Evropska Unija sankcijama davi sebe

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev naložio je Vladi da “prouči pitanje” proširenja spiska zemalja koje potpadaju pod ruske kontrasankcije. Radi se o zemljama koje su podržale EU u sankcijama protiv Rusije. To su Ukrajina, kandidati za pristup EU Crna Gora i Albanija, države Evropske asocijacije o slobodnoj trgovini Island, Lihtenštajn i Norveška, a takođe delimično i Gruzija. A Dmitrij Peskov, pres-sekretar Predsednika Rusije Vladimira Putina, saopštio je da Predsednik očigledno podržava ove mere: “Možemo sa velikom dozom sigurnosti prepostaviti da, još jednom ponavljam, osnovni princip delovanja ovde predstavlja princip reciprociteta”.

Jasno je da bilo kakva ograničenja na izvoz prehrambenih i drugih proizvoda u Rusiju, nanose ozbiljnu štetu ekonomijama tih država – koje i bez toga imaju problema preko glave. Međutim, izgleda da u evropskim prestonicama ne primećuju očigledne gubitke i proširuju spiralu “rata sankcijama”, pokušavajući da u njenu orbitu privuku nove zemlje – u tom smislu i Srbiju.

Sami zapadni stručnjaci su izračunali da već postojeće antiruske sankcije i odgovarajuće ograničavajuće mere Moskve, prete da na ulicu izbace još dva miliona zaposlenih Evropljana. Međutim, problemi sa EU mogu biti još sveobuhvatniji i dotaći ne samo socijalno-ekonomsku već i političku oblast, dovodeći do “preformatiranja” političkog prostranstva i smene vladajućih nacionalnih elita.

Na samom vrhuncu antiruskog talasa koji su podigli Vašington i Brisel, londonsko izdanje The Economist objavilo je izuetan tekst posvećen problemu nezaposlenosti u EU. U tekstu su analizirani pokazatelji koji obično ostaju “izvan kadra” statističke obrade. Naime, strukturno-privremeni karakter nezaposlenosti.

Prema mišljenju stručnjaka londonskog izdanja, najveću opasnost kako za socijalno-ekonomsko stanje u  zemlji, tako i za njenu unutarpolitičku stabilnost, predstavlja takozvana “dugoročna nezaposlenost” – pri kojoj ljudi ne mogu naći novi posao za više od godinu dana. Za poslednjih šest godina, upravo se dugoročna nezaposlenost u Evropi znatno povećala. Oko polovine armije nezaposlenih u Evropi, koja broji 25 miliona ljudi, ne može da nađe posao više od godinu dana, a 12% čak ni tokom četiri godine. Pored toga što omogućava porast siromaštva, ovaj problem preti ozbiljnim komplikacijama u budućnosti, pošto će se svake naredne godine situacija usložnjavati – ukazuje londonsko izdanje.

Sada je glavni zadatak lidera u Evropi da ne dozvole da ovaj ciklični problem dobije “strukturni karakter” – piše The Economist. Međutim, još je značajniji geografski raspored takve pojave kao što je nezaposlenost. To pokazuje da ovaj problem utiče na sve više zemalja i regiona koji su tradicionalno smatrani blagougodnim.

Nezaposlenost je najveći razmah zakonomerno dostigla u “problematičnim” zemljama Sredozemlja – Španiji, Italiji, Portugaliji, Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji. Tamo je udeo nezaposlenih koji ne mogu da nađu posao u toku više od jedne godine, veći od polovine ukupnog broja nezaposlenih. Za Grčku taj pokazatelj dostiže 80-90% – što je jasno kad se ima u vidu krizno stanje u zemlji i spoljno nametanje Atini oštrih socijalnih rezova.

Međutim, među zemljama sa visokom stopom dugoročne nezaposlenosti koje su indentifikovane u članku Ekonomista, nalaze se i države koje je teško svrstati u „problematične“. A one nisu ni mediteranske zemlje. Ovo se odnosi na Irsku i posebno Slovačku. Kako svedoči britanski magazin, dugoročna nezaposlenost među Slovacima je ista kao i među Grcima. Dve zemlje drže vođstvo u EU po pitanju tog pokazatelja.

Stručnjaci iz Ekonomista kao recept za borbu protiv nezaposlenosti vide u stvaranju “fleksibilnog tržišta rada” i “efikasnog rada socijalnih službi”. U suprotnom slučaju, smatraju oni, u zemljama pogođenim dugoročnom nezaposlenošću može doći do radikalne promene čitave političke scene. I uopšte ne u korist danas vladajućih struktura. Armija nezaposlenih ljudi koji su izgubili nadu na budućnost, predstavlja blagoprijatnu sredinu za radikalne ideje i kriminal – uvereni su britanski stručnjaci. Štaviše, ta masa nezaposlenih u nekoliko zemalja je već dostigla takav nivo, da je postala odlučujuća snaga na izborima sa kojom će političari morati da računaju. U slučaju neophodnosti da se bira između “žestokih mera u privredi” i birača, mnogi rukovodioci partija mogu napraviti izbor u korist odustajanja od daljih uzajamnih evropskih integracija – piše Ekonomist.

Vlada Srbije za sada uspeva da odoli pritisku Brisela da se prisajedini antiruskim sankcijama. Međutim, prema informacijama kojima raspolažemo, već na jesen tekuće godine pitanje Beogradu može biti postavljeno u obliku ultimatuma: ili aktivno učešće u antiruskoj kampanji, ili zamrzavanje procesa evrointegracija na osnovu negativnog izveštaja Evropske komisije o rezultatima tekuće godine. A situacija u socijalno-ekonomskoj sferi i obavezne odgovarajuće recipročne mere Moskve očigledno svedoče kakve posledice može očekivati srpska privreda u slučaju da Vlada ipak pođe po povocu Brisela i Vašingtona.

Izvor: Fond Strateške Kulture