Novi ruski ekonomski put ili rađa li se pravoslavna ekonomija?

Kada je lakoverni i pohlepni Boris Jeljcin tokom devedesetih „reformisanje“ ruske ekonomije poverio ljudima sa Soroševog platnog spiska, Džefriju Saksu kao formalnom savetniku i Jegoru Gajdaru kao tvorcu koncepta tzv. „šok terapije“, započeo je strmoglavi ekonomski pad, praćen pljačkaškom privatizacijom i pustošenjem svih ekonomskih resursa zemlje. Za samo par godina uspostavljeni neoliberalni model uveo je Rusiju u masovno siromaštvo, hiper inflaciju i potpuno političko vazalstvo od strane Zapada. Gledajući sa ove distance, i sa ovim nivoom znanja o evro-atlantskim planovima i ciljevima, mogli bismo reći da je samo božije proviđenje i namenjena mu misija u konačnoj sudbini sveta, spasila ruski narod tragične sudbine koja mu je bila predviđena, a svetu rusku zemlju ostavila slobodnom.

Pojava Vladimira Putina, čija je misija Vođe očigledno šira od toga da ruski narod samo spasi propasti i podigne ga iz neoliberarne kaljuge u koju je gurnut od strane svojih dušmana, promenila je, od te 1999. godine do danas, ne samo lice Rusije već i lice sveta. Tiho ali odlučno, prema utvrđenom planu prioriteta koji podrazumeva vrhunsko sagledavanje društvenih procesa i kretanja, kao i pouzdane savetnike, Vladimir Vladimirovič je prvo relativizovao posledice pljačkaške privatizacije i krenuo u jačanje vojske, a zatim korišćenjem sirovinske snage i komparativnih ekonomskih prednosti (cena nafte, monopol na gasu itd) iz dana u dan popravljao ekonomske pozicije Rusije na svim nivoima, što se ogledalo kako u realnim ekonomskim pokazateljima (rast industrijske i poljoprivredne proizvodnje, BDP-a itd), tako i opštem povećanju životnog standarda, vraćanju pozitivnog prirasta stanovništva i dr.

Svi ovi pozitivni trendovi nisu mogli izmeniti činjenicu da važeći ekonomski model u Rusiji, uspostavljen prema pogubnom Saksovom i Gajdarovom konceptu, svih ovih godina u osnovi nije promenjen, već samo donekle modifikovan i pre svega obuzdavan Putinovom političkom snagom, što se naročito ogleda u ulozi koju na privredu i investicije ima postojeći bankarski sistem, odnosno modalitet funkcionisanja centralne i poslovnih banaka. Slabosti tog sistema postale su posebno uočljive tokom otpočinjanja otvorenog ekonomskog rata Zapada prema Rusiji, koji je uz uvođenje ekonomskih sankcija podrazumevao veštačko obaranje cena nafte na svetskom tržištu kako bi se smanjili ruski prihodi, ali i špekulativne udare na stabilnost ruske valute kroz berzanska kretanja. Iako je Rusija iz ovog ekonomskog sučeljavanja nesumnjivo izašla kao pobednik, jer Zapad nije uspeo da ostvari nijedan svoj politički cilj a pretrpeo je višestruko veću ekonomsku štetu,  postalo je jasno da će se, ukoliko se nastavi postojeća budžetna i monetarna politika, sa dvocifrenom referentnom kamatnom stopom, ekonomski rast u narednih par godina vrteti oko nule, što svakako ne zadovoljava potrebe Rusije.

PUTIN REAGUJE …

Nakon pauze od dve godine, predsednik Putin je 25. maja 2016. aktivirao rad Ekonomskog predsedničkog saveta Rusije, koji je sastavljen od najuticajnijih ruskih ekonomista i broji 35 članova, a većinu njih uslovno možemo svrstati u tri dominantna „pravca“.

Prvi pravac je grupa ekonomista, okupljena oko Centra za strateška istraživanja, koju predvodi bivši neoliberalni ministar finansija Aleksej Kudrin, a pripadaju mu sadašnji ministar finansija Anton Siluanov i ministar ekonomije Aleksej Uljukajev(1). Oni su na liniji poznatih pro-zapadnih stavova poput drastičnog smanjenja uloge države u ekonomiji, sveobuhvatnoj privatizaciji velikih sistema (železnica, energetskih kompanija poput Gasproma itd.), otvaranja za strane investicione fondove i dr.

Drugi pravac personifikovan je u ruskoj guvernerki Elviri Nabiulinoj,  koja kao šef centralne banke zastupa tvrdu i konzervativnu ekonomsku politiku stavljajući u prvi plan stabilnost nacionalne valute, bez obzira na posledice koje to može ostvariti po razvojne potencijale zemlje, što je tipična odlika ekonomista koji su na instruktaži MMF-a i Svetske banke.

Treći pravac sačinjavaju ekonomisti tzv. Stolipinovog kluba koje su na sastanku kod Putina zastupali Sergej Glazjev i Boris Titov, poznati po jasnim zalaganjima za napuštanje postojećeg neoliberalnog koncepta i okretanju jačanju ekonomskog suvereniteta, koje podrazumeva smanjenje nezavisnosti Centralne banke i stavljanje njenog delovanja u kontekst nacionalne ekonomske politike.

Obraćajući se članovima Ekonomskog predsedničkog saveta, a očigledno imajući na umu konceptualne razlike među njima i strateške razvojne ciljeve Putin je rekao:

„Predlažem da danas počnemo sa planiranjem izvora rasta za rusku ekonomiju u narednoj deceniji… Trenutna dinamika pokazuje nam da resursi i rezerve koje su služili kao pokretačka snaga naše ekonomije početkom 2000-tih više nemaju efekat kao nekada. Govorio sam u prošlosti i želim da naglasim i danas: ekonomski rast neće se ponovo pokrenuti sam od sebe. Ako ne pronađemo izvore rasta, raste našeg BDP će se kretati oko nule, a onda će i naše mogućnosti u socijalnom sektoru, kao i po pitanjima nacionalne odbrane i bezbednosti i drugim oblastima, biti značajno niže u odnosu na ono što nam je potrebno da napredujemo i razvijamo zemlju.“ (2)

Projektni zadatak bio je prilično jasan – osmisliti koncept i stvoriti uslove koji će ruskoj ekonomiji obezbediti značajnu trajektoriju rasta u budućnosti – i svakako nije slučajno dat nakon što su u aprilu 2016. objavljena dva pozitivna ekonomska trenda. Prvi je usporavanje tempa odliva kapitala i u vezi sa tim smanjena zavisnost kursa rublje od dinamike cena nafte, a drugi taj što su ruske banke i kompanije tokom 2014. i 2015. godine uspele da „restrukturiraju” svoje spoljne dugove i da ih smanje za preko 150 milijardi dolara. (3)

Dakle, Putin koji i ne želi da razmišlja o mogućoj recesiji, zatražio je ofanzivnu projekciju. Kudrinov tabor osmišljao ju je kroz reorganizovanu 25-članu grupu za ekonomsku strategiju, a Glazjev i Titov kroz svoj Stolipinov klub. Očigledno da su ovi drugi imali jasniju viziju i konkretnije cifre, pa je 25. jula u Rusiji objavljena kratka vest da je „predsednik Vladimir Putin naložio da se završi izveštaj Stolipinovog kluba i da se na njegovoj bazi pripremi novi program ekonomskog razvoja“.(4) 

Ovo može značiti samo jedno. Putin je procenio kako je došalo vreme da Rusija zauvek kaže zbogom neoliberalnom ekonomskom konceptu, a nema sumnje da je ta odluka sinhronizovana sa aktivnostima Rusije u Evroazijskoj uniji, ŠOS-u, ASEAN-u i drugim regionalnim organizacijama. Ali, koji će koncept zameniti postojeći?

RAĐANJE NOVOG EKONOMSKOG KONCEPTA

Iako detalji predloga novog ekonomskog koncepta koji priprema Stolipinov klub javnosti još uvek nisu poznati, na osnovu istupanja njegovog ideologa Sergeja Glazjeva, tokom septembra 2015. na zasedanju Ruskog Saveta bezbednosti, kao i prezentovane petogodišnje „mape puta“ ka ruskom ekonomskom suverenitetu, možemo zaključiti da će novi ekonomski koncept biti zasnovan na sledećim  postavkama:

• stavljanje Centralne banke pod kontrolu države i korišćenje primarne emisije za podsticanje privrednog razvoja
• pozicioniranje države sa periferije u centar globalnog ekonomskog sistema
• formiranje novog bankarskog sistema sa većom ulogom razvojnih banaka i fondova
• rast industrijske proizvodnje od 30 do 35 % tokom prvih pet godina
• stvaranje socijalno orijentisane „ekonomije znanja“ kroz ustupanje potrebnih ekonomskih resursa obrazovanju, zdravstvenom sistemu i socijalnoj sferi
• kupovina zlata od strane Centralne banke u svrhu jačanja podloge rublje, kao alternative de facto bankrotiranom dolarskom sistemu

 Naravno, pored ovih postoji i niz drugih značajnih postavki, ali ove će svakako biti kostur budućeg ekonomskog koncepta Rusije. Svakako da je od najveće važnosti opredeljenje za vraćanje primerne emisije pod kontrolu države, koju je Jeljcin, na zahtev Vašingtona i MMF-a, ukinuo odgovarajućim ustavnim amandmanom, kojim je Državnu banku Rusije preveo u Centralnu banku.

Konkretno, Glazjev u pomenutoj petogodišnjoj projekciji predviđa da bi se ciljani industrijski rast od 30 do 35 %, u prvih pet godina, mogao ostvariti kroz niskokamatne pozajmice (1-4 % kamate) nosiocima privrednog razvoja u iznosu od 20 biliona rubalja, što bi bilo omogućeno kontrolisanim kvantitativnim popuštanjem primarne emisije u predviđenom petogodišnjem periodu. Očekivana stopa industrijskog rasta (6–7 % godišnje) svakako bi poništila bilo kakve inflatorne efekte.

Nema sumnje da su širenje straha od inflacije usled primarne emisije i vezivanje nacionalnih valuta za valute drugih država (obično dolara ili evra) kao osnov nekakve ekonomske stabilnosti dve najveće podvale neoliberalizma, odnosno savremenog globalizma,  koje su kroz korumpiranu političku i finansijsku elitu omogućule uspostavljanje pljačkaškog sistema tzv. „unipolarnog“ sveta koji pustoši države i nacije, društva i pojedince. I zato je vraćanje emisije novca pod kontrolu nacionalnih država prvi, pravi i neophodni korak u vraćanju stvarnog ekonomskog suvereniteta. Nije uzalud Majer Amšel Rotšild kazao: „Dajte mi pravo da štampam novac i ne zanima me ko donosi Zakone!“.

U tom smislu, koncept Sergeja Glazjeva je kretanje u pravom smeru, ali koje sigurno neće ostati bez žestokog odgovora vladara iz senke! Otuda je stepen zaokruženosti tog koncepta i otpornost prema očekivanim udarima spolja i iznutra bitan preduslov njegove primenljivosti i trajanja. On, pored ostalog, mora biti ravnoteža potrebe za liderstvom velike sile koje se vraća i posebnosti ruske pravoslavne civilizacije, odnosno može i mora u sebe utkati, ili bar biti u saglasju, sa osnovnim načelima Pravoslavlja.

Da li to znači rađanje koncepta pravoslavne ekonomije? Zašto da ne! Njena načela data su u Novom zavetu, na njima je počivala moćna vizantijska civilizacija, o njima su nam nekada govorili naši Sveti Oci, a danas to čine profesor Katasonov, pa i sam Glazjev (iako, istina, ne koristi taj termin). Da, koncept pravoslavne ekonomije, kao temelj Trećeg Rima pozivajuća je mogućnost…

Uostalom, ovaj pljačkaški, masonsko-jezuitski, ekonomski model svakako je bankrotirao…

________________________________

Odrednice:

• – http://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/putinov-konachan-razlaz-sa-neoliberalima/
• – I s t o
• – http://ruskarec.ru/opinion/2016/08/25/shta-ce-biti-sa-ruskom-ekonomijom-ove-jeseni_624187

Izvor: Fond Strateške Kulture