Dačić i Vučić kao „Pavle i Savle“

Dačić kao politički „Pavle“

Premijer Srbije i lider SPS-a Ivica Dačić ponaša se kao “pravoslavni tehnolog vlasti” kombinujući narodni jezik, matafore, biblijske mudrosti i stihove, i vešto ih pakuje u svoj poliitčki marketing. Ivica Dačić je gospodar “tajni” i dosijea, a prvi potrpredsednik vlade Aleksandar Vučić je “gospodar” biračkog tela bar po istraživanjima javnog mnenja. Vlast u Srbiji ima podršku iz EU i SAD i ona može da funkcioniše sada samo na realaciji Vučić-Dačić. Svako izmeštanje političkog težišta na dominaciju SNS i Vučića i udaljavanje Dačića iz vlasti je “poraz” za SNS ali i SPS.

Vučić kao “politički Savle”

Aleksandar Vučić nije naučio da koristi narodnu tradiciju i pravoslavlje kao politički instrument u retorici, iako se dok je bio u SRS kao generalni sekretar više krstio u crkvi pred političke skupove i uz crkvenu muziku nego ikada do sada Ivica Dačić u SPS od 1990 do danas. Napuštanje SRS i nacionalne političke retotike Aleksandar Vučić je počeo da govori kao protestant ili mormonski sveštenik oko odnosa dobra i zla delujući na politiku kao politički jezuita blizak redovima templara i masona. Jezik Aleksandra Vučića je postao „moderan” sa elementima revolucionarnosti i odanosti “budućnosti” Srbije do granica političkog fanatizma.

Ivica Dačić je racionalan kod definsanja odgovornosti svojih ministara i samoga sebe, a Aleksandar Vučić je doveo u pitanje odgovornosti svojih ministara do “apsurdne-realnosti”. Dačić je “ispekao” politički zanat u Miloševićevoj školi, a Vučić u Šešeljevoj školi uz Tomine “dopunske“ časove politike. Dosadašnja praksa nije bila na političkoj sceni Srbije da se recimo predsednik skupštine Srbije kao član rukovodstva SNS, ili drugi ministri u vladi Ivice Dačića izjašnjavaju da bi bilo možda bolje da je Aleksandar Vučić premijer Srbije.

Ko su politički samarićani a ko grešnici u vladi Srbije?

Vučić od svojih ministara traži da budu “samarićani” dok Dačić trpi “greh i blud” svojih ministara. Kako onda uklopiti grešne i bludne sa samarićanima u istoj vladi i vlasti. Ovde se radi o veštom političkom marketingu partija na vlasti, o igranju sa javnim mnenjem i emocijama građana, i pre svega sa jednom unutrašnjom borbom za vlast i prevlast. Dačić želi da ostane na vlasti možda i bez premijerske stolice ako mu to održava interes partije i njega lično. Vučić “cepti” od vlasti tako da ga članstvo stranke, ministri, poslanici i šira javnost “kandiduju” za premijera i bez izbora, ili se pripremaju uslovi za izbore. Nije ni čudo što je Dačić po preporuci znalaca Biblije pročitao i citirao u emisiji “Utisak nedelje” TV B92

“Uđite na uska vrata! Jer široka su vrata i prostran put koji vodi u propast i mnogo ih je koji njime idu. O kako su uska vrata i tijesan put koji vodi u Život i malo ih je koji ga nalaze!” (Matej 7:13, 14).

Strane diplomate, ankete i spinovanje

Opšte je pravilo da i SPS i pre svega SNS sebe održavaju ne na rezultima u vršenju vlasti nego na medijskim anketama i istraživanjima i mišljenu stranih ambasadora i diplomata iz EU i SAD i političkom spinovanju. Recimo agencija “Faktor plus” kaže; ”Da dve trećine građana, odnosno 67 odsto, podržava rekonstrukcije Vlade, s tim da je 31 odsto za rekonstrukciju, a 36 odsto pre za rekonstrukciju nego za izbore, dok jedna trećina nije za promene”. Istovremeno  po tim rezultatima istraživanje javnog mnjenja agenije „Faktor plus“  74 odsto ispitanika se odlučilo za Aleksandra Vučića, a 16 odsto za Ivicu Dačića”. Ova igra javnosti više govori da je veća borba za vlast u vlasti, nego borba za interese građana Srbije.

Politički i stranački ratovi

Na drugoj strani u Srbiji se vodi i velika borba za novo pozicioniranje oko 26.000 funkcionera partijski postavljenih na svim funkcijama od opština do republike, grada Beograda i Vojvodine. Dakle vode se pravi partijski “ratovi” stranaka u vladi, ali i među samim partijama, pre svega u SPS i SNS po “dubini” organizacije i vlasti. Čitava piramida funcioniše prema liderima stranaka i kabinetima. Na delu je smena “boljih od gorih” među osrednjima. Sam lider SNS Aleksandar Vučić oko mogućih smena u vladi kadrova SNS i vladinim instituciajma kaže: “Teško je kad morate da kažete najbližim saradnicima da nisu ispunili sva očekivanja čak i kad postoje objektivni razlozi za to. Neki će možda učiniti više na nekoj drugoj funkciji. Ako kažu, mi smo bili super, onda ću ja reći: „Čestitam vam, pa nastavite.“ Samo ćemo da vidimo kako i gde.

Voleo bih da vidim i kako bi to ponašanje neki objasnili građanima, koji većinom smatraju da su ministri SNS imali rezultate. Pominjala se samo i moja eventualna ostavka. I ja sam govorio prvi o svojim manama, zamoru i nečemu što nisam stigao da uradim u ministarstvu odbrane”. Politika ne traži bacanje “samokritiku” i “ posipanje pepelom” već mudro, objektivno i odlučno presecanje “Gordijevog čvora” unutarpartijske i državne korupcije.

Vučić je lider SNS, ali on je tu fotelju dobio posle odlaska Tomislava Nikolića sa mesta lidera. Postavlja se pitanje kakve će sve uslediti promene u SNS po “dubini”, ako budu bili smenjivani kadrovi bliski Tomislavu Nikoliću predsedniku Srbije. Ivica Dačić je fleksibilniji u tom pravcu. On se neće “termidorski” oslobađati svojih kadrova i saradnika, već će ih vešto “utopiti” u političku “masu” vlasti. Ako postoji opšta statistika da je u Srbiji oko 1,2 miliona članova stranaka od kojih je po kazivanju Radoslava Nikolića, Generalnog sekretara SNS, nešto više od 330 000 ili oko četvrtine partijskog članstva u Srbiji, onda je jasno da se u bliskoj budućnosti u SNS se može očekivati velika “čistka” pred naredne izbore. Tako ćemo sagledati da li će Vučić i Dačić da se odriču sami sebe i jedni drugih, ili je sve to jedna velika igra .

Izvor: Vidovdan