Европа пребројава губитке

Средином септембра се на сајту парламента Европске уније појавила интерактивна карта на којој је у боји приказана штета од санкција руске стране, којим  је она  одговорила  Европској унији; посебно за сваку земљу, полазећи од извоза оствареног 2013.године. Тамно-бордо (највећи губици) су у Литванији и Пољској. Нешто светлије су означени  Немачка, Холандија, Данска, Шпанија, Белгија, Финска, Француска, Италија, Грчка, Аустрија и Мађарска.

Изражено у новцу,  губици Литваније, земље у којој живи мање од 3 милиона становника, ће изнети 922 милиона евра. На другом месту је Пољска – њена штета ће изнети 840 милиона евра. Даље, како се смањује штета, следе Немачка (589 млн евра), Холандија (503 млн), Данска (341 млн) Шпанија (326 млн), Белгија (281 млн) и Финска (273 млн).

Европски парламент, непријатно изненађен резултатима, коментарише да ће због руских санкција европски извозници „озбиљно да настрадају“, зато што РФ представља „друго по величини извозно тржиште за пољопривредне производе“.

У 2013.години укупан извоз пољопривредних производа у Русију изнео је 11,3 милијарди евра. Претпоставља се да ће губици од ембарга који је уведен  Русији   достићи  5,1 милијарду евра.

* * *

Експерти сматрају да губитак у економији Европске уније због руских контра-мера  на санкције (које јој је  ЕУ увела)  може укупно да буде до 1 билион евра. Санкције доносе две врсте губитка. Директан губитак представљају већ произведени производи које је Русија одбила да прими. Осим тога, оно што је произведено, а није извезено, у земљи производње битно смањује цену. То је друга врста губитка – посредни губици. Тако  су литванске пољопривредне фирме и фабрике за производњу конзервираних производа  принуђене да се ослобађају „вишка“ радника, а  Чешка је претрпана поврћем и воћем  из других земаља Европске уније. Као последица тога, цене на тржишту   падају скоро дупло. А фармери,  схватајући да су за то криви политичари, протестују на митинзима и траже друге, нелегалне путеве како би извезли своје производе.

Европска комисија је пре, како би умањила ефекат од губитака, издвајала 155 милиона евра за подршку локалним произвођачима. Велики део тих средстава је био усмерен на подршку произвођачима воћа и поврћа. Још 32 милиона евра је износила помоћ фармерима који се баве гајењем брескви  и нектарина. Али због „злоупотреба“ и, како се то у Бриселу говори, прекомерних захтева Пољака, чим је исплата почела, њу је Европска комисија  и обуставила. Обзиром да сада у Бриселу долази до смене власти, фармери ако нешто и добију, то неће бити пре почетка 2015.године.

Пошто  се нашла „очи у очи“ са руским одговором на санкције, Европска унија је преко свог комесара за трговину Карела де Гихта изјавила, да намерава да се жали  Светској трговинској организацији. Европљани покушавају да убеде и САД, Аустралију и Канаду да им се  придруже. Некако се при том заборавља да је Европска унија повукла први потез – прва је прибегла санкцијама против Русије. Председник РФ Владимир Путин је у вези с тим изјавио: „Увођење ограничења  Русији представља занемаривање основних  принципа на којима почива Светска трговинска организација. Крши се принцип једнакости  земаља за  њихов приступ  свим  тржиштима роба и услуга. Игнорише се и режим највеће повољности у трговини, као и принцип праведне и слободне конкуренције.“

У европским пословним круговима збуњеност због самоубилачке политике увођењем санкција Русији сада је постала свакодневна. Оштром критиком санкција наступио је председник Федералног удружења предузећа средњег бизниса Немачке BVMW  Марио Охофен, саопштиле су немачке пословне новине  Handelsblatt. „Украјинска криза може да се реши само за преговарачким столом. Сваки нови навој на санкционој спирали ће још више Русију  гурати у загрљај Кине, која ће одмах заузети место западних извозника који су окренули леђа Русији“ – рекао је Оџофен у разговору за те новине.

Против санкција је у недавном броју новина Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung говорио и руководилац Источног комитета немачке економије  Екхард  Кордес. По његовим речима „увек постоје државе које не учествују у санкцијама“. То је очигледна  алузија на Кину која тежи да на руском тржишту замени немачки бизнис. Кордес је констатовао и да увођењем санкција немачка страна штети више себи, јер не успева да постигне очекивани политички ефекат. Мислећи на украјинску кризу он сматра да до сада никакве санкције према Русији нису донеле очекивани политички ефекат.

Кордес је такође констатовао да због ограничења које је Русија увела на увоз пољопривредних производа међу немачким предузећима малог и средњег бизниса влада „дубоко разочарење“. За неке од њих, каже Кордес, пословне везе са Русијом имају главно место, и оне у санкцијама виде претњу по сопствени опстанак.

Позицију немачких предузетника подржавају и економисти. „Санкције против Русије представљају отров за динамичан развој немачке економије и инвестициони раст“ – изјавио је професор Ханс-Вернер Цин, руководилац једног од најпознатијих немачких института за област  економских истраживања – институтаIfo Institute for Economic Research. Он сматра да је, почев од друге половине 2013.године, економски бум у Немачкој „објавио  дуготрајну паузу“.

Економисти тог института не сматрају да санкције ЕУ и САД против Русије могу Москву да натерају да промени свој однос према Украјини. „Било би много разумније да се трговина са Москвом развија… – каже Ердал Јанчин, аналитичар   у том институту. – Онај ко   дугорочно   хоће да избегне формирање нових блокова у Европи мора да тражи путеве који би помогли што чвршћем повезивању европске економије са Русијом“.

Извор: Фонд Стратешке Културе