Putin će priznati rezultate predsedničkih izbora

22.40 – Kijev pozdravlja izjave predsednika Rusije, Vladimira Putina o tome da će Rusija nakon predsedničkih izbora u Ukrajini raditi sa novom ukrajinskom vladom. Ovo je izjavio vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Ukrajine, Andrej Dešica.

21.25 – Sadašnji predsednik OEBS-a i predsednik Švajcarske, Didijer Burkhalter pozvali su sve sukobljene strane u Ukrajini da se uzdrže od nasilja i provokacija u periodu održavanja predsedničkih izbora.

21.20 – Ruskim novinarima zabranjen pristup u Ukrajinu

KIJEV – Grupi ruskih novinara iz različitih glasila, uključujući ekipe mreže „Raša tudej” (RT) na španskom i arapskom jeziku, koji su akreditovani da prate predsedničke izbore u Ukrajini 25. maja, bez ikakvog objašenjenja zabranjen je ulazak u Ukrajinu.

Kamermanima koji rade za špansku redakciju RT, Aleksandru Seričenku i njegovom pomoćniku Andreju Pelešoku, onemogućen je ulazak na aedromu u Odesi na jugu Ukrajine. Novinari su ranije dobili akreditacije od ukrajinske Centralne izborne komisije, javio je „Raša tudej”.

„Pripadnici ukrajinske granične službe su, ne objašnjavajući zbog čega, ekipu RT-a primorali da kupe povratne karte na svoj račun”, kaže se u saopštenju pres servisa RT-a.

Ovo nije prvi put da se novinarima RT-a na dozvoljava ulazak u Ukrajinu. Novinarima arapske redacije RT ukrajinska granična policija je 20. maja zabranila ulazak u zemlju.

Oni su bili krenuli za Kijev da pokrivaju izbore, a takođe ih je akreditovala ukrajinska Centralna izborna komisija.

20.25 – Rusija ne planira da uvodi bilo kakve sancije kao odgovor na uvođenje sankcija Zapada. Ovo je izjavila poslanica Saveta Federacije (Donji dom parlamenta), Valentina Matvienko.

19.55 – Kijev angažovao strane plaćenike

Moskva — Predstavnik Generalštaba oružanih snaga Rusije saopštio da u Ukrajini, na strani kijevskih vlasti, deluje na desetine stranih vojnih plaćenika.

Ovo je, naime, danas ruskim novinarima izjavio visoki predstavnik Generalštaba koji učestvuje na Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti, a preneo Itar-tass.

„Prema verodostojnim podacima kojima raspolažemo, na strani kijevskih vlasti u borbenim dejstvima na jugoistoku Ukrajine učestvuju na desetine stranih vojnih plaćenika, uključujući i Amerikance““, rekao je predstavnik Generalštaba, podsetivši na činjenicu učešća privatnih vojnih kompanija u događajima u Ukrajini

19.15 – KIJEV – Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je 20 pobunjenika poginulo u napadu na vladine snage na istoku Ukrajine.

19.05 – Grupa posmatrača UN u Ukrajini ne zna gde se nalaze pritvoreni ruski novinari. Ovo je saopštio zvanični predstavnik svetske organizacije, Stefan Dužarik.

18.30 – Kijev — Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Deščica rekao je danas da se Kijev nada dijalogu sa Rusijom posle predsedničkih izbora zakazanih za 25. maj.

17:45 – RIA Novosti: SAD traže od NVO da ne štite uhapšene ruske novinare u Ukrajini

Državne strukture SAD vrše pritisak na NVO kako bi one ignorisale situaciju sa ruskim novinarima koji su uhapšeni u Ukrajini.

Ovo je za RIA Novosti naveo izvor u jednoj od najvećih organizacija za ljudska prava, koja se bavi pitanjima slobode medija.

On je tražio da ostane anoniman, a i organizacija takođe. Prema rečima izvora, Amerikanci insistiraju na tome da ruski novinari sami sebe diskredituju.

Konkretno, oni su navodno prisustvovali ispitivanju, ali se nisu mešali u oštro obraćanje uhapšenima.

Sredinom maja ukrajinski vojnici uhapsili su dvojicu dopisnika LifeNews-a, optužujući ih za “terorizam“.

17:19 – Ruski komesar za ljudska prava: Generalni sekretar UN i OEBS-a da oslobode ruske novinare

Komesar za ljudska prava u Rusiji, Ela Pamfilova zatražila je od generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna da učini sve što je moguće kako bi se oslobodili novinari LifeNews-a, koji su pritvoreni u Ukrajini.

Ombudsman je naglasila da ukrajinske vlasti i nisu saopštile pravi karakter optužbi. Pored toga, nema informacija o mestu i uslovima gde se drže ruski zatvorenici.

Pamfilova se obratila predstavniku OEBS-a za slobodu medija, Dunji Mijatovič sa istom molbom.

Sredinom maja, ukrajinska vojska pritvorila je, kod grada Kramatorsk, dvojicu ruskih novinara, optužujući ih za “terorizam“.

16.05 – Valentin Nalivajčenko: U Ukrajini na dan izbora neće biti vojne operacije

Šef službe bezbednosti Ukrajine, Valentin Nalivajčenko je izjavio da snage bezbednosti ne planiraju vojnu operaciju na istoku zemlje, na dan predsedničkih izbora, 25. maja.

“Naš zadatak je da se obezbedi bezbednost, miran, transparentan put za sve Ukrajince kako bi oni mogli da glasaju. Nikakve vojne operacije ne planiramo tog dana“, – izjavio je Nalivajčenko.

15.26 – Kijev je najavio da će više od 400.000 Ukrajinaca koji žive u inostranstvu glasati (na predsedničkim izborima) u nedelju, objavila je na svom Tviteru Pola Siler, novinarka ruskog TV kanala Raša tudej. Takođe je dodala da će vojne operacije biti prekinute na dan izbora i da će više od 90.000 policajaca obezbeđivati glasanje. U obezbeđenje su u ključeni i „aktivisti“, to jest paravojska fašističke partije „Desni sektor“.

15.20 – Blic: Vladimir Putin će priznati rezultate izbora za predsednika Ukrajine

Ruski predsednik Vladimir Putin je danas izjavio da će Moskva prihvatiti rezultate izbora za predsednika Ukrajine, izrazivši nadu da će Kijev prekinuti ofanzivu protiv separatista na istoku zemlje.

Poštovaćemo izbor ukrajinskog naroda i sarađivati sa novim rukovodstvom.

Rusija želi da red i mir budu obnovljeni u Ukrajini, rekao je Putin.

15:15 – Vladimir Putin: Uvođenje sankcija Rusiji je potrebno SAD kako bi imale poslovnu prednost sa Evropom

Insistiranjem na sankcijama Rusiji, SAD teže ka dobijanju konkurentske prednosti u poslovanju sa Evropom. Ovo je izjavio predsednik Vladimir Putin.

On je podsetio da trgovina Rusije sa SAD iznosi samo oko 27,8 milijardi dolara, a sa Evropom – 440 milijardi dolara.

Predsednik smatra da se sankcije Zapada, zbog situacije sa Ukrajinom, svode na to da se kazne ljudi iz ličnog okruženja, mada je odgovornost za krizu u Ukrajini u velikoj meri na SAD i Evropi. Ovom prilikom je Putin naglasio da sankcije uvedene Rusiji još uvek nisu sistemski negativno uticale na ekonomiju zemlje.

„Snouden nije ruski agent“

Vladimir Putin izjavio da Edvard Snouden nije agent ruske tajne službe, ističući da Rusija nije zemlja koja bi okrenula leđa aktivistima za ljudska prava.

Ruski predsednik je, na ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekao da Rusija ne bi odbila ljude koji se bore za ljudska prava.

„To je istina, a ne neka ironija“, kazao je Putin, dodajući da Rusija ni na koji način nije isprovocirala „slučaj Snouden“.

14.46 – Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Aleksandar Turčinov pozvao je danas sve građane Ukrajine s pravom glasa da izađu na predsedničke izbore u nedelju da bi „zacementirali temelj svoje države“.

„Danas gradimo novu evropsku zemlju čiji temelje su položili milioni Ukrajinaca koji su dokazali da su sposobni da brane sopstveni izbor i svoju zemlju“, rekao je Turčinov u TV obraćanju naciji. „Nikad nećemo nikome dozvoliti da nam oduzme slobodu i nezavisnost i da pretvori Ukrajinu u deo postsovjetske imperije“, poručio je on.

14.22 – Sergej Šojgu: U Ukrajini otpočeo građanski rat

Ministar odbrane, Sergej Šojgu je, za vreme konferencije za bezbednost u Moskvi, izjavio da događaji u Ukrajini, nakog svrgavanja Viktora Janukoviča, predstavljaju zapravo građanski rat.

“Nakon nasilnog svrgavanja sa vlasti zakonskog predsednika i aktivnog učešća spoljnih sila, zemlja je praktično otpočela građanski rat. U Evropi je veštački napravljena napeta situacija. Ova pojava je negativno uticala i na globalnu bezbednost“, – rekao je ministar.

14.10 – Putin: Rizici u vezi sa isporukom gasa iz Rusije u Evropu nastali krivicom Ukrajine

Rizici u vezi sa isporukom ruskog gasa u Evropu nastali su krivicom Ukrajine, rekao je predsednik Vladimir Putin na zasedanju Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

Prema njegovim rečima, Rusija je uvek negovala reputaciju pouzdanog snabdevača energetskih resursa Evropi, a Ukrajina zloupotrebljava svoj tranzitni položaj.

U vezi sa ovim Putin je rekao da Moskva čeka odgovarajuću reakciju Evrope na ovu situaciju. On je izrazio nadu da će ruske vlasti uspeti da se dogovore sa Kijevom.

14.00 – Ukrajina je pedeset puta povećala cenu vode za Krim, izjavio je predsednik Državnog saveta Krima Vladimir Konstantinov, javlja ZN.UA. To bi zahtevalo dodatnih 400 miliona grivni godišnje samo za vodu, pa će poluostrvo morati da nađe alternativu.

13.32 – „Neću dozvoliti da Tajland postane kao Ukrajina ili Egipat“, izjavio je glavnokomandujući armije Tajlanda, general Prajut, pre nego što je saopštio da je vojska izvela puč, objavio je na svom Tviteru predsednik Čečenije Ramzan Kadirov.

13.40 – Sergej Lavrov: Rusiju primoravaju da unapred prizna legitimnost izbora u Ukrajini

Rusiju primoravaju da unapred prizna legitimnost izbora. Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma, u Sankt Peterburgu.

Ministar je ovom prilikom izjavio da ruska strana nije tvrdila da će izbori u Ukrajini biti nelegitimni. Prema rečima Lavrova, Moskva će pratiti “šta će se realno desiti na tim izborima: ko će glasati, kako će glasanje biti organizovano, da li će biti u senci takozvane antiterorističke operacije u toku koje ginu civili“.

13.15 – Vladimir Putin: U Ukrajini se vodi građanski rat velikih razmera

Predsednik Rusije, Vladimir Putin smatra da je posle državnog prevrata u Ukrajini nastupio haos i počeo građanski rat velikih razmera.

“Usledio je državni prevrat koji su podržali američki i evropski partneri. Šta dalje – haos i sada vidimo građanski rat širokih razmera“, – rekao je Putin, opisujući situaciju u Ukrajini.

Da se Krim nije ujedinio sa Rusijom, žrtava bi bilo više nego u Odesi

Žrtava tragedije u Krimu bi bilo čak više nego u Odesi da se Rusija i poluostrvo nisu ujedinili, i to je bio ispravan postupak, smatra predsednik Rusije, Vladimir Putin.

“Da to nismo uradili, imali bismo veće tragedije od onih koje vidimo u nekim gradovima Ukrajine danas, na primer, u Odesi gde su nenaoružane ljude na živo spalili, zatvarajući ih u zgradu: 50 osoba je skoro spaljeno a još 50 nestalo“, – rekao je Putin na sastanku sa liderima globalnog biznisa.

On je zatražio da se ovome prilazi nepristrasno i da se objektivno procenjuje situacija.

12.40 – Ukrajinski helikopteri granatirali svoju vojsku kod Volnovaha

Ukrajinsko vazduhoplovstvo greškom je granatiralo svoju vojsku kod blokade u Volnovahu, gde je za vreme sukoba poginulo 16 osoba, objavili su ukrajinski mediji.

Na internetu se pojavio snimak na kojem ukrajinski helikopteri Mi-24 granatiraju predeo kod Volnovaha. Na snimku se vidi kako grupa vojnika, uz zaštitu vojnog kamiona posmatra uništene automobile ukrajinskih vojnika. Neki od automobilia su još uvek bili u dimu.

Zatim su se pojavili ukrajinski helikopteri i, sudeći po svemu, piloti nemajući komunikacionu vezu, granatirali su teritoriju.

Granatiranje je prestalo tek nakon što je komandant kopnenih jedinica stupio u kontakt sa štabom.

12.30 – Još dva ukrajinska vojnika, koja su bila ranjena u sinoćnjem sukobu kod Volnovake u Donjeckoj oblasti, preminula su danas, javlja Kijev post. Time je broj žrtava na ukrajinskoj strani porastao na 18.

11.30 – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov optužio je Zapad da je izazvao ukrajinsku krizu svojom „megalomanijom“.

Lavrov je na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti u Moskvi pozvao Zapad da prestane da igra, kako je rekao, igru bez pobednika protiv Rusije, i da postigne sporazum, baziran na obostranim interesima.

„Naši zapadni partneri, umesto da iskoriste istinski istorijsku šansu za igradnju velike Evrope bez linija podele, opredelili su se za uobičajenu logiku napredovanja na Istok geopolitičkog prostora koji je pod njihovom kontrolom. U suštini, to je značilo nastavak mekše upakovane orijentacije na obuzdavanje Rusije“, rekao je Lavrov. Zapad je bivše sovjetske republike stavio pred izbor „ili s nama ili protiv nas“, dodao je on.

11.20 – Nemačka kancelarka Angela Merkel zatražila je od ruskog predsednika Vladimira Putina da uvaži ocenu koju će dati Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za nedeljne predsedničke izbore u Ukrajini.

11.13 – Prema podacima Generalštaba oružanih snaga Rusije, u Ukrajini na strani kijevskih vlasti deluje na desetine stranih vojnih plaćenika, rekao je danas ruskim novinarima visoki predstavnik Generalštaba koji učestvuje na Moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti, prenosi Itar-tass.

„Prema verodostojnim podacima kojima raspolažemo, na strani kijevskih vlasti u borbenim dejstvima na jugoistoku Ukrajine učestvuju na desetine stranih vojnih plaćenika, uključujući i Amerikance“, rekao je predstavnik Generalštaba, podsetivši na činjenicu učešća privatnih vojnih kompanija u događajima u Ukrajini.

11.00 – Aleksej Meškov: Rusija zainteresovana za deeskalaciju krize u Ukrajini

Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Aleksej Meškov, govoreći na rusko-italijanskom poslovnom doručku u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Peterburgu, izjavio je da je Rusija najiskrenije zainteresovana za deeskalaciju krize u Ukrajini.

Meškov je naveo da “nije Rusija pokrenula krizu u Ukrajini“.

“Mi smo veoma iznenađeni činjenicom da pojedinici okrivljuju Rusiju za to što se danas u toj zemlji dešava“, – rekao je on.

10.12 – Nariškin: Postavlja se pitanje legitimnosti predstojećih izbora u Ukrajini

Legitimnost predstojećih predsedničkih izbora, koji će se održati u nedelju, u Ukrajini, izaziva sumnje, izjavio je poslanik Državne dume Rusije, Sergej Nariškin.

“U toku operacije na jugoistoku Ukrajine vidi se da se situacija iz dana u dan pogoršava, ima novih žrtava kako sa jedne tako i sa druge strane“, – rekao je Nariškin.

“Vidimo kako je ograničeno novinarstvo, koliko je ograničena sloboda u Ukrajini i naravno da će, u tim uslovima, biti velike sumnje u legitimnost izbora“, – dodao je on.

09.58 – SAD odložile međunarodne vežbe u Ukrajini

Oružane snage SAD donele su odluku da odlože na neodređeno vreme međunarodne vežbe “Brzi trozubac 14“, koje su trebale da se održe u julu ove godine u Ukrajini, saopštila je pres služba evropskog štaba oružanih snaga SAD.

Kako su objasnili u pres službi, odlaganje vežbi vezano je za destabilizaciju situacije u Ukrajini. Trenutno su veći deo snaga i sredstva ukrajinske vojske uključeni u specijalne operacije na jugoistoku zemlje, gde su dve oblasti odbile da se povinuju Kijevu i ukrajinske vlasti nemaju mogućnost da ih odatle povuku radi učestvovanja u vežbama.

09.32 – U sukobima u regionu Luganska ubijen najmanje 41 vojnik

Ekstremisti ukrajinskog Desnog sektora ubili su 30 vojnih regruta koji su položili oružje da bi branili lokalne civile i još 11 vojnika je ubijeno i 32 su ranjeno u odvojenim okršajima, a bilo je žrtava i među članovima narodne milicije Luganska, javila je ruska novinska agencija Itar Tas s.

Ostap Černi portparol narode milicije samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) naveo je da se incident sa vojnim regrutima dogodio u četvrtak, tokom razgovora narodne milicije LNR i vladinih snaga u gradu Privolje.

„U četvrtak smo čuli u Lisičansku da vojska pokušava da osvoji grad. Poslao smo grupu za pregovore. Kolona Ukrajinske nacionalne garde je bila blokirana civilima od nazad, uključujući žene i decu. Dok su pregovori trajali, pucnji su se čuli i sedam članova narodne milicije Luganska je ubijeno i 16 je ranjeno“, objasnio je Černi.

On je naglasio da je 30 pripadnika ukrajinske brigade položilo oružje da bi branilo civile i, prema najnovijim raspoloživim informacijama, ekstremisti ukrajinskog Desnog sektora su ih sve pobili, navodi Itar Tas s.

„Muškarci su bili u otvorenom i niko se nije krio, kada su ispaljeni smrtonosni hici, a onda je usledila pucnjava koja je trajala oko pola sata i minobacačke granate su se čule, a kuće su ostale u plamenu“, opisao je Černi.

Prema njegovim rečima, 11 oklopnih vozila Ukrajinske Nacionalne garde učestvovale su u tom sukobu.

„Mi smo zarobili komandanta jednog od vozila. On je ostao nezaštićen od svojih sopstvenih snaga“, rekao je Černi.

Ukrajinska vojska u četvrtak je, po svemu sudeći grešom, na svoje snage koje su se vraćale otvorila vatru u blizini grada Rubežnoje, u regionu Luganska i ubila četiri vojnika i još 16 ranila, potvrdio je vojni lekar Genadi Morališvili.

Morališvili je rekao da su civili prvo blokirali ukrajinsku vojnu jedinicu na putu ka Rubežnoje i da je vojska bila spremni da se preda i da je pristala da položi oružje.

Dobili su nešto da pojedu i paravojne snage 25 divizije Dnjepropetrovska ih je vraćala nazad, ali na putu su se našli na udaru vatre svojih snaga i četvoro je ubijeno i još je 16 ranjeno, među njima je bilo i civila.

09.12 – Tusk poziva na mir sa Rusijom

Varšava ne sme da vodi politiku konfrontacije sa Rusijom, izjavio je premijer Poljske, Donald Tusk, uoči izbora za Evropski parlament 25. maja.

Vlasti Poljske ne treba da traže od Evrope da se suprotstavlja Rusiji. „Sa susedima treba voditi racionalni dijalog, a ne emocionalni“, rezimirao je Tusk.

08.32 – Štajnmajer: Nemačka se nada da će isporuke ruskog gasa biti stabilne

Nemačka se nada da „politika neće poremetiti isporuke gasa“ u EU, izjavio je ministar spoljnih poslova, Frank Valter Štajnmajer.

Diplomata je tako komentarisao gasni sporazum između Rusije i Kine. „Mi pokušavamo da diverzifikujemo svoje energetske izvore. Isto pravo na proširenje tržišta ima i Rusija“, – rekao je Štajnmajer.

Gasprom i Kineska petrohemijska korporacija su u sredu potpisali ugovor o isporuci Kini 38 milijardi kubika gasa godišnje. Ugovor će važiti 30 godina a „težak“ je 400 milijardi dolara.

Izvor: Agencije