Други дан Божића

У цркви се други дан Божића посвећује Богородици, у захвалност што је родила Бога и Спаситеља, а уз то се чини и помен за још двадесетак светаца и чудесних збитија. У народу је, међутим, овај дан познат као Божји дан и углавном се проводи свечано као и сам Божић. У Лесковачкој Морави се овај дан зове средњи дан, јер Божић траје три дана, а ово је по реду други божићни дан.

О Бадњем дану је свака породица на окупу, о Божићу сваку породицу посећује полажајник, која му као доносиоцу среће указује пуну пажњу, а на Божји дан већ настаје здруживање људи у насељу, општијим међусобним посећивањем или окупљањем ради забаве и весеља.

По свој Шумадији је овога дна био обичај да се младеж окупи у насељу, у порти или на раскршћима, где се игра у колу. А прављено је и „вито“, на којем се витлало – окретало укруг. У војвођанским местима су се младићи надметали на коњима, а посебно је било раширено тзв. вијање Божића, како је називана галопска трка сеоским улицама на упарађеним и окићеним коњима, при чему су јахачи „вијали“ Божић (што значи: прате или испраћају). Негде се то називало вијање киселице (јела које је дојадило за време поста), да је одаганају што даље од себе. Особито је било ведро праћење Божића. Праћење је започињано претходне вечери а завршавало сутрадан уз пратњу хармоникаша и посетама рођачким кућама, нарочито ако у њима има девојака.

У Црној Гори, као и јужном Банату, другог дана Божића, тј. на Божји дан, обичај је да невесте одлазе у свој род, где, уз размену поклона, остану неколико дана. У селима око Власине је домаћин – за ову прилику обавезно наг – чистио кућу, па кад помете и „испрати буве“, оглашавао се пуцњем из пушке.

Један од најлепших божићних обичаја је мир-божење, с тежњом да се одржи мир, спречи омраза и прекине завада међу људима, па су се при сусрету људи поздрављали са: Мир божји, Христос се роди! и при том се руковали и љубили.

Извор: Србију волимо