktuiranje koje je predložilo Ministarstvo energetike i ono koje je predložilo Srbijagas.

Prema modelu ministarstva, rekao je Bajatović, predviđa se vlasničko razdvajanje energertske delatnosti u Srbijagasu – posebno trasnport, posebno distribucija i poseban Srbijagas koji bi bio akcionarsko društvo.

„Mi se sa tim modelom nismo složili i tražimo da Srbijagas bude holding kompanija u kojoj će delatnosti biti pravno razdvojene ali u okviru istog holdinga”, rekao je Bajatović.

Govoreći o dugovima Srbijagasa, Bajatović je rekao da što se tiče duga iz devedestih godina koji je oko sedam miliona evra, on se isplaćuje tako što se na cenu gasa dodaju dodatna tri dolara na hiljadu kubnih metara.

„Na dug od 2001, koji je nastao po isporukama gasa u iznosu od 30 miliona dolara, verovatno će biti primenjen sličan model”, rekao je Bajatović.

Prema njegovim rečima, tekući dug od 80 miliona dolara odnosno 50 miliona evra Srbijagas će isplatiti iz kratkoročnog projektnog zajma za koji će dati kolateralu od toplana, a banke će pristati da im daju tu količinu novca.

Bajatović je rekao i da je kada je u pitanju dug prema NIS-u, u iznosu od 224 miliona evra, moguće je nekoliko modela dugoročno reprogramiranje duga između Srbijagasa i Gasproma, da to postane deo javnog duga.

Odluku o tome kako će izgledati nacionalna gasna kompanija, doneće Vlada Srbije.

Izvor: Tanjug