Centralne banke država kao marionete Blek Roka

Ako čovek doživi tešku saobraćajnu nesreću, hitna pomoć ga vozi na reanimaciju na intenzivnu negu, gde ga lekari specijalisti priključuju na uređaje koji ga održavaju u životu i daju mu neophodne lekove.

Nešto slično desilo se sa svetskim finansijskim sistemom 2007-2008. godine. Saobraćajna nesreća bila je hipotekarna kriza, hitna pomoć bile su vlade, specijalisti na intenzivnoj nezi bile su centralne banke, a lekovi su bili štampanje novca i smanjivanje kamata.

Posledice nesreće bile su toliko teške da je lečenje trajalo sledećih dvanaest godina. U prvoj četvrtini 2020. nastupile su dodatne komplikacije, usled kojih se stanje pacijenta drastično pogoršalo. Doze lekova morale su se povećati do te mere da su se na intenzivnoj nezi smatrali prisiljenim da pozovu u pomoć specijalistu koji bi proverio propisane lekove da pacijent od njih ne umre.

Upravo u takvu situaciju dospeo je svetski finansijski sistem zaustavljanjem privrede tokom krize sa koronom: može se održati u životu smo još krupnijim intervencijama centralnih banaka, ali se preduzete mere moraju sve tešnje usklađivati da ne bi došlo do potpunog sloma sistema. Zato je u pomoć pozvan specijalista koji te mere koordiniše iza kulisa: američki hedž fond Blek rok (BlackRock, engl. crna stena, nap. SS).

Blek rok kao zapeta puška na poziv za pomoć centralnih banaka

„Pratićemo Fed (FED – Federal Reserve System, centralna banka SAD, nap. SS) i druge centralne banke razvijenih tržišta i kupovati ono što oni kupuju, i imovinske objekte od vrednosti u skladu s tim.“ Ove reči potiču od Rika Ridera (Rick Rieder), jednog od rukovodilaca Blek roka, najvećeg nezavisnog fonda za upravljanje kapitalom na svetu.

U ovoj Riderovoj izjavi od pre mesec dana nema, doduše, ništa pogrešno, ali je rečeno samo pola istine. Cela istina morala bi glasiti ovako: „Kupovaćemo ono što kupuju centralne banke, pošto smo im prethodno dali preporuku za kupovinu, učestvovali u njenoj pripremi i organizaciji, i na njoj i zaradili – i to dvostruko, jer imamo udeo i u zaradi prodavca.“

Ko misli da ovo zvuči kao tržišna manipulacija i bogaćenje, u pravu je. Ali ko misli da tu ima nešto nezakonito – greši: sve što Blek rok, mega hedž fond Larija Finka (Larry Fink), trenutno radi u potpunosti je u skladu s pravom i zakonima, i dešava se ništa manje nego na poziv centralnih banaka.

Dve najznačajnije, Fed i ECB (Evropska centralna banka, nap. SS), pozvale su, naime, Blek rok kao savetnika i organizatora pošto im je posle pada cena nafte i martovskog pada na tržištu deonica politika dala zeleno svetlo za pripremu ogromnih količina novca za spasavanje finansijskog sistema.

Za Blek rok to nije prva takva intervencija. Fed je ovom hedž fondu prilikom krize 2007-2008. poverio sličnu misiju. Ono što se, pak, promenilo je njegova tržišna moć. Dok je bogatstvo kojim je tad upravljao iznosilo 1.300 milijardi dolara, do kraja 2019. ono je naraslo na 7.430 milijardi dolara, trenutno dostižući iznos otprilike dvostruko veći od nemačkog bruto unutrašnjeg proizvoda.

Najmoćnija finansijska sila na svetu

Finansijska snaga koncerna nije, međutim, jedino što ga čini toliko premoćnim. Reči „Asset, Liability, and Debt and Derivative Investment Network“ (engl. mreža za ulaganja u aktivu, pasivu, dugove i derivativna ulaganja) najvećem broju ljudi ne govore mnogo. Iza njih se, međutim, krije najvažniji super mozak globalnog finansijskog poslovanja – „ALLADIN“, sistem za elektronsku analizu podataka Blek rokove kćerke firme „Solutions“ (engl. rešenja).

Aladin se sastoji od 5.000 super računara smeštenih na četiri nepoznate lokacije i sedmično vrši oko dvesta miliona proračuna. Sistem nadzire ne samo interni kapital u iznosu od oko 5.100 milijardi dolara, već vodi računa i o oko 30.000 investicionih portfolija ukupne vrednost oko 15.000 milijardi dolara. Sve ukupno Aladin upravlja s oko 8 posto svetskog finansijskog kapitala.

Nijedna centralna banka na svetu stoga nije ni do kolena Blek roku. Čak i one najveće su u kriznim vremenima upućene na saradnju s njim – uključujući i prepuštanje rukovođenja Blek roku. Otud je jasno da onaj ko raspolaže tolikim kapitalom i takvim računarskim sistemom ima ne samo više novca i moći, već i više „insajderskog“ znanja od svih drugih zajedno.

Mreža – „Ko je ko“ u bankarstvu i politici

Neophodan začin svakog uspeha su veze, i to važi i za Blek rok. Ko u finansijskom svetu može imati bolje kontakte od fonda koji je suvlasnik skoro 18.000 preduzeća, u koja spadaju skoro 90% od 500 najvećih američkih koncerna, uključujući berzanske gigante poput Amazona, Gugla, Fejsbuka, Epla i Majkrosofta? Ko može biti umreženiji od preduzeća koje ima pakete deonica u većini banaka s Volstrita i iz Zapadne Evrope, kao i u najvažnijim koncernima iz oblasti naoružanja, energetike, hemijske industrije, vazduhoplovstva i automobilske industrije?

I koji lobista na svetu može imati više uticaja od preduzeća koje savetuje ne samo Fed i ECB, već i britansko ministarstvo finansija, centralne banke Kanade, Irske i Grčke, i na čijem su platnom spisku zvučna imena poput Filipa Hildebranda (Philipp Hildebrand), bivšeg šefa Nacionalne banke Švajcarske, Džordža Ozborna (George Osborne), bivšeg britanskog ministra finansija, i Stenlija Fišera (Stanley Fisher), bivšeg zamenika direktora Feda?

Blek rok je uz to poslednjih dvadeset godina izgradio jedinstvenu poziciju među najbogatijim pojedincima na svetu. Postoji izuzetno mnogo multimilionera i milijardera koji angažuju profesionalce ne samo za uvećanje bogatstva, već i za skrivanje dobiti od poreskih organa. U insajderskim krugovima, Blek rok važi za najvećeg organizatora fiktivnih firmi, koje su njegovi stručnjaci rasporedili na više poreskih oaza širom sveta.

Blek rok i Majkrosoft – najjači savez na svetu

Što je preduzeće poput Blek roka, osnovano tek 1988, moglo postati tako nezamislivo moćno glavni razlog je deregulacija – neprekidno uklanjanje pravnih ograničenja u pogledu bankarstva, započeto sredinom sedamdesetih, koje je dovelo do tog da od sredine osamdesetih nastaje sve više hedž fondova, koji mogu raditi kao banke, ali ne podležu bankarskim ograničenjima.

Deregulacija je u suštini bila poklon bankama, koje su same počele osnivati hedž fondove i preko njih obavljati poslove koji su im dotad bili zabranjeni. S vremenom su, međutim, pojedini hedž fondovi, poput Blek roka, postajali sve veći i moćniji i preko svog vlasničkog udela u bankama sve više počeli uticati na njihovu politiku.

Ali ključno za odmicanje konkurenciji bila je odluka Larija Finka da se u poslovanje uvede informacioni sistem Aladin. Da Fink i pored svog uspeha nema nameru da se smiri pokazalo se tek prošlog meseca: kako je objavljeno u prvoj sedmici aprila, Blek rok i Majkrosoft su tokom krize sa koronom odlučili da sklope strateški savez, koji bi trebalo ne samo da učvrsti već postojeću svetsku vladavinu jednog i drugog koncerna, već i da je znatno proširi.

Prema rečima Roba Goldštajna (Rob Goldstein), izvršnog direktora Blek roka, infrastruktura Aladina ubuduće će raditi na klaud platformi Majkrosoft Azur (Azure) i biti proširena novim funkcijama, „da bismo svojim korisnicima Aladina omogućili najbolje rezultate“.

A ako ovaj savez najvećeg svetskog fonda za upravljanje kapitalom i najvećeg softverskog preduzeća na svetu ne bude dovoljan da oba preduzeća naposletku učini nepobedivim, Lari Fink kuje dodatni plan. U Vašingtonu se pročulo da u slučaju Bajdenove pobede na predsedničkim izborima ima nameru da ispuni obećanje dato prilikom neuspešne kandidature Hilari Klinton – da postane ministar finansija SAD.

Fotografija autora – Anke Vesterman

Izvor: deutsche-wirtschafts-nachrichten.de/Stanje Stvari