EU i nova ekonomska realnost – Petrogradski forum 2016

Sadašnji jubilarni HH Petrogradski međunarodni ekonomski forum (PMEF) protiče pod veoma aktuelnim sloganom – “Na pragu nove ekonomske realnosti”. I on zaista ima sve mogućnosti da otvori novu stranicu u međunarodnim ekonomskim uzajamnim vezama, gde će jedna od ključnih uloga pripadati Rusiji.

Sa tačke gledišta uspeha, najvažnija stvar za slične forume se smatra format predstavnika. Ove godine – bez obzira na tvrdoglavo odbijanje EU da prekine “rat sankcijama” sa Rusijom – možemo sa uverenošću govoriti o neuspehu pokušaja antiruskih snaga na Zapadu da sruše održavanje Petrogradskog međunarodnog ekonomskog foruma, lišivši ga prisustva značajnih međunarodnih persona. Među učesnicima foruma nalaze se tri ključne figure koje predstavljaju tri odgovarajuće svetske veličine. Generalni sekretar OUN Ban Ki Mun personifikuje vodeću svetsku političku strukturu, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker predstavlja važnog (bez obzira na sankcije) trgovačko-ekonomskog partnera naše zemlje, a prisustvo premijera Italije Mateo Rencija dalo je važnost bilateralnim međuvladinim političkim i ekonomskim kontaktima.

Prema raspoloživim informacijama, dolazak predsednika Evropske komisije na Petrogradski međunarodni ekonomski forum predstavljalo je posredni signal Brisela upućen Moskvi, o zainteresovanosti uspostavljanja uzajamnog delovanja sa Rusijom. Inercija političkog funkcionisanja  EU i žestoki pritisak od strane SAD praktično su blokirali pokušaje niza zemalja-članica EU da od jula tekuće godine ukinu ili oslabe antiruske sankcije. Međutim, poseta Junkera (prvi dolazak visokorangiranog činovnika EU na sličan događaj u poslednje dve godine) treba da demonstrira da Brisel ipak gleda na budućnost – onu budućnost u kojoj sankcije ustupaju mesto uzajamnoj saradnji. Prema mišljenju Aleksandra Papa, direktora Centra Bertolda Bajca pri Nemačkom savetu za spoljnu politiku, pregovori šefa Evropske komisije u Sankt Peterburgu će očigledno imati posredan uticaj na rešavanje pitanja o daljim antiruskim sankcijama. Pošto je već postalo jasno da se ne može izgraditi Evropa bez Rusije, pojavljuje se objektivan zadatak formiranja institucionalne saradnje između EU i Evroazije, koja bi u perspektivi pomogla da se izbegnu novi problemi, poput postojećih oko Ukrajine – smatra nemački stručnjak. [1]

Nije slučajno da su u diskusiji u kojoj je učestvovao Žan-Klod Junker dotaknute sve “bolne tačke” današnjih uzajamnih veza Rusije i EU – od bilateralne trgovine i projekta “Severni tok – 2”, do situacije u Ukrajini. Još su uoči prošlogodišnjeg foruma stručnjaci austrijskog instituta ekonomiskih istraživanja (WIFO) upozorili da je najveće gubitke od “sankcijskog rata” sa Rusijom imala Nemačka, kao “lokomotiva”EU – ocenivši ih na 27 milijardi evra. Među drugim zemljama koje su ozbiljno postradale od politike Brisela prema Rusiji, navedene su Poljska, Italija, Španija i Estonija. Od tada su se te tendencije sačuvale, a zaoštravanje unutrašnjih političkih protivurečnosti u redovima same EU sve jače primoravaju evročinovnike na određeno “revidiranje vrednosti”.

Na isti način treba razmatrati i učešće lidera svetskog energetskog biznisa u radu Petrogradskog međunarodnog ekonomskog foruma. Među njima je bio i Ben van Berden – predstavnik kompanije Shell, Reks Tilerson – generalni direktor Exxon Mobil, a takođe i Robert Dadli iz BP, Klaudio Deskaljci iz ENI, Pal Kibsgard iz Schlumberger i Patrik Pujan iz Total. [2] Ukupno je u radu foruma učestvovalo oko 230 biznismena svetskog ranga.

Karakteristično je da – prema priznanju samih zapadnih učesnika današnjeg Petrogradskog međunarodnog ekonomskog foruma, a takođe i prema svedočenju rukovodioca organizacionog komiteta foruma, potpredsednika vlade Rusije Seregja Prihodka – u poređenju sa 2015. godinom, u ovoj godini vlasti SAD nisu bile toliko primetne u pritisku na evropske kompanije zbog njihovog učešća na forumu i čak su “unekoliko umanjile” analogan uticaj na američke kompanije. Da li je to odraz određenog “progledavanja” američke političke elite ili je to samo danak unutarpolitičkoj predizbornoj borbi u samim SAD – pokazaće meseci koji su pred nama.

U svakom slučaju, od samog pritisak Amerikanci nisu odustali. Da istaknemo podatak iz švajcarskih medija, da se još početkom aprila meseca diplomata američke ambasade u Bernu sreo sa predstavnikom Državnog sekretarijata za ekonomska pitanja Švajcarske (SECO) kako bi sprečio učešće švajcarskih predstavnika u predstojećem Petrogradskom međunarodnom ekonomskom forumu. Prema rečima tog diplomate, nikakav biznis sa Rusijom, “po običaju”, nije moguć. A kao odgovor na molbu časopisa Le Matin da prokomentariše nastalu situaciju, predstavnik švajcarskog diplomatskog korpusa je anonimno primetio da je to “američki stil rada”. [3]

Ipak, sudeći prema preliminarnim informacijama, današnji Petrogradski forum ima sve šanse da obori finansijsko-ekonomske rekorde od prošle godine. Tada je ukupna suma potpisanih sporazuma iznosila 300 milijardi rubalja bez računanja sporazuma sa komercijalnom tajnom. Ukupno je bilo potpisano 205 sporazuma, memoranduma i ugovora, a u radu PMEF uzeli su učešće predstavnici 120 država.

Ovaj put, prema ocenama organizatora, od inostranih partnera je stiglo 15% više aplikacija nego u 2015. godini. A ukupna količina učesnika foruma može iznositi otprilike 10 hiljada ljudi. Pritom treba istaći i brojni i “kvalitativni” rast predstavništava iz neevropskih regiona. Posebno je interesovanje prema investiranju u Rusiji iskazao Mahmud Aljkuheddži, glavni izvršni direktor kompanije Bahrain Mumtalakat Holding Company, visoki izvršni direktor “Japanske banke za međunarodnu saradnju” Tadasi Mazda, generalni direktor Inventis Investment Holdings (Kina) Ltd Kvek Ping Jong, potpredsednik kompanije Sinopec Group Čunjguan Li. A učešće u radu foruma predsednika Republike Gvineje Aljfa Konde – svedoči o širokim perpsektivama sve aktivnijeg izlaska Rusije na afričko tržište.

Svetska ekonomska pozornica postaje sve više mnogopolarna – i Evropljani koji odustaju od saradnje sa Rusijom zarad evroatlanske solidarnosti, rizikuju da se nađu na finasijskoj margini.

___________________________________

Odrednice:

[1] – http://www.vestifinance.ru/articles/71652

[2] – http://www.vestifinance.ru/articles/71822

[3] – http://inosmi.ru/overview/20160430/236372835.html

Izvor: Fond Strateške Kulture