Folksvagenova velika prevara

Folksvagenovo falsifikovanje testova o zagađenju otvara vrata veoma različitoj automobilskoj industriji.

Emisija azot-oksida (NOx) i druge gadosti iz automobila i kamiona sadrže uzroke velikog broja ranih smrti – po svoj prilici i do 58.000 samo u Americi, kako sugeriše jedna studija. Tako da skandal koji okružuje Folksvagen (VW) ove nedelje nije sitan prekršaj ili zločin u kome nema stradalih (videti članak). Nemački proizvođač automobila je priznao da je instalirao takav softver na 11 miliona svojih automobila sa dizel motorima širom sveta, koji im je omogućio da prođu pooštreni američki test emisije azot-oksida. Ali, kada se automobili nađu izvan laboratorije softver deaktivira kontrolu emisije, i oni onda ispuštaju dim sa 40 puta većom koncentracijom od dozvoljenog nivoa. Šteta za Folksvagen je ogromna. Ali događaji od ove nedelje će pogoditi i druge proizvođače automobila kao i budućnost dizel goriva uopšte.

Direktor Folksvagena odlazi

Prvo Folksvagen. Njegov generalni direktor, Martin Vinterkorn podneo je ostavku i kompanija je odvojila na stranu 6,5 milijardi evra (7,3 milijarde dolara) kako bi pokrila nastupajući finansijski udar. Ali investitori se pribojavaju goreg: u prva četiri dana od kada je (18. septembra) izbio skandal deonice Folksvagena su opale za jednu trećinu, što je oborilo vrednost kompanije za 26 milijardi evra. Kada se jednom pridodaju sve globe, zahtevi za odštetu, tužbe i troškovi otkazanih porudžbina ovaj debakl može da bude za nemačkog giganta automobilske industrije ono što je Dipvoter horajzon (engleski Deepwater Horizon)[1] bio za Britiš petroleum. Međutim katastrofa prilikom vađenja nafte Britiš petroleuma je bila nesreća; ovo [sa Folksvagenom] je bilo namerno. Američko Ministarstvo pravde je u dobroj meri u pravu kada otvara krivičnu istragu u kompanije. Druge države bi trebalo da prate Južnu Koreju i ispitaju šta je Folksvagen do sada uradio na ispravljanju propusta. Iako relativno mali broj kineskih vozača kupuju automobile sa dizel motorima, skandal bi mogao da podstakne njihovu Vladu da pritisnu kompaniju zbog pogrešno predstavljenog nivoa potrošnje benzinskih motora.

Bez obzira da li gospodin Vinterkorn ima bilo kakvu ličnu odgovornost za skandal, uputno je da zbog njega izgubi posao. On je inženjer koji je čuven po svojoj pažnji za detalje; ako nije znao za softversku varku, trebalo je. Prodaja velikog broja „čistih dizel automobila“ je bila ključna za Folksvagenov plan da se probije na američko tržište – njihovu slabu tačku – što bi zauzvrat bio ključni deo plana da se zameni japanska Tojota kao najveći svetski proizvođač automobila. Velika strategija koju je Vinterkorn osmišljavao sada leži u razvalinama.

Promena na vrhu, i masna globa, ne smeju da budu završna reč. Američki tužioci treba da poštuju svoje obećanje da će tragati za individualnom odgovornošću za korporativne zločine, umesto što samo kažnjavaju deoničare kompanija odrezivanjem visokih globa. Većina nedavnih bankarskih skandala nije okončana u sudnici, već mutnim namirivanjima i velikim isplatama. Ranije ovog meseca, američko Ministarstvo pravde objavilo je nagodbu u iznosu od 900 miliona dolara sa Dženeral motorsom, najvećim američkim proizvođačem automobila, jer nisu povukli automobile sa manjkavim mehanizmom za paljenje koji je odgovoran za udese u kojima je poginulo najmanje 124 osobe dok je 275 povređeno. Tužilaštvo je izjavilo da su (neimenovani) menadžeri Dženeral motorsa svesno ignorisali potencijalne smrtonosne posledice greške, i da su stavili profit ispred bezbednosti. Ipak nisu podigli optužnice.

Ovo bi trebalo da se promeni – i vlasti to znaju. U govoru održanom ovoga meseca, američki oponumoćeni pravobranilac, Seli Jejts, rekla je da globljenje kompanija treba da zauzme drugo mesto iza gonjenja za kriminalna dela i građanskih tužbi protiv pojedinaca. Optuženoj firmi neće biti progledano kroz prste zbog saradnje sa istražiteljima (što je i Folksvagen najavio) sve dok ne obezbedi federalnim službama imena svakog menadžera ili zaposlenog uključenog u nedela. Folksvagen je test ovog novog pristupa. Ali, kako bi se izbegle sumnje da se čvršće odnosi prema stranim firmama – kao što su istaknute u slučaju Dipvoter Britiš petroleuma i nedavnim bankarskim nagodbama – američke vlasti bi takođe trebale da procesiraju krive menadžere Dženeral motorsa.

Ipak, najveći efekat ovog skandala osetiće se preko Atlantika. Folksvagenovo varanje postavlja pitanje da li i drugi proizvođači automobila pribegavaju sličnim trikovima, ili sa ciljem da ispune labave evropske standarde koji regulišu emisiju azot-oksida ili njihove ekvivalente potrošnji goriva – i samim tim emisije ugljen dioksida. Be Em Ve i Mercedes, dva glavna nemačka konkurenta Folksvagena, požurili su da istaknu kako to ne čine. Međutim, u Evropi je testiranje emisija gasova farsa. Komisije proizvođača automobila izvode svoje sopstvene testove, a regulativa im omogućava raznovrsne varke, kao što je uklanjanje retrovizora tokom testiranja, i oblepljivanje trakom praznina oko vrata i prozora kako bi se umanjilo trenje i samim tim automobil trošio manje goriva. Regulativa takođe dopušta softver koji je vrlo sličan Folksvagenovom koji registruje kada se automobil testira i prebacuje rad motora u ekonomični način rada. Ovo je razlog zašto efikasnost potrošnje goriva koju motorna vozila proizvedena u Evropi postižu podbacuje oko 40% u odnosu na obećanja proizvođača.

Barem američka regulatorna tela, za razliku od evropskih, ponekad izvode svoje testove kako bi verifikovali rezultate proizvođača. Ali je ipak vreme da se čitav ovaj sistem ukine i zameni, svugde, sa potpuno nezavisnim testiranjem automobila u realističnim uslovima vožnje. Sada, dok je ozlojeđenost zbog Folksvagenovog ponašanja na vrhuncu, pravi je trenutak za delovanje. Ovo bi značilo prevazilaženje prigovora proizvođača automobila. Ali to takođe zahteva da evropska regulatorna tela promene svoj odnos prema dizel motorima, koji se ugrađuju u polovinu automobila prodatih na kontinentu. Vozila na dizel mogu da imaju vrlo ekonomičnu potrošnju goriva (i shodno tome da emituju relativno malo ugljen dioksida), ali često po cenu povećanog emitovanja azot-oksida. Kompromis je postignut u korist dizela zahvaljujući evropskom traljavom testiranju i još više blagim standardima koji regulišu emisiju azot-oksida.

Doviđenja dizelu

Čak i da drugi proizvođači dizel vozila nisu pribegavali varanju istog obima kao Folksvagen, ovaj skandal može da znači da se ovi automobili upinju da zadovolje standarde strogo sprovedena na oba tipa emisija. Neki se pribojavaju da ovo može biti „smrt dizela“. Pa neka bude. Još uvek ima mesta da se poboljšaju čuveni benzinski motori; i da se preusmerimo na čistije automobile koje pokreću metan, vodonik i električna struja, ili na hibride. Trka vredna više milijardi dolara već se odigrava između ovih različitih tehnologija, dok sami proizvođači često računaju istovremeno na više njih kako bi postigli željene emisije. Ako ponašanje Folksvagena izazove smrt dizela, to može u najmanju ruku da dovede, posle mnogo lažnih pokušaja, do početka doba električnih automobila.

Prevod i obrada – Miloš Milojević

______________________________________

[1] Prim. MM: Dipvoter horajzon je bila dubinska platforma. Platformu je izgradila 2001. godine južnokorejska kompanija Hjundai a bila je iznajmljena Britiš petroleumu od 2001. do septembra 2013. godine. Septembra 2009. crpela je naftu sa najveće dubine do tada, iz naftnog bunara dubine 10.683 metra. Dana 20. aprila 2010. na platformi se desila žestoka eksplozija koja je ubila 11 radnika i koja se videla sa udaljenosti od preko 60 kilometara. Posledica požara bilo je potonuće platforme koja je napravila najveću naftnu mrlju u američkim vodama do tada.

Izvor: Ekonomist