Kako nas „vozi“ ER Srbija

„Bili smo na večeri Dinkić i ja sada sa predstavnicima Etihada. Prezadovoljni su mladim ljudima koje su ovde zatekli. Budite sigurni ‘Er Srbija’ biće izvanredno uspešna firma, jer oni rade samo tamo gde vide profit“(1)

Aleksandar Vučić 31.07.2013 .godine 

Da, tako je govorio Vučić. Odabrao sam baš ovaj citat da njime počnem skicu o Er Srbiji jer on pokazuje ko je postavio osnove posla sa Etihadom, što se pomalo zaboravilo. Dinkić. Čini se da baš tu leže koreni očigledne blagonaklonosti koju Vučić gaji prema ovom „ekonomskom ubici“. Naravno, Vučić je tom prilikom izneo i „kako je ponosan“ i ostale njegove fraze, a nije propustio ni priliku da izvređa svoje prethodnike. Šematski.

No, hajde da vidimo šta je sa tim poslom, koji je Vučić u to vreme najavio kao „posao veka“, kao uostalom i svaku narednu rasprodaju nacionalnih resursa. Najpre da kažemo da je Er Srbija treća evropska kompanija koja je napravila dil sa kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Prva je Al-Italija, najveća italijanska avio-kompanija, a druga  Er Berlin, drugi po veličini avio-prevoznik u Nemačkoj. Stečaj prve i objavljeni bankrot druge kompanije najbolji su pokazatelj kakve profite pravi Etihad.

Ekonomska analiza bilansa za prošlu godinu Er Srbije pokazuje nam da se ovoj kompaniji to još uvek nije desilo samo zahvaljujući jednoj stvari – masnim subvencijama vlade Srbije. 

Prema uporednoj analizi koju je napravio ekonomista Dragovan Milićević, u 2016. godini Er Srbija je prevezla 2,6 miliona putnika ili ukupno 950 putnika po sedištu, dok je Kroacija erlajnz, njen konkurent u regionu, koji se takođe bori sa teškoćama, ali koji je 97 % u vlasništvu hrvatske države i bez ikakvog stranog kapitala, u istom periodu prevezla 1,9 miliona putnika ili oko 1.405 putnika po sedištu, čak 40 odsto više nego u našoj kompaniji.(3)

Iako je Er Srbija u 2016. ostvarila poslovne prihode od 35 milijardi dinara, čak 14 odsto se odnosi na subvencije države koje su iznosile pet milijardi dinara. S druge strane, u poslovnim prihodima Kroacija erlajnza od 27 milijardi dinara nema ni dinara državnih subvencija. Uprkos tome, hrvatska aviokompanija je uspela da zabeleži malu ali ipak dobit iz poslovanja od oko 130 miliona dinara, dok je Er Srbija čak i sa masivnim subvencijama zabeležila gubitak iz poslovanja od oko 308 miliona dinara. Na kraju je ipak dobit pre poreza Er Srbije iznosila 133 miliona, a Kroacija erlajnza 127 miliona dinara, izuzetno niska dobit po svim parametrima. U slučaju naše kompanije ona je činila 0,38 odsto poslovnih prihoda, a kod hrvatske kompanije 0,58 odsto. Hrvati ipak bolji.

U poslednje tri godine Er Srbija je, prema bilansima, iskazala ukupnu dobit od 900.000 evra, ali kada se uzme u obzir da je za taj period imala državnih subvencija od 41 miliona evra, jasno je kako je kompanija zapravo, iz poslovanja, napravila gubitak od preko 40 miliona evra za posmatrani period. Ili, 13,33 milona evra godišnje.(4) Mašala. 

Ni stavljanje u odnos prihoda i troškova ne ide u prilog efikasnosti Er Srbije. Naprotiv.

„Kada gledamo utrošak goriva i materijala u Er Srbija, ovi troškovi iznose 21,73 odsto prihoda od prodaje, dok je u hrvatskoj avio-kompaniji udeo ovih troškova 13,78 odsto. To pre svega govori o rentabilnosti samog saobraćaja ili popunjenosti aviona. Još bitnija stvar je kapacitet prevoza. Kroacija erlajnz ima ukupno 1.380 mesta u floti dok je srpska avio-kompanija kapaciteta 2.738 mesta ili dva puta više. Kroacija erlajnz ima 1,7 puta veću rentabilnost po sedištu nego Er Srbija. Glavna prednost leži u enormno manjim troškovima goriva za preko tri milijarde dinara„(5), objašnjava Milićević u svojoj benčmark analizi koja poredi bilanse dveju kompanija.

Ni ostali parametri dati u ovoj analizi ne govore dobro o perspektivama Er Srbije. Na kraju 2016. ukupne obaveze Er Srbije bile su 45,8 milijardi dinara, a Kroacije erlajnza oko osam milijardi dinara ili oko 5,5 puta manje. Uz to ide i daleko veći gubitak iz finansiranja koji je u Er Srbiji iznosio oko 500 miliona dinara, dok je u Kroacija erlajnzu bio manji od deset miliona dinara.(6)

Inače, svi ovi negativni trendovi dešavaju se iako se za zarade u Er Srbiji izdvaja manje nego kod hrvatskog konkurenta. Troškovi zarada u Er Srbiji su u 2016. iznosili 13,36 odsto prihoda od prodaje, dok su u Kroacija erlajnzu bili na nivou od 16,46 odsto prihoda. A pri tom Hrvati imaju još i manje zaposlenih.

Ima u toj Milićevićevoj analizi i drugih podataka, ali sve ukazuje na jedno – stvari u Er Srbiji ne idu dobro i da nije znatnih državnih subvencija ova kompanija bi doživela tragičnu sudbinu prethodna dva Etihadova projekta u Evropi, Al-Italije i Er Berlina.

Tako govore cifre. A „budite sigurni ‘Er Srbija’ biće izvanredno uspešna firma“ govorio nam je Vučić, grleći princa Zajeda i tapšući po leđima Mlađana Dinkića…

_____________________________________

Uputnice:

1. www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=07&dd=31&nav_id=738134
2. Termin koji je uveo Džon Perkins svojom knjigom “Ispovesti ekonomskog ubice” (izdanje na Srpskom DELFI, 2012)
3. www.nspm.rs/hronika/danas-er-srbija-losija-cak-i-od-kroacija-erlajnza.html
4. Isto
5. Isto
6. Isto

Izvor: Fond Strateške Kulture