Andrej Fursov – Istorijski Srbija je velika država

Institut za evropske studije, ugostio je, u okviru naučnog seminara posvećenog istraživanju sistema moći, jednog od najprovokativnijih autora savremene svetske scene društvenih nauka – Andreja Fursova, direktora moskovskog instituta ISAN i profesora Univerziteta Lomonosov.

Ovaj ruski naučnik zaslužan je za jedinstveni poduhvat istraživanja kriptoistorije – odnosa fenomena moći i skrivene moći, kao tema od kojih klasična politikologija beži kao od polja koje je do nedavno smatrano poljem „teorija zavere“ ili „konspirologije“.

Okupivši oko sebe izvanredan međunarodni tim eksperata, Fursov je osnovao institut ISAN, sa velikom ambicijom da o ovoj temi objavi čak deset tomova, a beogradska naučna publika je imala priliku da se upozna sa prva tri toma: De Conspiratione, De Aenigmate i De Secreto.

Fursov je na početku seminara o kriptoistoriji ukazao da je njegov Institut nikao iz činjenice da je do kraja 20. veka postalo jasno da objekti sociologije, ekonomije i političkih nauka (tržište, građansko društvo, politika i država) polako nestaju. Jer, kako argumentuje, politika se pretvorila u kombinaciju administrativnih poslova i šoubiznisa, tržište potpuno kontroliše 40 transnacionalnih korporacija – te se zato to i ne može smatrati tržištem – a nacionalna država nestaje, odnosno, kako to kažu anglosaksonci, ona bledi…

— Dakle, polje sociologije, ekonomije i politike se smanjilo tako što ih je pokrila zona koju niko ne izučava. Zato treba stvoriti nove discipline, što neće uraditi velike naučne strukture kao što su univerziteti, jer oni funkcionišu po uhodanom sistemu. Zato smo mi napravili svoj mali institut od 20 saradnika, od kojih svaki ima više profesija i govori više jezika – rekao je Fursov predstavljajući instituciju na čijem je čelu.

ISAN se, prema njegovim rečima, bavi proučavanjem kapitalizma kao „najzagonetnijeg sistema u istoriji čovečanstva“, o kome se informacije „ili specijalno skrivaju ili se falsifikuju“.

Kao primer je naveo pad dinastije Stjuarta 1688. i dolazak na vlast dinastije Oranž koji se nama predstavlja kao politički događaj, dok je prava istina u tome da su se dve istočno-indijske kompanije ujedinile i bila im je prosto potrebna nova dinastija koja će bolje odgovarati novoj kompaniji.

Fursov je tako došao do „glavnog pitanja kapitalizma“, a to je gde leži prava moć.

— Pravu moć imaju nadnacionalne grupe svetskog dogovora i upravljanja. Bez njih kapitalizam ne može da postoji, jer one regulišu glavne kontradikcije koje čine kapitalistički sistem. Od samog početka, kapitalizam nema granice. Politički, on je zbir odvojenih država, počevši od Vestfalskog mira. Kako krupna buržoazija ima interes van granica svojih država, ona krši i zakone svojih država, a i onih u kojima ostvaruje svoje interese. Zato se globalna buržoazija skuplja u nadnacionalnim strukturama koje su tako dizajnirane da budu trajne i da budu zatvorenog tipa, kazao je Fursov, zaključujući da je kapitalizam trougao koji čine država, kapital i zatvorene nadnacionalne grupe i da se zato nikako ne može govoriti o nekoj „konspirologiji“.

Fursov je čak kazao da ako bi danas ponovo neko pisao „Kapital“, ne bi trebalo da krene ni od robe ni od države, već od zatvorenih nadnacionalnih grupa „jer one izražavaju dugoročne i celovite interese svetskih upravljača“. A naučnici se, kako je upozorio, prave da te grupe ne postoje.

— I, to je taj drugi razlog postojanja ISAN-a: izučavanje izvora realne moći, a ona stoji u tajnoj moći. Kako je to rekao jedan od likova pisca Alekseja Markejeva – ako poredimo život sa igrom, njegove učesnike možemo podeliti u tri kategorije: na gospodare igre (ne pridržavaju se nikakvih pravila, već ih pišu), igrače (igraju) i na figure (koje su tu da bi bile ubijene i koje misle da su one igrači). Glavni zadatak gospodara i igrača je da ubede figure da su upravo figure igrači i da nema gospodara igre niti igrača. Tako figure kao Obama, Klinton i Merkel veruju da su igrači, a samo su pioni, objasnio je Fursov.

Posle ovog osnovnog upoznavanja publike sa osnivanjem Instituta, Fursov je predstavio i najvažniji projekat ISAN-a, koji je nazvan „Vododelnica“, a odnosi se na period od 1967. do 2017.

Serija tih radova govori o tome kako stvarno funkcioniše svet, počevši od pitanja zašto se skrivaju pravi datumi nastanka egipatskih piramida, šta stoji iza „Svetog grala“ Dena Brauna, završno sa Solženjicinom kao agentom KGB, tajnom istorijom EU, pitanjem Kosova ili pitanjem šta se stvarno dogodilo u Černobilju. A poseduju, kako je podvukao, i dosta materijala o Četvrtom Rajhu, odnosno „nacističkoj Internacionali“.

Citirajući Alena Dalesa koji je rekao da je čoveka lako zbuniti informacijama, Fursov je rekao da je to tačno, ali da se čovek može odbraniti ako zna koje su tendencije.

„Jer, ako znamo ko ima kakve tendencije, onda nas informacije neće zbuniti“, rekao je Fursov, koji je istakao da je osnovna pažnja Instituta zato usmerena upravo na tendencije, a do saznanja o njima dolazi baveći se makroistorijom, što znači da proučava „velike strukture i velike procese i da pravi široka poređenja“.

Skupu se obratila i Jelena Panamarjova, profesor MGIMO i stručnjak za Balkan, koja je ukazala na potrebu duboke analize prošlosti, jer nam je, u suprotnom, budućnost sasvim nejasna.

— Falsifikovanje istorije se dešava u svim državama u svetu. To je oružje za formiranje kolektivne svesti. Rezultat tog falsifikata je da se formira sasvim novi diskurs. Tako se u prvom koraku režim Staljina izjednači sa režimom Hitlera, a onda se u drugom koraku Staljinov režim predstavi kao najveće zlo. Jedan od stubova falsifikata je i Solženjicin, rekla je Panamarjova.

Ona je predstavila publikaciju Razakova, koja se bavi 60-tim godinama 20. veka u Sovjetskom Savezu, a koja je pisana kao detektivski roman, kao primer naučno-popularnih izdanja koja izdaje „Svet knjige“ sa ciljem da informacije dođu do široke publike.

— To je slučaj i sa mojom knjigom o Kosovu, koja je „lakša“ varijanta naučnog rada koji smo publikovali u tomu De Conspiratione. To je pristup širokoj publici, što je važno, jer nije lako suprotstaviti se protivniku u informacionoj sferi, istakla je Panamarjova.

Za kraj izlaganja je ukazala da je simbolizam jako važan, a Institut je osnovan na prolećnu ravnodnevnicu upravo sa namerom da se podvuče njegov obnoviteljski karakter.

Tokom diskusije, odgovarajući na pitanja učesnika, Fursov je ukazao na nekoliko poglavlja odnosno monografija iz prva tri toma, među kojima su i „kapitalizam kao zavera“, „kripto-ekonomija tržišta dijamanata“ (jer se preko njega razrađuje sistem sivih tržišta i u velikoj meri kupuje oružje), „nova realnost – terorizam“, „Kosovo, mafija, NATO i visoka politika“. Tu su i teme o piramidama, o tri projekta stvaranja EU (anglosaksonskom, cionističkom i nacističkom i pokazuje na koji način su bili realizovani). Zatim, o Trećem Rajhu odnosno „novom Farben poretku“ za koji je Fursov objasnio da je koncern I. G. Farben bio model za razvoj američkih transnacionalnih korporacija, kao i tekst o Černobilju koji pokazuje da je to bila diverzija, a ne nesreća.

Jedna od tema je i Solženjicin i KGB – slom Sovjetskog saveza.

Na zahtev učesnika skupa, Fursov se više puta vraćao na temu Solženjicina i njegovu istorijsku ulogu, da bi u zaključku diskusije konstatovao da je reč o izdajniku koji je izdavao istorijsku Rusiju i da je „on izdajnik i iz perspektive 21. veka“.

Takođe je ukazao da je istorija puna alternativa, a ne nekakav čudan deterministički mehanizam i da je zato zadatak istoričara da analiziraju i ono „šta bi bilo kad bi bilo“, odnosno – alternativnu istoriju.

Odgovarajući na pitanje da li je Putin figura ili igrač, Fursov je ocenio da je ruski predsednik u početku bio figura a da je postao igrač, a „to na Zapadu ne mogu da mu oproste“.

Takođe je ukazao da u svetu postoji 30 porodica koje postavljaju pravila i sukobljavaju se, ali se „nikada ne ubijaju do kraja“. Za razliku od tog međusobnog odnosa, prema drugima ne važi pravilo „nikad do kraja“.

Povodom realne moći i značaja koji neka zemlja može da ima, Fursov je govorio o primeru Libana koji je mala zemlja, ali moćna.

Na pitanje portala Fakti kako vidi to što Srbija u kontinuitetu dobija poruke da je mala zemlja i da one stižu i iz vrha državne vlasti, ruski ekspert je odbacio ocenu da je Srbija mala.

— Važan je kvalitet, a ne kvantitet. Srbija nije mala država. Istorijski gledano, ona je velika država. Bila je tvrđava-karaula borbe Evrope sa Osmanskom imperijom. Za mene je simbol Srbije Miloš Obilić. Zapad bi veoma želeo da Srbija izgleda kao mala i beznačajna država. Ali, videćemo šta će biti sa samim Zapadom, kada tamo većinski deo stanovništva postanu Arapi i Afrikanci. Kako je pisao jedan moj kolega, najrazvijenija arapska država je Francuska, kazao je Fursov.

O realnoj vlasti i moći u Srbiji i tome ko nad nama stvarno ima vlast sa stanovišta gospodara i figura, Fursov je rekao da kolektivni Zapad danas drži čitavu zonu koja je ranije bila neutralna.

— Dok je postojao sukob Sovjetskog Saveza i Zapada, Zapad je imao posebnu poziciju u Jugoslaviji. Ali, prva država koja je doživela udarac posle pada Sovjetskog Saveza je bila upravo Jugoslavija. Smatram da u toj meri u kojoj Evropa bude slabila, a to će se svakako dogoditi, oni narodi koji sačuvaju svoju tradiciju, svakako imaju ogromne šanse za budućnost, zaključio je Fursov.

Izvor: Fakti