Србија није Сирија

ВАШИНГТОН – Док је код куће савладао тек једну, и то прелиминарну, препреку у тражењу покрића за интервенцију у Сирији – Спољнополитички комитет Сената је са 10:7 изгласао своју верзију резолуцију подршке – Барак Обама је од јуче на тихој ватри међу колегама из Г-20 у Санкт Петерсбургу, где своју блискоисточну политику (али и шпијунирање савезника) треба да објасни скептичним учесницима самита.

Пре тога, у Стокхолму, изнео је нову тезу: да такозвану црвену линију није поставио он него свет, јер је употреба биолошког (хемијског) оружја, односно бојних отрова, забрањена глобалним међународним споразумима.

У домаћим дебатама, пажњу је привукао текст једног гостујућег колумнисте „Њујорк тајмса” објављен у његовом глобалном издању („Интернешенел хералд трибјун”). Огласио се Џејмс Рубин, кога памтимо као портпарола Стејт департмента из 1999, уочи и после америчког (НАТО) бомбардовања Србије (и као десну руку Мадлен Олбрајт). Званично, он је у администрацији Била Клинтона био помоћних државног секретара задужен за односе с јавношћу, односно да домаћу и светску јавност убеђује у исправност америчких спољнополитичких потеза.

Наслов његовог текста је „Сирија није Косово”, а главна порука је да Бела кућа, са становишта права и политике, покриће за интервенцију против Башара ел Асада не би требало да тражи у преседану са Србијом.

Тачно је, пише Рубин, да су, као и данас, Русија и Кина и онда биле против резолуције Савета безбедности која би легализовала употребу силе против суверене земље, али ту престају све сличности.

Он износи да је његова тадашња шефица, државна секретарка Мадлен Олбрајт пре почетка НАТО акције водила интензивне разговоре са руским колегом Игором Ивановом, у којима је он „примио к знању неопходност да се употреби сила како би се српски моћник Слободан Милошевић убедио да заустави покољ косовских Албанаца и пристао на дипломатско решење конфликта (Иванов се надао да ће претња силом бити довољна да Милошевић попусти)”.

„Кад српски вођа то није учинио и кад је бомбардовање почело, Русија је јавно била против НАТО рата, али је касније блиско сарађивала са САД да се Милошевић убеди да капитулира”, тврди Рубин.

Бивши амерички дипломата, данас новинар (тренутно је гостујући научник на Америчком институту при Оксфорд универзитету у Лондону), затим указује да се Москва данас жестоко противи америчком бомбардовању Сирије, не признаје да је њен режим употребио хемијско оружје и наводно Дамаск снабдева кључним обавештајним подацима о америчким припремама за удар.

„За разлику од Обаме, који је у последње две године тврдио да сиријски грађански рат не угрожава виталне америчке интересе, председник Бил Клинтон је у случају Косова већ на самом почетку објаснио да је амерички интерес обезбеђивање стабилности у Европи и спречавање геноцидних напада против стотина хиљада невиних косовских Албанаца”, пише Рубин, али не помиње да је 2001. један суд УН пресудио да на Косову није било геноцида.

САД су тада обезбедиле и дипломатску подршку готово свих европских земаља и већине света, а затим, заједно са представницима Европе и Русије припремиле споразум који су Албанци потписали, а Милошевић одбио. Бомбардовање је почело тек после тога, а Милошевићев режим је попустио после 78 дана.

Као доказ да је америчка стратегија била легитимна, Рубин наводи чињеницу да су Срби и Косовари данас на путу помирења и недавно потписали споразум да реше преостале политичке и правне спорове.

Такав исход у Сирији је под сумњом. САД и Европа су супротстављени Москви, Савет безбедности је блокиран, НАТО је по страни, а Арапска лига неделотворна. Нема стратегије за окончање сукоба и стабилизацију Сирије. По Рубину, Косово није преседан ни са становишта међународног права.

„Ми смо тада припремили изјаву у којој смо навели многобројна кршења међународних резолуција од стране Србије, екстремне ризике за цивиле и ризик ширег рата и на основу тога изнели став да смо уверени како постоје суштинске и легитимне основе за међународну акцију”, наводи Рубин и, међутим, признаје да су то били слаби аргументи са становишта међународног права, али јаки у међународној јавном мњењу. „Пресуда историје за Косово је да је све било легитимно, али не и стриктно легално.”

Да би обезбедила подршку Конгреса, Обаминој влади би било мудрије да не наглашава аналогију са Косовом, закључује Рубин. „Обама би морао да се држи питања оружја за масовно уништење, упркос неизбежном подсећању на Ирак.”

Извор: Политика