Инфлација пада, али не и камате

БЕОГРАД – С падом инфлације и камате на динарске зајмове кренуле су „у рикверц”, али тај проценат је готово симболичан у односу на пад инфлације. Потрошачке цене су, на међугодишњем нивоу, пале на свега 2,2 одсто у октобру у односу на прошлогодишњих 12,2 одсто, али камате су и даље у зони високих двоцифрених износа.

У време највеће инфлације банке су нудиле динарске зајмове и са каматом од 25 до 27 одсто ефективно, а сада динаре „продају” по цени једва мањој од 20 одсто, у просеку. Сем тога, онај коме треба динарски зајам требало би да размисли да ли да се определи за променљиву каматну стопу, која је тренутно нижа, јер зависи од шестомесечног белибора, као референтне камате, која је у паду као последица ниже инфлације, од фиксне каматне стопе, која је још увек који проценат изнад 20 одсто годишње.

Зашто пад камата на динарске зајмове још није осетнији, бар за десетак процентних поена, бар за онолико колико је пала инфлација? Поготово када и сами банкари кажу да им је кредитна активност у паду и да је број новозакључених кредита све мањи. Они, међутим, кажу да тај „рачун” није тако једноставан, јер је инфлација још у првој половини године била веома висока. У јануару је износила 12,8, у фебруару 12,4, а у марту 11,2 одсто, међугодишње посматрано. Ради се о такозваној пренесеној инфлацији из претходне године.

– То што је инфлација ниска неколико месеци не може бити довољан и једини разлог за пад камата на динарске зајмове – каже Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака. – Камате не падају аутоматски, већ је потребно да инфлација у дужем временском периоду буде стабилна како би банке на то дугорочно могле да рачунају. Значи, годину, две или три у низу, а не само шест месеци.

Потребно је, додаје он, да и Народна банка „пренесе” пад инфлације на своју референтну каматну стопу која је мерило, а централна монетарна институција је, како он каже, још увек опрезна.

– Мора се имати у виду да је удео лоших зајмова све већи, а то је такође трошак банке. Ту су и резервације за пласмане. Не може се издвојити само један фактор – каже Дугалић.

Мирослав Ребић, члан Извршног одбора „Сосијете женерал банке” каже да они нису мењали фиксне каматне стопе за кредите у динарима, као ни за оне индексиране у еврима, у односу на исти период прошле године.

– Променљиве каматне стопе за пласмане у динарима ниже су у просеку затри процентна поена, с обзиром на то да је у међувремену вредност шестомесечног белибора (као променљивог елемента у оквиру каматне стопе) пала са 13у октобру 2012. на 9,82 одсто у новембру 2013. Ови подаци се односе на готовинске, потрошачке и кредите за рефинансирање, каже Ребић.

Што се тичекретања каматних стопа, Ребић је објаснио да ће оне, као и до сада зависити од неколико фактора, који укључују тржишна кретања, ризик пословања, кредитну способност клијената…

– Позитивна кретања у смислу нижих камата, наши клијенти су, због снижавања референтне каматне стопе НБС, већ директно осетили кроз јефтиније кредите са променљивом каматом у динарима. Динар је већ месецима на врло уравнотеженом нивоу, уз минималну потребу за интервенцијама НБС на међубанкарском тржишту. Уколико се овакав тренд настави у наредном периоду, са очекиваним даљим попуштањем инфлаторних притисака, можемо да очекујемо додатно снижавање референтне каматне стопе НБС, што ће директно утицати на појевтињење кредита са променљивим каматним стопама, а посредно и на ниже трошкове извора у динарима у наредном периоду, оценио је Ребић. То ће свакако имати и позитиван утицај на грађане који су задужени у домаћој валути.

Кретање каматних стопа код кредита индексираних у еврима, зависиће, као и до сада од ризика земље, висине обавезне резерве, тржишних кретања, ризика пословања и кредитне способности клијената, напомиње он.

Овај саговорник демантује да је опала тражња за кредитима.

– Тренд је, од почетка године, у Сосијете женерал банци изузетно добар, када говоримо о тражњи и пласману кредита. Ми смо у првој половини године одобрили чак 53 одсто више кеш и потрошачких кредита него у истом периоду прошле године, а стамбених 23 одсто више него лане, нагласио је Мирослав Ребић.

Извор: Политика