Kako se stvaraju oligarsi

Krajem maja u Sočiju je održan susret predsednika Ukrajine i Rusije Viktora Janukoviča i Vladimira Putina. Tačne informacije o tome šta su oko pet časova razmatrali čelnici dveju država nema. Istovremeno, izvori i eksperti su ubeđeni – na dnevnom redu su bila pitanja priključenja Ukrajine kao posmatrača Carinskom savezu i situacija s dostavljanjem gasa. Sasvim je verovatno da je Viktor Janukovič obavestio Vladimira Putina o spremnosti Ukrajine da stvori gasnotransportni konzorcijum pod uslovima koje je predložila Rusija.

Pored toga, predsednici Ukrajine i Rusije, možda, razmatrali su stvaranje konzorcijuma na osnovi ukrajinskog gasotransportnog sistema (GTS) i sniženje cene gasa za Ukrajinu, piše izdanje „Kommersantъ-Ukraina“. Izvor blizak pregovorima ispričao je novinarima da su ukrajinske vlasti spremne da ustupe Rusiji kontrolu nad magistralnim gasovodima, a kontrolu nad gasovodima do krajnjih potrošača predaju grupi Istočno-evropska gorivno-energetska kompanija (VETЭK, Vostočno-evropeйskaя toplivno-эnergetičeskaя kompaniя) preduzetnika Sergeja Kurčenka. Da pođe na ustupke ruskoj strani Ukrajinu su prinudili kako problemi s punjenjem budžeta, tako i nastavak pada na tržištu proizvodnje metala.

Ali, ko je taj čovek po imenu Kurčenko, od koga zavise toliko važna pitanja u odnosima dveju država? U Rusiji njega ne znaju uopšte. U Ukrajini o njemu su saznali tek nedavno – krajem prošle godine. U ukrajinskim SMI 27-godišnjeg Sergeja Kurčenka nazivaju čas vunderkindom od biznisa čas štićenikom „Porodice“ predsednika Janukoviča. S njegovim imenom povezuju grupu kompanija sa zajedničkim nezanimljivim imenom „Gas Ukrajina-2009“.

Oreol tajanstvenosti donekle se izgubio posle novinarskih istraživanja i deputatskog pitanja Jurija Sirotjuka.

Narodni deputat Ukrajine iz partije „Sloboda“ Jurij Sirotjuk uputio je na ime generalnog tužioca i čelnika Službe bezbednosti Ukrajine pitanje povodom mahinacija na gasnom tržištu kompanije „Gas Ukrajina 2009“, čiji je rukovodilac Sergej Kurčenko nedavno kupio fudbalski klub „Metalist“ (Harkov). U dokumentu se odmah skreće pažnja na niz mahinacija koje sprovode kompanije povezane s „Gas Ukrajina 2009“. Posebno, to su:

1)    šverc benzina i fiktivni izvoz;
2)    monopolizacija tržišta benzina i dizel goriva;
3)    mahinacije na tržištu tečnog gasa;
4)    monopolizacija tržišta tečnog gasa;
5)    mahinacije pri državnim nabavkama.

Deputat takođe razotkriva istražnim organima šemu legalizacije nezakonitih prihoda kompanije i ukazuje na organizatore šeme rada i njeno prikrivanje. U svojoj interpelaciji deputat ukazuje da sin generalnog tužioca Viktora Pšonke „pokriva“ delatnost kompanije Kurčenka „Gas Ukrajina 2009“ koja ostvaruje šverc benzina i monopoliše tržište.

U poslednjih pola godine Ukrajina je saznala da je Kurčenko isprva kupio fudbalski klub „Metalist“ od biznismena Aleksandra Jaroslavskog, zatim Odeski naftnoprerađivački zavod od ruskog giganta „Lukojl“, a takođe i mrežu gasnih pumpi u Nemačkoj. Pri tome, iznos svake kupovine, po ocenama eksperata, prevazilazio je stotine miliona dolara.

O tome da će se u harkovskom „Metalistu“ pojaviti novi vlasnik i da se on zove Sergej Kurčenko postalo je poznato krajem decembra prošle godine. Ali biografija čoveka koji se obavezao da klubu obezbedi dovoljno finansiranje da bi „tokom pet godina doveo klub do pobede na velikom evropskom turniru“, ostajala je nepoznata sve do 7. februara. Toga dana zajednička sednica akcionara „Metalista“ oslobodila je 53-godišnjeg Aleksandra Jaroslavskog dužnosti predsednika kluba i izabrala na to mesto 27-godišnjeg Sergeja Kurčenka. Upravo tada je „Metalist“ obznanio oficijelnu informaciju o svom novom vlasniku.

Po podacima kluba, u 2009. godini Kurčenko je stvorio kompaniju „Gas Ukrajina“ radi uvoza tečnog gasa, koja je izrasla u celu grupu. Ona „uključuje strukture koje se bave trgovinom prirodnim i tečnim gasom, naftnim proizvodima, bankarskom delatnošću, berzanskom trgovinom, građevinarstvom i drugim delatnostima“. U kratkim rokovima grupa je uspela da monopolizuje tržište tečnog gasa u Ukrajini. Godišnji promet grupe, po podacima kluba „Metalist“, čini oko 10 milijardi evra.

Tako je zemlja saznala o tome da se u njoj pojavio još jedan milijarder, pri čemu je on postao to doslovno u poslednje tri godine. Pošto je Kurčenko dvostruko mlađi od Jaroslavskog, može se stvoriti utisak da je cela stvar prirodna smena pokoljenja, ali taj utisak je varljiv. Da je mladi oligarh nastao u takvim oblastima ekonomije koje se intenzivno razvijaju, takvima kao što su veze ili agroindustrijski kompleks, bilo bi moguće govoriti o mladom preduzetničkom talentu. Ipak, uvoz tečnog gasa i naftnih proizvoda očito nisu takve sfere gde je moguće stvoriti novu nišu. Pre je tamo moguće primorati stare igrače da sami naprave potrebno mesto – za to je potreban ne preduzimački talenat već visoko pokroviteljstvo.

Krajem februara bilo je objavljeno o spajanju aktiva grupe „Gas Ukrajina“ u Istočno-evropsku gorivno-energetsku kompaniju, koja će raditi na teritoriji Ukrajine, Belorusije, Kazahstana i zemalja Centralne Evrope. Početkom marta VETЭK je kupila od ruskog „Lukojla“ Odeski naftnoprerađivački zavod. Krajem marta pojavila se informacija o tome da je VETЭK stekla mrežu gasnih pumpi Sparschweingas u Nemačkoj. Kompanija je bila stvorena 1938. godine, a prva gasna pumpa mreže pojavila se 1963. godine, i sada se one nalaze u Bavarskoj, Berlinu i Donjoj Saksoniji. Vrednost takve mreže može da čini oko 100 miliona dolara.

Tada je harkovski gubernator Mihail Dobkin saopštio da oblasne vlasti vode pregovore sa Sergejom Kurčenkom o njegovom učešću u finansiranju izgradnje sportske arene za šampionat Evrope u košarci 2015. godine. Toliko zvučnih događaja u kratkom vremenu! Kao da se doslovno trude da Ukrajince priviknu na to da se u zemlji pojavio novi dolarski milijarder. A organi reda Ukrajine kao da namerno zatvaraju oči na to da je kapitalizacija kompanije „VETЭK“ (više od jedne miljarde dolara SAD) dostignuta otimanjem budžetskih sredstava putem preprodaje iz Belorusije uvezenih naftnih proizvoda.

Naravno, biti oligarh u Ukrajini počasno je i prestižno, ali ipak teško je osloboditi se od misli da li je stvarno novonastali vlasnik ogromnih kapital ono za šta sam sebe izdaje, i nismo li se suočili s fenomenom kvazioligarha.

Očigledno, pod vođstvom 27-godišnjeg biznismena Sergeja Kurčenka u Ukrajini se munjevito stvara čitava finansijsko-industrijska grupa, koja je u stanju da kupi Odeski naftnoprerađivački zavod od ruskog giganta Lukojl i omiljeni fudbalski klub. I sve to – za par meseci. Kod jednog „jednostavnog mladića“ odjednom se steklo dovoljno novca da bi doslovno za jednu noć postao novi energetski oligarh.

Tradicionalni oligarsi su na takve procese trošili godine. Ali, nastala su druga vremena. Nastajanje biznisa starijeg predsednikovog sina, Aleksandra Janukoviča, odužilo se svega par godina. Sada je to veoma uticajna finansijsko-industrijska i moćna grupa.

Nastajanje Kurčenkovog biznisa, očigledno, biće i od toga kraće. U Ukrajini će se pojaviti još jedan oligarh sa svojim fudbalskim klubom, delićem ekonomije i prvobitnim kapitalom poznatog ali sumnjivog porekla.

Što se tiče Sparschweingas, i to je primer kako se peru nepošteno stečene pare. Strogo govoreći, sticanje evropskih aktiva ostvaruje čovek blizak porodici ukrajinskog predsednika, radi legalizacije nezakonito dobijenih prihoda – putem izbegavanja plaćanja carinskih dažbina, poreza itd. Izgleda da se u EU već više ne interesuju poreklom kapitala koji se investiraju u zemlje Evropske unije.

Izvor: Vidovdan