Немачка и Француска као главне личности грче драме

Дускусије до којих опет долази, а које се односе   на решавање проблема Грчке све очигледније стичу „географску меру“, а подела интереса се поларизује   око два основна центра – средоземног који води Француска и северног на челу са Немачком. Аргументација и закључци њихових представника су дијаметрално супротни, а све дубља сукобљеност  директно прети моћи Европске уније да делује као јединствен економски и политички организам.

За оне који подржавају „немачки“ прилаз решавању проблема грчких дугова за програмски се сматра чланак који је ових дана у америчком интернет-издању Project Syndicate  објавио председник Немачког савета економских експерата Кристоф Шмит. Тај аналитичар и његова организација су познати због тесних веза са крупним немачким бизнисом, а њихове препоруке стижу директно на сто Ангеле Меркел, федералног канцелара.

Па онда – какву политику предлаже Кристоф Шмит  према Грчкој?  Њена суштина је у забрани не само отписа грчких дугова, већ чак и њихове реструктуризације.

Реструктуризација Грчког дуга  ће запретити „Дугорочној стабилности читаве еврозоне“ – тврди председник Немачког савета економских експерата. Признајући  чињеницу да висока задуженост смета расту економије Шмит је упоран у тврдњи да „Грчка има много озбиљније  сметње, на пример структурне мане и политичке игре на граници фаула“ и предлаже да се „пре свега пажња обрати на то“.

Осим тога, по његовим речима, реструктуризација званичног дуговања Грчке представља преседан – изузетак од правила. Остале земље еврозоне ће раније или касније да захтевају потпуно исте уступке.   2013.године, пошто је Грчкој продужен рок за враћање дужничких обавеза,  Ирска и Португалија су захтевале – и добиле – исто продужење, мада су њихове потребе биле мање видљиве – потсећа Шмит.

Уместо да се иде на уступке који би могли да доведу до дугорочне нестабилности   еврозоне, лидери Европе треба да се залажу за мере које  активно стимулишу земље-учеснице да воде паметнију буџетску политику – убеђен је К.Шмит. Он, даље, сматра да ће Грчка да зависи од повлашћеног финансирања  из нетржишних извора, по свему судећи, још врло дуго. Овакав начин финансирања се пружа уз услов извођења реформи, а не промене дужничких коефицијената. „Номинална величина грчке задужености  ће почети да буде важна тек када та земља поново стане на дужничка тржишта и почне да води рачуна не о повлашћеним, већ о тржишним  условима позајмљивања. Док је ситуација таква, земља мора да спроведе структурне реформе које су неопходне како би се обновиле перспективе дугорочног економског раста и  тако   ојачале и њене могућности да се дуг исплаћује без значајног смањења његове номинале“ – констатује немачки експерт и закључује: „Немогуће је   негирати да  краткорочне одлуке о великим проблемима, например, ублажавање дужничког бремена Грчке, прети гугорочној стабилности еврозоне. Да би се опстало, и уосталом и да би Европски монетарни савез јачао, његове вође не треба да прихватају искушење да постоје лака решења“.

Анализа постулата шефа Немачког савета економских експерата нас приморава да  закључимо да су они у основи  потпуно супротни оценама аналитичара који представљају независне финансијске центре и институције. Јер они већином, напротив, подвлаче да је неопходно да се одмах отпишу грчка дуговања, или да се изврши њихова кардинална реструктуризација, констатујући да ће у супротном ту земљу и целу еврозону већ следећих месеци чекати нови још јачи потреси. Тако анкета највећих светских економиста, коју је спровела Агенције за пословне новости Bloomberg , показује да крајем 2016. могу поново да се стекну услови да Грчка остане изван зоне евра.

Скоро половина анкетираних економиста је изјавила да је трећи пакет финансијске помоћи од 86 милијарди евра, који је договорен у јулу, премали да би Грчка изашла из кризе. При том, у опасност да ће Грчка бити принуђена да крајем 2016.године напусти еврозону верује 71% економиста које је анкетирао Bloomberg.

Већина експерата сматра и да је неопходно да се Грчкој олакшају услови враћања дугова. Како је то приметио главни економиста компаније Merrion Capital Group из Даблина, Ален МекВејд, Грчкој је неопходно да јој се смањи дужничко оптерећење. Уколико се то не учини, он сматра, та земља тешко да ће преживети у еврозони. С тим се слажу сви, по речима тог експерта, осим Немачке.

У насталој ситуацији постаје још актуелнија прича коју је у јулу испричао председник Савета ЕУ Доналд Туск. Он је признао да се док су трајали преговори, који су одржани одмах после грчког референдума о  односима Атине и међународних кредитора, европска економија због неконструктивне позиције немачке канцеларке Ангеле Меркел према грчком премијеру Алексису Ципрасу, нашла на ивици „катастрофе“.

Према речима Туска који је и сам учествовао у дискусијама, европски лидери су се „цењкали“ о величини грчког приватизационог фонда, чије оснивање је представљало један од услова међународних кредитора да би се Атини одобрио нови пакет финансијске помоћи. „У току преговора, око 7 сати  јутра,  Ципрас и Меркел су замолили за прекид и ја сам  осетио да су преговори врло близу пропасти. Дотле је разлика у процени износила само 2,5 милијарде евра. Рекао сам им да уколико се преговори заврше без договора ја сам спреман да врло гласно објавим да се Европа нашла на ивици катастрофе због 2,5 милијарди евра“ – то је саопштио председник Савета ЕУ.

У вези с тим значајан је и битан детаљ из наведених преговора, које је председник Савета ЕУ фактички „спасао“.  Основни камен спотицања у преговорима је постао управо захтев спољних кредитора да се у Луксембургу формира фонд за приватизацију државних актива. Атина се на крају сложила да тамо преда државне активе у вредности  50 милијарди евра на управљање међународним кредиторима, због чега је доцније премијер Ципрас у својој коалицији левих радикала – Сиризи – претрпео оштру критику. По нашим информацијама наведени захтев о формирању фонда је ванредно унео  на дневни ред   немачки министар финансија Волфанг Шојбле, одмах пошто  се у Берлину сазнало да је дошло до зближавања позиција ММНФ-а, Европске Централне банке и Европске комисије, са једне стране, и грчке владе, са друге. При том, до овог зближења је дошло захваљујући напорима Француске  која је фактички свим учесницима преговора пружала одлучујућу експертску и техничку подршку. Берлин је ултимативно изјавио да не прихвата већ скоро завршен споразум, обзиром да у њему нема „гаранција“ да ће Атина испунити своје обавезе, и захтевао је формирање фонда, припретивши да ће у супротном да постави питање искључења Грчке из зоне евра на минимално 5 година.

Како сведочи већ помињано интернет-издање Projekt Syndicate, сценарио за привремено одбијање Грчке да се служи валутом Европске уније осмислио је већ помињани Волфанг Шојбле који је своју позицију објаснио немогућношћу чак и делимичног отписа дугова у оквиру структура и институција еврозоне. „Мада су правни аргументи, вероватно, врло натегнути, отворено смањење дуговања за земљу еврозоне остаје немогуће из политичких разлога“ – у вези с тим констатује аналитичар Project Syndicate-a  Данијел Грос.

На крају, постигнути договор је испао повољан за Немачку. Еврозона је сачувана у облику у коме је била и до сада, грчка дуговања нису отписана,  Немачка је учврстила своју улогу финансијско-политичког лидера у Европској унији, а приватизациони  фонд, који је формиран  у ЕУ се нашао под контролом у првом реду – немачког бизниса. Међутим, противуречности у самој ЕУ од тога су само појачане, јер Француска и њени савезници показују све мање жеље да играју онако како Немачка свира.

Са друге стране, жеља Немачке да игра одлучујућу улогу у финансијско-економским пословима не само Грчке, већ и других држава еврозоне – између осталог и у источноевропском региону – директно је повезана са интересима крупног немачког бизниса. Немачки капитал користи европску дужничку кризу како би у земљама региона повећавао сопствене активе. Међутим, то је у своје време скренуло пажњу Европске комисије – јединог органа у Европској унији – која је у извесној мери у стању да се супротстави притиску Берлина.

Још у новембру 2013. Европска комисија је објавила извештај у коме је званично Немачку поставила „под сталну присмотру“. Документ је упозоравао да она има „сумњиво висок ниво трговинског профита“. У септембру 2013. године наведени показатељ је достигао рекордни ниво од 18,9 милијарди евра, и тенденција раста је настављена и следећих месеци.Према подацима Европске комисије тај резултат је могао да буде постигнут само захваљујући вештачком расту извоза у условима економских проблема главних трговинских партнера Немачке, односно, земаља Централне и Источне Европе. Ето, то је био разлог због кога таква политика не само да није доприносила превазилажењу општеевропске финансијске кризе, већ је, насупрот томе, водила даљем погоршању европске економије.

Питање је да ли је Немачка у стању да у сличним условима „помаже обнови избалансираности економије Европске уније“, размишљао је тадашњи руководилац Европске комисије Жозе Мануел Барозо: „Морамо да сазнамо“ да ли високи профит Немачке подрива „функционисање комплетне европске економије“.

У Немачкој је извештај наишао на нож. Владин саветник за економска питања Волкер Виланд је трговинске успехе своје земље објаснио као „резултат деловања тржишта“, а његов колега Ларс Фелд је чак почео да размишља о „успешној заклетви“ владе Ангеле Меркел.

Отада је политика Берлина према другим земљама еврозоне стекла још агресивнији наступ. Само криза у Грчкој је Немачкој донела преко 100 милијарди евра – то су цифре које су наведене не у извештају Европске комисије, већ Института за економско истраживање из немачког града Халеа (IWH). А датум на њему је август ове године, односно, он је објављен после уплитања немачког министра финансија, које је било без преседана, у преговоре Атине са „тројком“ кредитора.

У извештају се каже да су почев од 2010.године немачке власти уштеделе 100 милијарди евра или преко 3% БДП-а захваљујући смањењу губитака са зајмова тако што су инвеститори због нестабилности у еврозони покриће за своје уштеде тражили преко немачких обвезница спуштањем камате. Експерти су израчунали да тај износ превазилази учешће Немачке у пакетима помоћи Грчкој: наведено учешће се процењује на око 90 милијарди евра. Средства су дозначена директно и преко ММФ-а и Европског стабилизационог механизма.

У истраживању IWH констатује се да је у периодима када је грчка криза достигла врхунац и када су почели преговори о неминовном изласку Грчке из еврозоне, рентабилност државних обвезница Немачке дневно смањивана између 20 и 30 базних поена. Чим би криза пролазила и разговори о повратку драхме се утишавали, рентабилност немачких обвезница је расла. Немачки експерти су чак израчунали да уколико се ситуација са Грчком изненада смири, Немачка ће без обзира на то да добија, зато што још није време за исплату средњерочних и дугорочних обвезница. Према подацима аналитичара IWH Немачка је била та која је у највећој мери искористила и наставила да користи грчку кризу за своје интересе, далеко превазилазећи по сразмерама добијене добити друге колеге из Европске уније, међу којима су и Холандија и Француска.

Уопште није чудно што Берлин категорично одбија да иницијативу преда неком другом – тако што истовремено појачава притисак на Атину и уцењује други део Европе крахом грчке економије до кога ће доћи уколико се Грчкој дају олакшице. Као пример из уџбеника може да послужи следећи одломак из коментара радио-станице Deutsche Welle: „Алексис Ципрас ће ући у историју као још један грчки премијер који се показао као потпуно неупотребљив на тој дужности, на крају чак још гори него његови претходници. Уколико се не деси право чудо, Грчка ће да потоне у хаос и банкротство. Грци морају што пре да се ослободе Ципраса и његове владе.“

Инсистирање Немачке на максималном заоштравању позиције према Атини тако да се покуша победа без обзира на то како ће снаге бити распоређене, попримило је тако опасне сразмере да почиње да изазива стрепње од стране не само њених партнера из Европске уније, већ и САД-а. Информације којим располажемо нам омогућују да говоримо о „савезу“ који је ојачао последњих недеља, а који је створен између Париза и Вашингтона, који независно један од другог долазе до закључка да постоји реална претња „германизације“ руководећих органа и одлука Европске уније. При том француске власти све активније прате концепцију коју износе амерички економисти Пол Кругман и Кенет Рогоф. Они се, без обзира на све индивидуалне разлике у прилазу, солидарно супротстављају позицији Немачке и немачких бизнис-кругова сматрајући да они треба да преузму главно бреме при решавању дужничких проблема у еврозони тако што би, конкретно, издали еврообвезнице за обезбеђење дугова Грчке, али не само ње, већ и Ирске, Шпаније и Португалије, које би платили порески обвезници читаве Европе. Како каже Рогоф: „С обзиром на масовну финансијску кризу, европски дужнички проблеми треба да се дијагностификују као проблем неспособности да се од самог почетка плаћа и то треба да се лечи реструктуризацијом дугова и опраштањем, уз умерено повећану инфлацију и структурне реформе“. При томе је у Грчкој „требало да буде више брзих дужничких отписа“, а за рекапитализацију немачких банака требало је да се искористе средства немачких пореских обвезника.

Ни аналитичари компаније IceCap Asset management не сумњају да Грчка никада неће моћи да отплати сва своја дуговања која су се, када се узме у обзир нови програм помоћи, приближила цифри од 400 милијарди евра. По њиховом мишљењу, заједно са последњим догађајима (банкарски одмор и ограничења у кретању капитала) грчка економија изгледа лошије него икада до сада.

Настала ситуација омогућује да се претпостави да компромис у вези са Грчком, који су постигле Француска и Немачка, може да буде последњи у узајамним односима Париза и Берлина. Француски председник Франсоа Оланд је категорично против дискусија које је иницирао министар Шојбле, а које се односе на привремено искључење Грчке из еврозоне: „Не може да буде никаквог Grexit-а. Grexit или постоји, или га нема, Грчка је или у еврозони, или уопште није у еврозони“. При том су и Париз и Берлин већ успели да се снабдеју подршком најближих савезника. Француску су у њеном сукобу са Немачком подржале не само земље Средоземља, већ и Холандија и, што је врло значајно – Аустрија. Аустријски канцелар Вернер Фајман је предлог Немачке отворено назвао „понижавајући“. Осим тога, по његовим речима, уколико би дошло до реализације немачког сценарија: „многе земље могу да почну да излазе из еврозоне и да се у њу враћају, говорећи `дајте да одахнемо од јединствене валуте`. То ће да уништи дух еврозоне.“

Али, ни Немачка није остала без подршке, немачки прилаз су поздравили Финска и Словачка. Премијер Словачке, Роберт Фицо, буквално је изјавио: „Најбоље би било када би Грци еврозону напустили сами, одрадили свој домаћи задатак и затим покушали да се врате“.

Питање следећих корака Европске уније према Грчкој може да се појави у најскорије време. Еврогрупа је прелиминарно одобрила трећи пакет помоћи Грчкој. Али, иако усаглашен са кредиторима и подржан од стране грчког парламента, пакет финансијске помоћи захтева и одобрење држава еврозоне. Уколико дође до нових сукобљавања мишљења, Европска унија ће да размотри могућност да се Грчкој одобри бриџ-кредит („међукредит“) од шест милијарди евра са роком враћања од максимално три месеца. По информацијама немачког листа Bild, тај корак министри финансија еврозоне разматрају као алтернативу трећем пакету финансијске помоћи Атини од 85 милијарди евра.

Такође треба да се има у виду да дискусије о Грчкој у Европској унији наилазе на опште негативно мишљење. Програм количинског олакшавања који важи у зони евра не доноси никакав успех. То је закључак из протокола последњег заседања Европске централне банке (ЕЦБ).

ЕЦБ је темпо обнове економије еврозоне назвала „разочаравајућим“. Осим тога, инфлација у еврозони остаје на изузетно ниском нивоу, без обзира на њен мањи раст од почетка године, каже се у протоколу заседања. И то кочи економски раст. Према мишљењу ЕЦБ, стварна инфлација може да буде негативна, а текући ниски темпо инфлације – само резултат статистичких грешака.

Без обзира на то, Немачка одбија да ублажи своју позицију. У интервјуу немачком телевизијском каналу ZDF од 16. августа канцеларка Меркел је ко зна који пут одбацила могућност да се спасавању Грчке прикључи ММФ, који, са своје стране, инсистира на отпису дела дуговања и сматра да без тога Грчка није у стању да се избори са кризом. „Ја сам, као и до сада, потпуно сигурна да је грчки дуг изгубио стабилност и да та земља не може да га сама стабилизује. Европски партнери Грчке треба да предузму кораке како би се дужничко бреме Грчке олакшало“, убеђена је извршна директорка ММФ-а Кристин Лагард. Према свему, супротстављеност у редовима ЕУ може да постане још опаснија не само са гледишта решавања економских проблема, већ и на плану питања ко политички води ту организацију.

Извор: Фонд Стратешке Културе