Нове чланице у ЕУ тек за шест година

БРИСЕЛ – Главни кандидати за новог председника Европске комисије, Жан-Клод Јункер и Мартин Шулц, оценили су да се улазак нових земаља у ЕУ може очекивати тек пошто се кроз пет-шест година сама Унија изнутра преустроји и превазиђе криза, тако да њене структуре и њена економско-социјална ситуација буду у стању да приме неку нову чланицу.

Србија и Црна Гора могу очекивати да, под условом да успешно окончају преговоре о чланству, буду прве нове чланице ЕУ после пет-шест година, а то значи да за време петогодишњег мандата нове Европске комисије, на чијем челу могу бити Јункер или Шулц, то неће моћи да се оствари.

То су агенцији Бета рекли извори блиски Јункеру, кандидату за новог председника Европске комисије, истакнутог од стране Европске народне партије, која окупља странке десно од центра у Европском парламенту.

Јункер је изјавио да став да бар у идућих пет година не може бити проширивања ЕУ деле кругови у Савету министара ЕУ, Европској комисији и Европском парламенту.

Јункер, донедавни луксембуршки премијер, бивши председник Еврогрупе, која усаглашава економску политику „еврозоне” и један од најискуснији политичара у ЕУ, изјавио је у кампањи за новог председника ЕК да „неће у ЕУ ући нове чланице током идућег мандата Европске комисије”.

Кандидат групе социјалиста у ЕП за новог челника извршног тела ЕУ, председник Европског парламента Мартин Шулц, предочио је да „Европска унија не може да се проширује бескрајно на нове чланице, јер прво мора да се преобрази и преустроји”.

Шулц је својевремено изјавио и да је то шире прихваћени, иако не и званични став у многим круговима ЕУ, да Србија у неком виду мора признати независност Косова кад дође на праг чланства у ЕУ.

Европски парламент ће, после избора 25. маја у новом саставу истаћи главне кандидате за председника Европске комисије, али ће одлуку донети Европски савет, шефови држава или влада ЕУ, с тим да ће први пут, сагласно темељном акту ЕУ, „Уговору из Лисабона”, морати да „воде рачуна” о томе како и које је кандидате истакао Европски парламент.

Нарочито Јункер улазак будућих чланица у ЕУ условљава тиме да се најпре мора стабилизовати економска и социјална ситуација, а то значи да се Унија, и поготово „еврозона”, морају коначно извући из кризе, првенствено подстаћи отварање нових радних места и смањити недопустиво високи степен незапослености у земљама европске двадесетосморице.

Јункер је такве поруке упућивао и недавно у кандидатској кампањи у Немачкој, очигледно сматрајући да је бар засад велики део немачке јавности против уласка нових чланица у ЕУ, јер су још на уму стотине милијарди евра које је ЕУ морала да уложи или позајми неким чланицама „еврозоне” и банкама у ЕУ да би се тамо решила нарочито питања прекомерних трошења буџета и спасавале пропале банке.

Европски дипломатски извори и аналитичари у Бриселу су сагласни и да кандидати за будућег челника ЕК итекако морају водити рачуна о нараслим притисцима крајње десничарских, популистичких и евроскептичних странака, које би на изборима могле добити много више посланика у ЕП него сада, а које су јако против имиграције у ЕУ и, такође, мање или више против отварања врата чланства новим земљама.

Јункер, исто као и Шулц, иако међу њима постоје идеолошке и методолошке разлике, у својим програмима су кандидатуре за будућег председника Европске комисије поглавито поставили циљеве решавања кризе, отварања нових радних места, а Јункер инсистира и на брзом успостављању слободне трговинско-економске зоне између ЕУ и САД, као и институционалном преустројству ЕУ.

С тим у вези, он наглашава да је „криза поделила двадесетосморицу, Север против Југа, Исток против Запада”, и да зато морају да се преуреде темељи Уније и отуд се још неко време не може сагледати могућност и способност пријема нових чланица.

„Изазов је да се поново уједини ЕУ, а то значи такође да се замрзну нови уласци у чланство све док се не испостави нови кандидати за чланство испуњавају стопостотно све услове”, објаснио је Јункер.

Могући председник Европске комисије је ипак објаснио да не мисли да се цео процес проширивања заустави и нагласио да „преговори о чланству морају да се наставе”.

„Али ја, исто као и многе моје колеге у Европском савету, Европској комисији и Европском парламенту сматрам да не може бити нове рунде проширивања у идућих пет година”, подвукао је Јункер.

Замољени да се осврну на неке спекулације да у новом саставу Европске комисије неће бити комесара за политику пријем нових чланица у ЕУ, што је наишло на ођеке и у изјавама неких званичника у Београду, извори у Европској комисији и ЕП су Бети пренели да су то неодређене тврдње и да неког уобличеног става о томе нема у круговима европских институција или влада ЕУ.

Политичка групација либерала у ЕП је за свог кандидата за новог челника ЕК истакла бившег белгијског премијера Гија Верхофстата, „зелени” су истакли двоје кандидата – Француза Жозеа Бобеа и Немицу Ска Келер.

А кандидат Европске левице је моћни првак грчке левичарске опозиције Сириза Алексис Ципрас.

Најесен ће Европски савет изабрати и свог новог председника, као и новог виског представника ЕУ, шефа европске незваничне дипломатије, службе за спољно деловање ЕУ, што је сада Кетрин Ештон.

Извор: Политика