Брисел, геј парада и породична шетња

БЕОГРАД – Званично, нико од функционера ЕУ неће рећи да је одржавање параде услов за прикључење, али шта бива када се камере и микрофони угасе.

Да ли је предстојећи Прајд 2013, планиран за следећу суботу, 28. септембра, за неког парада поноса или срама, у Србији је, изгледа, и даље велико питање. Aли одлучност државног врха да се припадницима свих мањина омогући да јавно искажу своје мишљење и ставове и да због тога не буду физички угрожени, све мање се доводи у питање. То и јесте један од важних критеријума приликом оцењивања кандидата за придруживање Европској унији, али, како објашњавају добро обавештени извори из западних дипломатских кругова, не због „завере геј лобија”, већ због тога што и Парада поноса спада у корпус уставних права грађана, обухваћених поглављем 23. преговора о чланству.

Званично, нико од функционера ЕУ неће рећи да је одржавање параде услов за прикључење, али шта бива када се камере и микрофони угасе? Да ли иза затворених врата бриселски чиновници постају много конкретнији када је о овом услову реч? Са друге стране, одржавање параде у таквим чланицама ЕУ, попут Мађарске и Словачке, претварају у догађаје повећаног ризика, праћене „контрамитинзима”, полицијским кордонима и протестима, док је Прајд у Пољској својевремено био и отказан због противљења јавности. И тамо су превагу однели безбедносни разлози. Да могућност инцидената и даље није искључена, сведоче и антигеј плакати организације „Образ”, који су јуче лепљени по центру Београда, док их је полиција потом скидала.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт сматра важним да мањине, укључујући и ЛГБТ популацију, уживају сва права која гарантује Устав и међународно право и подсећа да је председник Србије Томислав Николић јасно изразио да је приоритетна ствар да ЛГБТ популација треба да ужива своја права. „Надам се да ће доћи до Параде поноса и мислим да је веома битно да влада искористи ову прилику да пошаље јасну поруку људима који желе да користе насиље против грађана Србије. Најјаснија порука би била да се организује овај догађај у Београду”, оценио је Девенпорт у интервјуу за агенцију Фонет.

Један од оних који се традиционално противе паради је и Драган Марковић Палма, председник Јединствене Србије, народни посланик и председник Скупштине града Јагодине. Он каже да је највећи борац у Србији против беле куге.

– У Србији годишње умре 30.000 људи више него што се роди, а познато је да два мушкарца не могу да направе дете. И врапци на грани знају какав је став Јединствене Србије и Драгана Марковића Палме када је у питању демонстрација нечега што је за четири зида, а не за улицу. И даље остајем при тврдњи да је то парада срама. Немам ништа против тих људи и не позивам никога на насиље, али свако у овој земљи има право на став, па тако и ја. И тај став никада нећу променити – упозорава Палма у изјави за „Политику”.

Са друге стране, Марковићев коалициони партнер, социјалиста и министар без портфеља у Влади Србије, задужен за европске интеграције Бранко Ружић, најављује за наш лист своје учешће на Паради поноса.

– Бићу на Паради поноса, пре свега зато што сматрам да је поштовање вредносног система нешто што је нама као народу иманентно. То су вредности попут толеранције, солидарности и као поборник левичарских идеја просто не могу да будем против тога. Сматрам да је у питању и кредибилитет наше државе и исказивање јасне жеље да баштинимо вредносни систем Европске уније у свим сегментима, па и у сегменту заштите људске права – напомиње Ружић.

Председник Извршног одбора Социјалистичке партије Србије такође додаје да одржавање параде није питање формалног или неформалног услова за улазак у ЕУ, већ највишег правног акта наше државе, односно Устава Србије. Ипак, признаје да је и тема Прајда незаобилазна када се говори о европским интеграцијама Србије.

– Жеља ми је да овим чином развејемо све предрасуде, које на жалост још у Србији постоје, и да кренемо даље да се бавимо још озбиљнијим стварима на путу ка ЕУ. Наравно да је то једна од тема у разговорима са представницима међународне заједнице, где је исказана жеља и заинтересованост за тај сегмент, поштовања људских права у односу на законодавство које постоји код нас, а и у Европи – објашњава Бранко Ружић, који ће на Паради поноса учествовати заједно са шефицом преговарачком тима са ЕУ Тањом Мишчевић.

У томе их охрабрује и известилац европског парламента Јелко Кацин, рекавши да се нада да они неће бити једини чланови владе и администрације који ће се прикључити тој шетњи и тиме показати да се Србија мења, унапређује и постаје толерантнија. „Политичари морају показати како се треба понашати, промовисати и бранити људска права. Иако и Ружић и ја припадамо сексуалној већини, морамо дати поруку да су они равноправни и добродошли и надам се да ће се то и десити”, рекао је Кацин, а преноси Танјуг.

– Мислим да је то прича која је погрешно представљена, да је Парада поноса услов за европске интеграције. Међутим, оно што све земље ЕУ очекују, јесте да се потпуно поштује слобода окупљања свих грађана, па и припадника ЛГБТ популације. Када се у некој земљи која претендује да буде члан, парада забрањује већ три пута, онда то постаје проблем. Они једноставно не разумеју забрану, нити после свих ових година верују објашњењима владе. Нарочито њиховом позивању на безбедност, зато што су власти у Србији више пута јавно показале да могу да осигурају безбедност када је потребно – истиче за „Политику” Горан Милетић из Организационог одбора Параде поноса.

Према његовом мишљењу, представницима српске владе предочено је из Брисела да би било јако лоше ако ни ове године Парада поноса не би била одржана.

– Позиваш се на људска права, а већ четири пута забрањујеш. То наше власти знају и међународна заједница се нада да ће овог пута уважити њихове препоруке. Они то нигде не стављају на папир, али би требало да то буде у најновијем извештају ЕУ у октобру. Свакако ће бити врло лоше ако тога не буде, односно наша влада ће добити велики аплауз ако све буде како треба – наводи Милетић.

Двери: Породични протест 28. септембра

Покрет „Двери” тражи од надлежних забрану организовања Параде поноса најављене за 28. септембар у Београду, и за исти дан најављује организовање породичног протеста у центру престонице. Тај покрет ће, од 25. до 29. септембра, како је најављено на конференцији за новинаре, бити домаћин лидерима Светског конгреса породице. Представник „Двери” Бошко Обрадовић рекао је да је тај покрет примљен у Светски конгрес породице и да је тиме постао „први породични политички покрет на свету”. Обрадовић је најавио да ће 27. септембра у центру Београда организовати манифестацију усмерену ка промоцији породичних вредности – Породичну улицу.

Извор: Политика