Нема доказа против Оливера Ивановића

БЕОГРАД – Координаторка иницијативе за Реком Наташа Кандић изјавила је јуче за „Политику” да нису пронађени подаци који би потврдили наводе да је Оливер Ивановић, један од лидера Срба са севера Космета, учествовао у било каквим злочинима. Кандић је рекла да је то утврђено током обимног истраживања у оквиру пројекта „Косовска књига памћења” који има за циљ да попише све жртве (цивилне, полицијске и војне) које су страдале током сукоба на Космету крајем деведесетих година прошлог века.

Ивановић се од 27. јануара ове године налази у притвору због сумње да је учествовао у злочинима 1999. и 2000. године. Прво је био затворен у Приштини, да би недавно, после штрајка глађу, био превезен у затвор у Косовској Митровици. Негирао је дела која му тужилаштво Еулекса ставља на терет, укључујући и злочин.

Доскорашња председница Фонда за хуманитарно право, а сада активисткиња за формирање регионалне комисије о свим ратним злочинима, Наташа Кандић, каже да је руководила истраживањем о злочинима почињеним у Косовској Митровици које обухвата период од јануара 1998. до 31. децембра 2000. године. Током истраживања саслушано је између 60 и 70 сведока о почињеним злочинима.

–Један сведок је изјавио да му је Оливер Ивановић казао да се припази јер су му се синови прикључили ОВК, а једна сведокиња је рекла да је 2000. године у групи маскираних мушкараца који су дошли код ње наводно препознала Ивановићев глас. Међутим, то се не може третирати као доказ – казала је Кандић.

Она је додала да једино што терети Ивановића јесте изјава Халита Беранија, председника Одбора за заштиту људских права и слобода у Косовској Митровици, изречена на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу.

–Ван тога, на истраживању на терену, нисмо дошли до података који би потврдили наводе да је Оливер Ивановић учествовао у злочинима – рекла је Кандић.

Халита Беранија су својевремено разоткрили новинари америчког „Волстрит џурнала”, Роберт Блок и Данијел Перл. Овај други је неколико година касније убијен у Пакистану, пред камерама, после отмице коју су извели припадници Ал Каиде. Данас се, између осталог, додељује престижна новинарска награда која носи његово име.

Пишући о разликама између првобитних прича о наводном геноциду и реалности са којима се суочила међународна заједница после уласка на Космет 1999. године, новинари Блок и Перл су се посебно осврнули на случај Халита Беранија.

Њега су представили речима да би „свет требало да зна нешто о Беранију, председнику Одбора за заштиту људских права и слобода у Косовској Митровици”. Описују га као бившег глумца који је за време рата сателитским телефоном хранио стране медије и дипломате полуистинама о страдању Албанаца.

Новинари „Волстрит џурнала” посебно су се осврнули на случај наводног масакра у руднику Трепча. Берани је покренуо причу да су у рудник довожени камиони са телима, рекавши да је то чуо од сељака у близини Трепче. Наводни злочин је јавио у априлу 1999. године, а вест је пренео радио Дојче веле. Два месеца касније, писао је тада „Волстрит џурнал”, сајт Косова прес је цитирао званичника америчке амбасаде у Атини који је рекао да постоје „сведоци и фотографије” камиона који превозе тела. Западни новинари су позвали амбасаду, али је портпаролка рекла да нису могли да пронађу други извор.

И лондонски „Обзервер” покренуо је сличну причу. Они су цитирали жену, команданта ОВК, која је рекла да је добила позив од „локалног Косовара” који је све „сазнао” од избеглица. Портпарол Пентагона је казао: „Постоји неколико извештаја да су у последњих десет недеља тела сахрањивана на бившем индустријском месту на Косову.”

–Поједини коментатори преузели су ову теорију као чињеницу – написали су новинари Блок и Перл тада у „Волстрит џурналу”.

Новинари овог листа даље у чланку наводе да француске трупе и истражитељи Хашког трибунала нису нашли ништа после рата. Цитирали су и званичнике трибунала који нису били импресионирани: „Нашли смо одећу. Зашто би Срби односили тела, а остављали одећу”, рекли су истражитељи, додајући да „нема потребе за даљом истрагом”.

Чланак у „Волстрит џурналу”завршава се изјавом Беранија који практично признаје да му прича није била истинита:

–Рекао сам свима да је то претпоставка, а на потврђена прича. За Србе је све могуће – казао је тада Берани.

Покренуо погром 17. марта

Халит Берани је познат по томе што је 17. марта 2004. новинарима на Косову пренео да је смрт тројице албанских дечака, који су се утопили у Ибру, била освета Срба за инцидент који се догодио у Чаглавици, у којем је повређен један Србин и тиме иницирао мартовски погром над Србима.

Каснија истрага Унмика показала је да Срби нису били криви за дављење албанске деце. Барани је нешто касније ухапшен због сумње да је организовао насиље, али је пуштен због недостатка доказа.

Извор: Политика