Будући премијер и страначка батина

Иако је рок за проглашење победника избора давно истекао РИК као да и не помишља да ту сагу приведе крају, а њихове седнице у којима не мањка ни хватања за гуше одраз су општег стања у друштву и држави, општа слика Вучићеве таблоидне Србије. Након оне бламаже са јавним бројањем гласова, стиче се утисак да председник РИК-а, који очигледно више навија него што збраја, чега Вучићев климоглав како би спустио завесу на ову представу која је изборе претворила у театар апсурда.

Али, Вучић не клима. Очигледно из неких, нама још увек непознатих, разлога развлачи читав процес. Можда сматра да тиме компромитује опозицију, можда жели да обесмисли „Протест против диктатуре“ или нешто треће, али сигурно је да се и не осврће на прописане законске рокове. По ко зна који пут систему који је сам поставио смеје се у лице.

И док чекамо да се избори напокон заврше, тешко је не запитати се шта би се догађало да разлика међу кандидатима није толико убедљива, да је рецимо два или три процента? На шта би онда личиле седнице РИК-а? Како би онда текли протести? И какве би биле последице по друштво и државу?

У том бесмисленом исцрпљивању оним што су бирачи већ одлучили, колико год се то некоме не допадало, као да се заборавља да кључно питање за стабилност Србије није ко ће бити председник, већ ко ће бити нови премијер?! С обзиром на уставна овлашћења име те личности много ће нам рећи и о Вучићевим намерама и о његовој стварној снази у односу на међународне и унутар-страначке притиске, мада ни они коалициони неће бити занемарљиви.

Након изјаве дате после сусрета са патријархом Иринејом, да је списак сузио на два -три кандидата(1) и да ће са именом мандатара изаћи за отприлике месец дана, чини се како се Вучић већ одредио, а да ће када се ово пост- изборно мрцварење најзад заврши започети ново тактизирање које ће вероватно потрајати и дупло дуже од рока који је најавио и током кога ће он бити и председник и премијер. Но, пре или касније, премијер мора бити одабран. Хоће ли он бити пука формалност и имати облик продужене Вучићеве руке, или ће бити личност од става и интегритета, не зависи само од Вучића, ма шта он причао и ма како његова победа била убедљива.

Нема сумње да се премијерском месту, по предизборном престројавању, надају бар две особе – непредвидљиви Ивица Дачић и амбициозна Зорана Михајловић. Но, сигурно је да ни једну од њих Вучић не би радо видео у својој садашњој фотељи. првог што је толико подмукао да се чак и Вучићу гади, а ову другу што има превише јако упориште у српској трилатерали и другим неформалним центрима моћи у Србији.

Лицитирање са Душаном Вујовићем, Николом Селаковићем и Александром Вулином, има смисла са Вучићевог аспекта гледања на ствари, без обзира што нико од њих нема политичку тежину, али питање је шта ће на то рећи стварни прокуратори Србије, чији је Вучић само видљиви експонент.

Без обзира кога буде одабрао Вучић има намеру да мањак уставних овлашћења, која ће као председник имати у односу на премијера, компензује батином коју држи као лидер највеће парламентарне странке. И зато су нереална очекивања да ће поднети оставку или замрзнути функцију председника СНС-а. Грешка која је Николића коштала стварног политичког утицаја и одвела га у својеврсну изолацију упркос функцији коју је имао, њему се сигурно неће поновити. Ипак је он паметнији од Николића а далеко мањи демократа од Милошевића…

Шира верзија текста објављена на ФСК дана 19.04.2017.године

_____________________________________

(1) www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2703473/vucic-suzio-krug-kandidata-za-premijera-na-dva-tri-imena-.html

Извор: Фонд Стратешке Културе