Reakcije ruskih političara na Crnu Goru u NATO

Šefovi MIP-a zemalja-članica NATO pakta su 2. decembra 2015. godine na samitu u Briselu zvanično pozvali Crnu Goru da počne pregovore za pristupanje alijansi, koji će, kako se pretpostavlja, trajati godinu i po do dve.

Crna Gora je pristupila programu NATO “Partnerstvo za mir” još u zajednici sa Srbijom 2003. godine. Posle proglašenja nezavisnosti 2006. godine ona je potvrdila svoje učešće u tom programu. Plan delovanja za pristupanje NATO paktu dobila je 2009. godine.

“U mehanizam stalne reprodukcije Hladnog rata sada se uključila i Crna Gora”.

Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta za međunarodne odnose Saveta Federacije, izrazio je žaljenje zbog početka procesa pristupanja Crne Gore NATO paktu: “Naravno, takav siže je za žaljenje” – napisao je senator na svojoj stranici u socijalnoj mreži Facebook.

Kosačev je podsetio da je svojevremeno prvi generalni sekretar NATO pakta lord Ismej primetio da je cilj NATO da “drži Rusiju izvan Evrope, Amerikance u Evropi, a Nemce – pod kontrolom Evrope”. “Taj cilj se pravilno ispunjava čak i posle završetka Hladnog rata kada je raskol u Evropi prevladan” – konstatovao je senator. On je izrazio žaljenje što se “u mehanizam permanentne reprodukcije Hladnog rata sada uključila i Crna Gora”.

Prema rečima Kosačeva, u Rusiji su imali “sve istorijske, etničke, duhovne i kulturne osnove” da Crnu Goru smatraju bliskom državom i narodom. “To je lični izbor, ali mi imamo apsolutno pravo da to smatramo nepravilnim korakom koji je imao alternativu” – smatra političar.

Prema mišljenju Kosačeva “u malim državama Evrope dugo godina se formirala predstava po kojoj oni nemaju alternativu NATO paktu u oblasti bezbednosti”.

Širenje evroatlanskih struktura na Istok “razrušava postojeći sistem evropske bezbednosti” čiji je ključni princip bio “nedeljivost bezbednosti, nemogućnost bezbednosti jednih na račun drugih” i “automatski stavlja pod pretnju sve koji nisu u NATO paktu” smatra Kosačev.

“Značajna prepreka”

Integracija Crne Gore u NATO predstavlja signal za Rusiju da ojača sopstveni sistem savezništva, izjavio je predsednik komiteta državne Dume za međunarodne odnose Aleksej Puškov. “Ključne mere su – jačanje sopstvene odbrane, vojno-političkih mogućnosti, jačanje ruskog sistema saveza” – rekao je on.

Prema mišljenju Puškova, “integracija sa NATO paktom će predstavljati suštinsku prepreku na putu poboljšanja bilateralnih odnosa između Rusije i Crne Gore”. Parlamentarac je takođe ubeđen da pitanje o stupanju u NATO neće biti stavljeno na referendum u Crnoj Gori, pošto on “može dati negativan rezultat i srušiti ceo proces”.

Puškov je istakao da članstvo Crne Gore u NATO paktu neće promeniti strateški balans snaga u Evropi, međutim, politički značaj te odluke je veliki. Uvlačenje Crne Gore u NATO pakt predstavlja “nastavak kursa konsolidacije evropskog prostranstva pod rukovodstvom SAD i njenog suprotstavljanja Ruskoj Federaciji” – uveren je Puškov. “Planovi za uključivanje Gruzije i Ukrajine u NATO pakt još uvek se podstiču” – zaključio je parlamentarac.

Rukovodstvo zemlje Crnu Goru uvlači u NATO uprkos volji naroda

Pristupanje Crne Gore u NATO pakt neće biti od koristi ni Podgorici ni Briselu, pošto rukovodstvo Crne Gore uvlači zemlju u alijansu uprkos volji velikog dela naroda, a Zapad će imati posla sa “kriminalnim režimom” Mila Đukanovića, smatra prvi zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost Franc Klincevič.

“Narod Crne Gore ima pravo da samostalno odlučuje o svojoj sudbini. Ali današnje rukovodstvo te zemlje je uvlači u NATO uprkos volji naroda. Krši se osnovni demokratski princip donošenja tako važnih demokratskih odluka, koji predviđa obavezno sprovođenje nacionalnog referenduma” – istakao je Klincevič.

Političar je takođe obratio pažnju “zapadnih kolega, na to sa kim se oni spremaju da sarađuju u okvirima vojnog saveza”. “Opštepoznato je da je režim Mila Đukanovića kriminalan i da njegova delatnost čak izlazi izvan okvira nacionalnih granica” – primetio je senator.

Prema njegovom mišljenju “javnost zapadnih zemalja treba da zna da je oružje kojim su teroristi gađali mirne građane došlo u njihove ruke sa vojnih skladišta iz Crne Gore”. “To je lako proveriti po brojevima oružja nađenog kod terorista” – rekao je parlamentarac.

Klincevič takođe smatra da “realnu pretnju za nacionalnu bezbednost Crne Gore predstavlja saglasnost Đukanovića da na teritoriji zemlje stvori takozvani “muslimasnki geto” i tamo smesti oko “30 hiljada izbeglica sa Bliskog Istoka”. “Nije tajna da među pristalicama ima veliki broj pristalica Islamske Države koji su direktno učestvovali u terorističkim aktima” – dodao je on.

“Stvara se situacija u kojoj u sastav alijanse, pored Turske kao direktnog pomoćnika međunarodnog terorizma – može da uđe još jedna zemlja sa, blago rečeno, veoma sumnjivom reputacijom” – primetio je senator, dodavši da je to u suprotnosti sa uveravanjima generalnog sekretara NATO pakta Jensa Stoltenberga da “politika otvorenih vrata koju sprovodi alijansa doprinosi bezbednosti i stabilnosti”. “ U stvarnosti je sve potpuno suprotno” – zaključio je Klincevič.

“Od koga Crna Gora treba da se zaštiti”

Integracija Crne Gore u NATO joj neće doneti pozitivu u odnosima sa Rusijom pošto je to vojno-politički blok antiruskog usmerenja, izjavio je Andrej Klimov, zamenik predsednika komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose.

Političar je istakao da ta vest ne predstavlja iznenađenje ni za koga, jer se slična politička odluka “po pravilu donosi godinama pre nego što zemlja stupi u NATO”. “Mislim da će se to odraziti na odnose sa Crnom Gorom” – smatra senator.

Prema njegovim rečima, Rusija vidi granicu između “težnji zemalja evropskog kontinenata za pristupanje Evropskoj Uniji i težnjom istih tih zemalja za pristupanje NATO paktu”. “Zato što je NATO suštinski antiruski blok, genetski antiruski blok, ma koliko ga puderisali, gladili ili odobravali” – istakao je Klimov. “Ukoliko neko pristupa tamo ili počne da vodi pregovore, onda ta zemlja ne stoji pozitivno u odnosima sa Rusijom” – dodao je on.

Senator takođe smatra da NATO ne daje svojim članovima garanciju bezbednosti, što su dokazali i događaji od 11. septembra 2001. godine u SAD i nedavni teroristički akti u Parizu. On je takođe u nedoumici povodom toga kakve zapravo pretnje želi da udalji od sebe Crna Gora stupajući u NATO pakt. “Od koga Crna Gora treba da se zaštiti? Od Severne Koreje? Ili Sudana? Od koje zemlje? Samo kada postavite tako jednostavno pitanje, odmah se sve postavlja na svoja mesta” – zaključio je zamenik predsednika međunarodnog komiteta Ruske Federacije.

Izvor: Tass, Fons strateške kulture