Похвала Вучићу – чудотворцу вунених времена

Један је Александар Вучић. Чудо невиђено. Идеалан спој свега што треба земљи и свету, Новом светском поретку и патриотама, обичном човеку и народу. И после Тита – Тито. И после Тадића – Тадић.

Он је неразумљив у својој генијалности, али свима, некако, јасан. Непоновљив у својој изузетности, али свима, некако, обичан. Неприродан у својој „природности“, али свима, некако, прихватљив.

У њему се спајају Вебер и деда Милоје, Русија и Немачка, Србин и Шиптар. Све што никада није било, и мислили смо да не може бити, са њим је могуће! Од како је Мојсије разгрнуо море, ниједан народ још немаше таквог вођу као Срби данас.

А бирали су га непријатељи наши, да нас докусуре. Но, преварили су се. Неће он то, мада је и нас и њих  пустио да верујемо како управо то хоће. Попут сфинге, узвишен и поносан, стао је испред њих, непријатеља наших, спојио прсте у тајни знак и погледао у очи њихове, непријатељске. И десило се чудо! Непријатељи су нам постали пријатељи. Онако, преко ноћи. Американци су заборавили све наше злочине, Немци су нам опростили што смо их нервирали у два светска рата, исламски фундаменталисти се одрекли Босне и Муфтије и почели да нам дају паре…

Све због њега, дабоме!

И сви ти, непријатељи наши вековни, јурнули су да нам помажу и спасавају нас од нас самих. Јејл је дао Крстића, будућег Теслу неолиберализма, а Трилатерала Зорану Михајловић, жену за све. НАТО је свог будућег секретара, Фратинија, послао овде на привремени рад, Хрвати нам препустили државног тајкуна Тодорића да нам замени Мишковића, Аустријанци позајмили Гузенбауера, регионалног експерта за прање пара преко Хипо-банке, а ММФ Строс-Кана да добровољним радом у Србији окаје своје хотелске грехе…

И све то џабе, и све то због њега… Вучића!

Јер, они су сагледавши његову суштину спознали све нас. И закључили – Србин је променљив! Зато је он симбол српске еволуције и архетип Србина будућности.

Да, тако, баш као он, изгледаће сви Срби када нам промене свест, напуне уста и поклоне наочаре без диоптрије. Он је пример ДАНАС да то што све нас чека СУТРА није ништа страшно. Напротив! Бићемо увек мирни и самозадовољни, никада нећемо ратовати али ћемо славити само победе, одрећи ћемо се свега НАШЕГ за обећање да ћемо једном бити ЊИХОВИ, а уместо жвакаће гуме жвакаћемо језик.

И зато ћемо са свима бити пријатељи. Са Хрватима ћемо снимати историјске филмове, са Шиптарима обављати медицинске експерименте, са Мађарима сејати ГМО житарице по Војводини, све у слози, срећи и весељу.

Па, може ли бити већег чуда од тога?! Никако. И све то због њега… Вучића.

Али, сем тих великих, подарио нам је Вучић и низ других, мање гламурозних, али врло значајних чуда.

Зар неко мисли да је претварање власника печењаре у успешног директора Железнице једноставна ствар? Или, да би баш свако могао и смео да седиште српске националне авио-компаније постави у Абу Даби?! Није, богами, лако ни оне који по читавом свету зидају само џамије убедити да баш у Београду дигну град на води.

О ефикасности оживљавања политичких мртваца да и не говорим. Не скакуће ли, након састанка са Вучићем, Вук Драшковић са медија на медиј као да има преко тридесет, а не испод три посто бирачког тела?! И не пушта ли на нас авети својих, по Србе погибељних, мисли и идеја са још јачим еланом него некада, док је стварно био политички жив?!

А ту су и слепи који политички прогледаше слушајући његов тужно-претећи глас. Колико је само одбора ДС-а, ДСС-а, УРС-а и других партија колективно похрлило под његову растућу харизму, просветљени визијом његове визије?!

Али, авај! Народ ко народ. Необразован и неповерљив. Не уме да разликује чудотворца и визионара од преваранта и шићарџије. И зато је обазрив. Подиже обрве, колачи очи и стално нешто запиткује. Те, зашто је Гузенбауер лобирао за независно Косово, те што Зорана гуши Јужни ток, те због чега пре сваких избора на локалу долазе СНС-овци са џиповима и тољагама, а неком из супротног табора напукне лобања, те ово, те оно. Прост свет. Не разуме да је то што су нам Шиптари сада добри суседи, а Немци пријатељи, много важније од тога шта пише у уговору са Етихадом и сличних обичности.

И није народ само неповерљив, него је некако и неразуман. Нити разуме зашто не могу да му се овере књижице када му је већ послодавац држава, нити схвата зашто му је Тодорић кориснији од Мишковића, нити му се може објаснити како се може наплаћивати царина на делу сопствене територије. А не зна ни да цени оволика Вучићева чудеса. Даш им превоз, сендвич, дневницу, а они кличу млако и преко воље, па скупови личе више на сахране него на слављење „најуспешније Владе у историји“ и ППВ-чудотворца.

Зато се он осећа усамљеним и тужним. И говори о томе народу свом неразумном. Али, народ само ћути и гледа у празно. А када је чудотворац тужан, када осећа ону самоћу „одабраних“, он добија енергију за нова чудеса. И тако се десило следеће чудо. Најновије. Занемели су проговорили.

Након свих тих година ћутања, након толико објављених књига у којима није ништа натукнуо, ни Легија није одолео харизми Вучића чудотворног. Проговорио је и то, о слава Оку Свевидећем, баш оно што чудотворцу треба да испуни обећање и реши случај. Ничим притиснут, ништа не тражећи, решио је Легија да своју велику тајну подели са Радисављевићем. Са Вераном Матићем. Са Србијом. Тајна је обзнањена, обећање испуњено, слушај решен. Али, није проговорио само он. Још четворо њих обасјала је чудотворна милост присећања и распричавања. Неки од њих су иза, неки испред решетака, али сви кредибилни као сведоци, нема дилеме. И, замислите, сви говоре исто на задату тему. Кад је чудо, нек је и чудесо!

Европа је занемела од усхићења и дивљења. Брамерц је почео да пребројава колико би још Срба осудио да је имао у тиму неког ко тако чудотворно делује на сведоке, да кажу шта, како и када треба. Кацин је већ затражио да се открије политичка позадина свих убистава, а Вестервеле се поносно присетио оног загрљаја на аеродрому у белим кошуљама…

Али, авај! Народ ко народ. Опет се нешто ишчуђава. Не верује шта му се каже, него подиже обрве и опет запиткује. Те како то да баш сад проговори, те зашто Радисављевић сада Легији верује, када је сваки његов ранији исказ проглашавао за лажан, те откуд да су специјалци прво кренули у стан болесне бабе (ко да је сад па то важно), те како ово, те зашто оно…? !

Пусти Србин, никад му није добро и никад му није доста. Зато је чудотворац опет тужан, усамљен, несхваћен. А кад је такав опет му долазе визије и чуда се шире око њега. Ето, тек што је пре неки дан обзнанио да нема доказа да су злочин у Пећи 1998 извршили албански терористи, већ се јављају сведоци који кажу да су тај злочин извршили оперативци српских тајних служби како би придобили јавно мњење за напад на недужне Шиптаре. Кредибилни сведоци, разуме се. Инспирисани Вучићевом визијом нове Србије коју ће сви волети и која неће имати непријатеља, будући да ће сва зла чинити и подметати сама себи.

И зато нека Око Свевидеће чува свог и нашег чудотворца Вучића и његове политичке легије које ће огњем и мачем своје политичке чистоте прочистити све грехове наше прошлости, дати нам нову свест и нову Земљу која ће бити крај свих наших невоља, надања и трагања.

Земљу у којој ћемо сви бити мирни и самозадовољни. И жвакати сопствени језик.

Извор: ЦЕОПОМ-Истина