Чанак и Пајтић или кад свеци марширају

То ја зовем одговорним политичарима: чим су осетили како су успели да сачувају сопствене коже, Ненад Чанак и Бојан Пајтић нису остали на томе, него су показали ванредну бригу за коже грађана Новог Сада и Војводине. Први је огорчен због учесталих мафијашких обрачуна у Новом Саду, страхујући да нова генерација уличних пуцача неће бити тако прецизна као она са којом се он дружио и правио револуције, па би ту заиста могао неко и да страда. У Чанково време се знао ред: уместо да пуца по улицама, мафија се бавила политиком, а тај занат, познато је, на човека делује смирујуће и највише што такав може је да се изнервира то, рецимо, кад му неко увреди рођаку, па да га оплави заједно са пријатељима и осталим горилама.

Ови нови то, наравно, још нису разумели, а још мање разумеју како то Чанак, последњи романтични бранилац части новосадских фрајли, мисли да би се у Новом Саду мање пуцало када би полиција била војвођанска, а не српска. Можда је у праву, можда српска полиција заиста нечим скраћује фитиљ новосадског подземља. Можда би војвођанска полиција организовала обуку у гађању за нову генерацију нервозних момака, чиме би се могућност промашаја и ризик за случајне пролазнике драстично смањио. А можда би за младе нервозне момке тада била организована преквалификација, па би и они могли да се баве политиком као у Чанково време. Има смисла: нелегални приходи су још већи, стрес сведен на минумум, а, и кад хоћеш некога да извучеш из аутомобила и пребијеш, ти се лепо не једиш, него се уместо тебе једе гориле.

За разлику од космополитског Чанка, Бојан Пајтић је забринут за мањине, овај пут, међутим, не сексуалне. Националне мањине су, каже Пајтић, угрожене зато што у буџету нема пара за покрајинску телевизију, весело друштво прекомандованих новинара „деведесетдвојке“, са задатком да за паре српског буџета граде војвођански идентитет. Наравно, Пајтић се на Београд пожалио британском амбасадору Мајклу Девенпорту, јер ко би боље од Британског амбасадора могао с њим да подели бригу о националним мањинама у Војводини.

Могао би сад човек данима да се чуди како је то човек који је са горилама пребијао људе по Новом Саду и кумио се са тамошњим подземљем данас најзабринутији за безбедност грађана. Како је то човек за чије је деценијске владавине у Новом Саду отворено више кладионица него киоска данас толико забрнут за здравље нације. Или како је то човек који је, попут облака скакаваца, опустошио војвођанске фондове данас толико забринут зашто нема новца за Радио-телевизију Војводине?

Чанак и Пајтић су у једној ствари, међутим, у праву. Нова републичка и нова новосадска власт јесу кривци за оно што се данас у Новом Саду догађа. Њихова кривица састоји се у томе што су сели да владају тако као да су пре њих владали неки сасвим фини и пристојни људи. Да ли сте очекивали да бар сазнате колико су Чанак и његови за 12 година коштали буџет Србије, Војводине и Новог Сада? Колико су их коштали жути? Колико их је коштала Пајтићева капитална инвестиција да постане једини и несмењиви лидер Војводине? Колико кошта то што су њих двојица данас у српској јавности још увек довољно угледни људи да медији без ограда преносе изјаве Чанка о уличном насиљу, а Пајтића о лошем вођењу буџета.

И томе помоћи нема. Ако ни на једно од тих питања немамо одговор, ако нема ни толико дисконтинуитета између претходне и данашње власти, ствар је врло решива. Свако ко је пропустио прилику да јавност у Србији (са Војводином, наравно) обавести колико је коштала владавина ове двојице, хтео то или не, мораће да влада као они. Што је врло оптимистичка вест, будући да подразумева како ће нервозни пуцачи ускоро бити прецизнији, бар колико Чанков кум, а потом ће и сасвим престати да пуцају јер ко је луд да пуца због сто грама хероина, ако су му у руци све чари државних и локалних буџета? Ко би се нервирао због неког ко му вређа рођаку, кад има ко је плаћен да се за то нервира, а у џепу има и легитимацију на којој пише да може да пребије.

И, кад ми једном кажу да они нису хтели да толико личе на Чанка и Пајтића, ја ћу им веровати, али ћу им и рећи да нису Чанак и Пајтић изабрали њихов пут, изабрали су га сами. До тада ће морати да случају њихове придике, то је само мала цена континуитета власти.

Извор: Новине Новосадске