Дачић и Вучић као „Павле и Савле“

Дачић као политички „Павле“

Премијер Србије и лидер СПС-а Ивица Дачић понаша се као “православни технолог власти” комбинујући народни језик, матафоре, библијске мудрости и стихове, и вешто их пакује у свој полиитчки маркетинг. Ивица Дачић је господар “тајни” и досијеа, а први потрпредседник владе Александар Вучић је “господар” бирачког тела бар по истраживањима јавног мнења. Власт у Србији има подршку из ЕУ и САД и она може да функционише сада само на реалацији Вучић-Дачић. Свако измештање политичког тежишта на доминацију СНС и Вучића и удаљавање Дачића из власти је “пораз” за СНС али и СПС.

Вучић као “политички Савле”

Александар Вучић није научио да користи народну традицију и православље као политички инструмент у реторици, иако се док је био у СРС као генерални секретар више крстио у цркви пред политичке скупове и уз црквену музику него икада до сада Ивица Дачић у СПС од 1990 до данас. Напуштање СРС и националне политичке ретотике Александар Вучић је почео да говори као протестант или мормонски свештеник око односа добра и зла делујући на политику као политички језуита близак редовима темплара и масона. Језик Александра Вучића је постао „модеран” са елементима револуционарности и оданости “будућности” Србије до граница политичког фанатизма.

Ивица Дачић је рационалан код дефинсања одговорности својих министара и самога себе, а Александар Вучић је довео у питање одговорности својих министара до “апсурдне-реалности”. Дачић је “испекао” политички занат у Милошевићевој школи, а Вучић у Шешељевој школи уз Томине “допунске“ часове политике. Досадашња пракса није била на политичкој сцени Србије да се рецимо председник скупштине Србије као члан руководства СНС, или други министри у влади Ивице Дачића изјашњавају да би било можда боље да је Александар Вучић премијер Србије.

Ко су политички самарићани а ко грешници у влади Србије?

Вучић од својих министара тражи да буду “самарићани” док Дачић трпи “грех и блуд” својих министара. Како онда уклопити грешне и блудне са самарићанима у истој влади и власти. Овде се ради о вештом политичком маркетингу партија на власти, о игрању са јавним мнењем и емоцијама грађана, и пре свега са једном унутрашњом борбом за власт и превласт. Дачић жели да остане на власти можда и без премијерске столице ако му то одржава интерес партије и њега лично. Вучић “цепти” од власти тако да га чланство странке, министри, посланици и шира јавност “кандидују” за премијера и без избора, или се припремају услови за изборе. Није ни чудо што је Дачић по препоруци зналаца Библије прочитао и цитирао у емисији “Утисак недеље” ТВ Б92

“Уђите на уска врата! Јер широка су врата и простран пут који води у пропаст и много их је који њиме иду. О како су уска врата и тијесан пут који води у Живот и мало их је који га налазе!” (Матеј 7:13, 14).

Стране дипломате, анкете и спиновање

Опште је правило да и СПС и пре свега СНС себе одржавају не на резултима у вршењу власти него на медијским анкетама и истраживањима и мишљену страних амбасадора и дипломата из ЕУ и САД и политичком спиновању. Рецимо агенција “Фактор плус” каже; ”Да две трећине грађана, односно 67 одсто, подржава реконструкције Владе, с тим да је 31 одсто за реконструкцију, а 36 одсто пре за реконструкцију него за изборе, док једна трећина није за промене”. Истовремено  по тим резултатима истраживање јавног мњења агеније „Фактор плус“  74 одсто испитаника се одлучило за Александра Вучића, а 16 одсто за Ивицу Дачића”. Ова игра јавности више говори да је већа борба за власт у власти, него борба за интересе грађана Србије.

Политички и страначки ратови

На другој страни у Србији се води и велика борба за ново позиционирање око 26.000 функционера партијски постављених на свим функцијама од општина до републике, града Београда и Војводине. Дакле воде се прави партијски “ратови” странака у влади, али и међу самим партијама, пре свега у СПС и СНС по “дубини” организације и власти. Читава пирамида фунционише према лидерима странака и кабинетима. На делу је смена “бољих од горих” међу осредњима. Сам лидер СНС Александар Вучић око могућих смена у влади кадрова СНС и владиним институциајма каже: “Тешко је кад морате да кажете најближим сарадницима да нису испунили сва очекивања чак и кад постоје објективни разлози за то. Неки ће можда учинити више на некој другој функцији. Ако кажу, ми смо били супер, онда ћу ја рећи: „Честитам вам, па наставите.“ Само ћемо да видимо како и где.

Волео бих да видим и како би то понашање неки објаснили грађанима, који већином сматрају да су министри СНС имали резултате. Помињала се само и моја евентуална оставка. И ја сам говорио први о својим манама, замору и нечему што нисам стигао да урадим у министарству одбране”. Политика не тражи бацање “самокритику” и “ посипање пепелом” већ мудро, објективно и одлучно пресецање “Гордијевог чвора” унутарпартијске и државне корупције.

Вучић је лидер СНС, али он је ту фотељу добио после одласка Томислава Николића са места лидера. Поставља се питање какве ће све уследити промене у СНС по “дубини”, ако буду били смењивани кадрови блиски Томиславу Николићу председнику Србије. Ивица Дачић је флексибилнији у том правцу. Он се неће “термидорски” ослобађати својих кадрова и сарадника, већ ће их вешто “утопити” у политичку “масу” власти. Ако постоји општа статистика да је у Србији око 1,2 милиона чланова странака од којих је по казивању Радослава Николића, Генералног секретара СНС, нешто више од 330 000 или око четвртине партијског чланства у Србији, онда је јасно да се у блиској будућности у СНС се може очекивати велика “чистка” пред наредне изборе. Тако ћемо сагледати да ли ће Вучић и Дачић да се одричу сами себе и једни других, или је све то једна велика игра .

Извор: Видовдан