НАТО гуслари и судбина Републике Српске Крајине

Гусле су српски народни инструмент са посебним значењем (нарочито код Динараца!), утврдио је поодавно српски академик Јован Цвијић, а његова тврдња се никако не пориче.

У полуокупираној Србији тренутно, најгласније „гуслају“ у натоовске гусле два Динарца, оба Херцеговца, поодавно већ доказана натоовца. Они не случајно баш сада ударише у значај натоовске „мирољубивости“, у мисијама насилног прогона Срба са њихових земаља.

Управо ових дана, када су пре две деценије завршене припреме НАТО борбене авијације да подржи почетак планиране војно-редарствене операције „Олуја“ хрватских неофашиста, удобно заваљен у баштенску столицу, без икаквог срама и блама, одгудиће један писац (у његовој личној интерпретацији) „натодесетерац“ о крајинској тобожњој „глупости“ одбијања плана Z-4 као божијег дара али са натоовског неба, који тада дариваше прекодринске Србе само бомбама са осиромашеним уранијумом.

Већ пуне две деценије лажу назови политичари и другосрбијански наручени аналитичари, НВО „сорош тете и секе“, уз белосветске „делитеље мудрих савета“, о неопходности тадашњег прихватања тзв. плана Z-4, како се потомци хрватских фашиста не би даље играли репризе над остатком закланог народа српског, у „лијепој њиховој“.

Српском се народу већ смучило ко све носи и прима разне легије бесчасти, за издају националних интереса. Ево дакле шта „гуслар“ у свом излагању („Данас“ од 30.07.) каже:

“Po tom sporazumu, Srbima u Hrvatskoj ponuđena je federalna, u mnogo čemu i konfederalna Srpska Krajina, koja bi imala svoj parlament, vladu, predsednika, zakone, sudove, policiju, grb i zastavu, čak i sopstvenu monetu i pravo da Srpska Krajina sklapa i međunarodne ugovore. Čim su obelodanjeni detalji Plana Z-4, ratno huškačka mašinerija u Beogradu uzvratila je propagandnom ofanzivom da je reč o ‘podmukloj antisrpskoj zaveri Vašingtona, Berlina i Vatikana’“.

Гуслар заборавља али српски народ Крајине не заборавља – Република Српска Крајина имала је свој парламент, владу, председника, законе, судове, полицију, грб, заставу, монету и своју војску, само јој је одлуком УН забрањено склапање међународних уговора, и није признато право српском народу у дотадашњој заједничкој републици која је била део међународно признате државе Југославије, да и даље остане (својом одлуком) у својој заједничкој држави.

Истовремено, српски народ у Хрватској није бранио Хрватима да се они издвоје из заједничке државе, само је одбио да и њега са собом поведу као говече на клаоницу, после искуства у НДХ.

Вашингтон, Берлин и Ватикан (заиста је гуслар тачно детектовао центре зла) планирали су да растуре заједничку државу Југославију, и знали су да су Срби у Крајини њени чувари, претходница вазда будна од зла латинскога, зато им је преко УН и забрањено демократско право народа да се на референдуму изјасне, сами о својој судбини.

Видно координисано, почео је овогодишњи медијски наступ негирања етничког чишћења Срба и злочиначке натоовске акције чији су извођачи радова хрватски неофашисти, које међународна заједница (читај – натоовска претходница широм света) тако стидљиво опомиње за видно изражени свеприсутни неофашизам.

Познати „међународни медији“ инструисани из одељења за психолошко-пропагандна дејства у Ленглију – VOA, BBC, DW, RFE, CNN, SKY, SENSE и њихово чедо BIRN, чији су сви србијански дописници успешни полазници сорошевских курсева у Сегедину, оркестрирано ће подржати „објективно казивање“ гуслара, као гласа вапијућег у пустињи.

Новина у лажима „гуслара“ увођење је у причу Леонида Керестеџијанца, тадашњег руског амбасадора у Загребу, заједно са већ по злу познатим каубојским миротворцем Питером Галбрајтом (јахачем на неоусташком тенку!) који јесте један од иницијатора плана Z-4.

Шта то упорни лажови о плану Z-4 никако неће да кажу, а што јесте стварна истина?

Прво, то није план УН-а којим се решава статус подручја под заштитом снага УНПРОФОР-а, а зове се Република Српска Крајина и настао је пре споразума који се зове Венсов, који јесте међународно предложен те су га прихватиле и његове супотписнице, СФРЈ Југославија, ЈНА и Република Хрватска (додуше, још међународно непризната и без чланства у УН), већ је то предлог „контакт-групе“ задужене за посредовање у крајинско-хрватском дијалогу.

Крајинским Србима то је био јасан знак, да међународно право губи могућност своје примене пред бруталном НАТО силом, а да савезна држава Југославија снива санак пусти о његовој неповредивости, иако је управо почело и само њено растурање.

Још у септембру 1990.године, понудили су представници ХДЗ као владајуће странке, известан степен локалне самоуправе за тзв. „котаре Глина и Книн“, где би се укључило неколико општина са изразитом српском већином, и то након неуспешне хрватске полицијске акције спречавања референдума, као највишег облика демократски исказане воље народа, а Срби у Хрватској су то били, као и у Аустро-Угарској и пре тога у Аустрији, што бечки царски документи потврђују, али ватиканско-германски реваншисти злонамерно негирају.

План Z-4 јесте модификација хрватског предлога о „аутономним котарима Книн и Глина“, без суштински икаквих било федералних, било конфедералних карактеристика и нарочито без подршке генералног секретара ОУН, који није ни учествовао у његовој креацији.

Злоупотреба ОУН, као гаранта демократских права српског народа у РСК, видљива је кроз напоре разних високих представника, званих копредседници, који су били тобожњи „предлагачи“ а заправо органи принуде НАТО-а, који су од Срба захтевали да се одрекну својих историјских права народа и „добровољно демократски“ прихвате сумњив статус националне мањине, који се већ двадесет година упорно крши и умањује, све до недавног захтева једног немачког парламентарца (хрватског порекла) у СЕ, да се Србима у Хрватској укине и бирачко право (све у духу поштовања демократије и људских и грађанских права, у земљама ЕУ).

Носиоци идеје о плану Z-4 управо су били скандинавски представници у ОУН, тајни преговори у Норвешкој о моделу Оландских острва тада су образложени као најоптималније решење које су претходно хрватски експерти изразито прилагодили потреби да се Срби у РСК „преведу жедни преко воде“.

Зато се сада у полуокупираној Србији из нафталина убрзано ваде разни „објективни видиоци“ као тегљачи, да повуку посрнула кола натоовских злотвора, који још нису завршили свој разбијачки посао на брдовитом Балкану.

Период од две деценије разобличио је јасно њихове прљаве планове и злочиначку изведбу, која и овог 4.-ог августа подсећа крајинске Србе на тренутак бруталног неофашистичког удара, пред којим су спасавали само голи живот, јер тада није било силе у свету која би се том међународном злочину и супротставила, а гажење међународног права било је вешто камуфлирано.

Зато је и планерима и извођачима тих радова преко потребно да разни „гуслари“ гуслају о тобожњим споразумима Београда и Загреба, јер се тада не помињу праве адресе – Вашингтон, Берлин, и свеприсутни Ватикан.

Наравно, разни „миротворачки видиоци уз каубојски бенџо“ неминовно ће помињати и крајински модел Z-4 као једино спасоносно решење за Србе у јужној српској покрајини (Косово и Метохија) која је такође окупирана, али је усвојена резолуција ОУН 1244 третира као српску земљу а не лажну и насилно проглашену „Републику Косово“, коју „гуслар“ третира као „стварност“ која се не може порицати.

Притом заборавља, да се српски народ у Хрватској на референдуму изјаснио за свој статус, а да се шиптарска национална мањина самопрогласила за „државу“, уз обилату помоћ НАТО-а и ЕУ, те се ни то не сме порицати, већ се мора третирати као објективна стварност.

Извор: Фонд Стратешке Културе