Последице преласка Хрватске на евро

Када је Република Хрватска 1. јула 2013. године постала пуноправна чланица Еуропске уније (ЕУ) могућност увођења евра, као службене валуте и у Хрватској, била је само теорија и некакав далеки, визионарски план. Међутим, десет година касније, 1. јануара 2023. године, евро ће постати званична валута и у Хрватској.

У фебруару ове године представљен је дизајн националних страна хрватских кованица евра и евроцента, на којима су географска карта Хрватске, куна, глагољица и Никола Тесла, а заједничка подлога је мотив шаховнице. Географска карта Хрватске мотив је на националној страни кованица од два евра, куна на кованицама од једног евра, Никола Тесла на 50, 20 и десет центи, а глагољица на пет, два и једном центу. Уз све мотиве, исписана је и реч „Хрватска“.

Народна банка Србије критиковала је Хрватску због избора Николе Тесле, наводећи да је реч о „присвајању културног и научног наслеђа српског народа“. Хрватски званичници су те наводе одбацили. Наиме, на негативне реакције НБС реаговали су Хрватска народна банка (ХНБ) и председници хрватске владе и државе. Из ХНБ су упозорили да Србија није у позицији да приговара, јер то по европским регулативима могу само чланице ЕУ које користе евро. Потпредседник владе Хрватске из Самосталне демократске српске странке рекао је да подржава предлог да Никола Тесла буде на будућим хрватским кованицама евра, оценивши да је „Тесла симбол који Србе и Хрвате спаја са светом“. Израда кованица евра са хрватском националном страном почиње најраније шест месеци пре дана увођења евра.

Двадесет осам година откако је уведена као средство плаћања, 30. маја 1994. године, хрватска куна одлази у историју. Назив куна, иначе, потиче од имена за куну златицу, животињу која настањује хрватске шуме, а чије је крзно у хрватским крајевима у прошлости служило као средство робне размене, односно имало је функцију новца.

ЕУ дала „зелено светло“

Почетком наредне године Хрватска ће постати двадесета држава у еврозони и 26. држава у којој се евро званично користи као средство плаћања. Европски парламент у Стразбуру је 5. јула ове године великом већином гласова подржао приступање Хрватске еврозони, односно прихватио извештај о увођењу евра у Хрватској 1. јануара 2023. године, у којем се оцењује да Хрватска „испуњава све критеријуме за улазак у еврозону“.

Прихватањем евра, Хрватска улази у Евросистем који чине Европска централна банка и централне банке земаља чланица еврозоне, а гувернер ХНБ улази у Управно веће Европске централне банке. Министар финансија учествује на састанцима Еврогрупе, а премијер на састанцима у врху еврозоне. Хрватска, такође, аутоматски постаје чланица Банкарске уније, система за надзор и санацију банака.

У извештају који су посланици усвојили оцењује се да „Хрватска испуњава све критеријуме за увођење евра, што је резултат амбициозног и одлучног настојања и одражава кредибилне напоре хрватске владе и хрватског народа“. Истиче се да је приступање Хрватске евру први значајан процес интеграције у ЕУ после Брегзита, те да треба побољшати и позитивну слику ЕУ у региону.

Упркос тешкој социоекономској ситуацији изазваној здравственом кризом и најновијим поскупљењем енергената, увођење евра у Хрватској и испуњавање неопходних критеријума представљају снажан политички сигнал одрживости и привлачности јединствене европске валуте, наводи се у извештају. Увођење евра ће ојачати хрватску економију и користити њеним грађанима и привреди јер ће економија постати отпорнија, привући више страних инвестиција, повећати поверење међународних инвеститора и смањити размену валута, што ће имати опипљив утицај на кључни туристички сектор, предвиђа Европски парламент. Хрватска влада се позива да осигура да увођење евра не доведе до вештачког повећања цена.

„Двадесет година након увођења првих новчаница, евро је симбол европске снаге и јединства. Захваљујући великој посвећености испуњавању услова, Хрватска је спремна да се придружи еврозони 1. јануара 2023. године, за мање од једне деценије после уласка у ЕУ. Са тим датумом цела еврозона дочекаће своју двадесету чланицу“, наводи се у образложењу позитивне оцене Европског парламента о спремности Хрватске да усвоји евро.

Одбор за економске и финансијске послове ЕУ (Екофин) усвојио је 12. јула три коначна правна акта, која су потребна како би Хрватска могла да уведе евро 1. јануара 2023. Међу тим актима је и одлука о стопи конверзије куне у евро по средињем курсу – 1 евро за 7,5345 куна. Дефинитивни курс једнак је оном по којем је куна пре две године укључена у Европски курсни механизам (ЕРМ II). Уз уредбу којом је утврђен дефинитивни курс конверзије куне у евро, Екофин је усвојио још два правна акта – одлуку о прихватању евра у Хрватској, те допуну уредбе у којој ће се попису 19 чланица еврозоне додати Хрватска као 20. чланица.

Четири месеца пре увођења евра, од 5. септембра, у Хрватској почиње обавезно двојно исказивање цена у кунама и еврима, које ће трајати целе следеће године, да би се заштитили потрошачи. Док траје тај период прилагођавања, продавнице и сви пословни субјекти дужни су да цене у обе валуте исказују на јасан, читљив, видљив и лако уочљив начин, уз истицање фиксног курса.

Повлачење куна и пуштање у оптицај новчаница и кованица евра врло је сложена операција, јер ће у врло кратком року бити потребно да се повуче више од 500 милиона комада новчаница куна и више од 1,1 милијарди комада кованица куна и липа. Истовремено ће бити потребно да се у оптицај пусти упоредива количина новчаница и кованица евра. У прве две недеље од уласка у еврозону на снази ће бити двојни оптицај, моћи ће да се користе и куне и евро.

У банкама ће у првих шест месеци моћи без накнаде да се мењају куне за евре, а у наредних шест месеци уз накнаду. Након 12 месеци од увођења евра готов новац моћи ће да се мења само код ХНБ. Притом ће кованице моћи да се мењају до три године након увођења евра, а новчанице трајно.

Снабдевање новчаницама евра ће се обезбедити позајмљивањем од Европске централне банке, док ће се ковани новац произвести у Хрватској с обзиром на то да, супротно од новчаница које су исте у свим земљама еврозоне, кованице евра и цента на наличју приказују националне симболе држава-чланица.

Рани дани евра

Увођење евра у Хрватској отворило је многа питања, попут оног како су изгледали рани дани евра и који су све били предуслови да уопште дође до његовог увођења. Сам процес трајао је прилично дуго, још од конференције у Мадриду 1970. и Делоровог извештаја из 1989. године који је дао коначни предлог за увођење јединствене европске валуте, да би евро постао валута у оптицају 1999, односно као готов новац 1. јануара 2002. године.

Иако је било одмах замишљено да све земље чланице ЕУ пређу на коришћење евра, ту су се одмах јавили проблеми. Први су они економске природе: није било сасвим јасно да ли земље ЕУ (тадашњих 15 „старих“ чланица) чине или не чине оптимално валутно подручје, или је пак оно ограничено само на поједине од њих. Нека истраживања су доказивала да већина европских земаља може да уведе јединствену валуту, а нека друга да то има смисла само за земље централне и северне Европе, али не и медитеранске земље.

Онда су се јавили проблеми политичке природе: Велика Британија никако није желела да се одрекне фунте, а уједињење две Немачке пореметило је раније етаблиране односе моћи у оквиру Европе, па је Немачка одустајањем од марке и увођењем евра хтела да се покаже као добар партнер Француској. Тако се након дугих преговора и још дуже листе компромиса дошло до Уговора из Мастрихта 1993. године којим је уведен евро. Али уговор је прописао тачно који критеријуми морају да буду задовољени пре него што нека земља буде могла да се придружи еврозони (поред основног услова да земља буде чланица ЕУ).

Први критеријум је стабилност цена – инфлација мерена потрошачким ценама не сме бити виша од 1,5 процентних поена од просека три земље с најнижом инфлацијом. Други је стабилне јавне финансије – јавни дуг не треба да буде виши од 60 одсто БДП-а чланице, а дефицит не може бити виши од три одсто БДП-а годишње. Трећи је дугорочна економска конвергенција – дугорочна каматна стопа не може бити виша од два процентна поена у односу на просек три земље с најнижом инфлацијом. Четврти је стабилан девизни курс – учешће у ЕРМ II механизму с фиксним курсом према евру најмање две године.

Земље ЕУ су у обавези да пређу на коришћење евра, када испуне све побројане критеријуме. Једини изузетак је Данска која се изборила за „opt-out“ опцију, па ће она о коришћењу евра одлучивати на референдуму, али некада у будућности, без јасних рокова.

Непостојање јасних рокова су разлог зашто Шведска још увек није увела евро, иако је испунила све обавезе из Мастрихта осим уласка у ЕРМ II систем, што је чисто техничко питање јер шведска круна има стабилну вредност, у оквиру постављеног паритета у овом механизму.

Преосталих шест земаља које у будућности треба да уведу евро су Хрватска (која ће то урадити почетком наредне године), Бугарска (државни план је да се то деси 2024. године), потом Мађарска, Чешка, Пољска и Румунија које нису поставиле неке обавезујуће датуме. Ван еврозоне налазе се Црна Гора и тзв. Косово, који су унилатерално усвојили евро, па ће они у неком тренутку морати да ступе у уговорни однос са ЕУ у вези са коришћењем евра, слично како су то већ урадили Сан Марино, Андора, Монако и Ватикан.

Заговорници уласка у еврозону

На тему увођења евра говорио је и хрватски премијер, који је подсетио како је улазак Хрватске у еврозону обвеза коју је Хрватска преузела приступним уговором. Хрватска привреда је снажно интегрисана у трговинске и финансијске токове ЕУ, те је истовремено једна од најуређенијих привреда међу свим државама-чланицама које нису у евро подручју. Улазак Хрватске у еврозону уједно ће донети и предности грађанима и привреди. Конкретно, нестаће валутни ризик и мењачки трошкови, смањиће се каматне стопе, подстакнуће се страна улагања, повећати могућност финансирања на тржишту капитала, а кредитни рејтинг би могао порасти за два одсто. Олакшаће се и хрватски извоз, као и долазак туриста из евро подручја, оценио је премијер.

Гувернер ХНБ процењује да грађани имају око 36 милијарди куна (4,8 милијарди евра) уштеђено у готовини. Могу мењати највише 105.000 куна (14.000 евра), а после тог износа мораће банци да објасне порекло новца. Сматра да ће од уласка Хрватске у еврозону „грађани и предузетници имати конкретне, директне и трајне користи“. У највећој мери нестаће валутни ризик, Хрватска ће бити инвестиционо атрактивнија и сигурнија у временима криза, а „евро као кључна вредност европског заједништва омогућиће још активнију улогу у европском пројекту“, навео је гувернер.

И поједини хрватски економисти, заговорници увођења евра, подсећају како је Хрватска уласком у ЕУ потписала и обвезу увођења еура, као и да се потписани уговори морају поштовати. Према њиховим речима, „Хрватска је током протеклих година одрадила велику већину ставки које су  претходиле увођењу евра, те се може рећи како је Хрватска спремна за евро“. Мора се знати и како је новчани систем Хрватске високо евроизиран. Готово 70 одсто свих штедњи је у еврима, кредити су у еврима, а евро се као валута користи и на дневним тржиштима. Чињеница је да куна дизајном подсећа на немачку марку, а евро је за многе већ и у Хрватској постао свакодневица будући да је нашироко прихваћен. Постоји страх дела грађана који се боје додатних поскупљења, али се наводи како заправо разлога за то нема.

Бројне цене у Хрватској су већ сада више него у државама ЕУ где је евро службена валута плаћања, тако да се очекује да ће са увођењем евра неке цене у Хрватској и пасти јер ће се поравнати са ценама на европском тржишту. „Еврозона је најразвијенија регија на свету тако да је уласком у еврозону немогуће остати неразвијен. Увођење евра отвара бројне могућности које Хрватска досад није имала као држава. Верује се како ће и Хрватска искористити све те потенцијале, те да ће грађани врло брзо видети колико је улазак у еврозону био добар за раст стандарда грађана, веће плате, као и даљи развој државе“.

Реакција јавног мњења

Грађани не деле тај оптимизам, судећи по анкетама јавног мњења. Мање од трећине грађана сматра да је Хрватска спремна за увођење евра почетком 2023, а већина се боји да ће увођење јединствене валуте довести до прећутног повећања цена, показали су резултати истраживања представљени у мају ове године у Хрватској. Истраживање је показало да се 29,9 одсто грађана у потпуности или углавном слаже са тврдњом да је Хрватска спремна за увођење евра почетком 2023. Велика већина грађана, њих 86,2 одсто, сматра да ће се увођење евра искористити за прећутно повећање цена. Хрватски грађани прошли су кроз неколико таласа повећања цена: корона криза, земљотрес, рат у Украјини. Ово би сада био четврти талас, ако се цене повећају. Наведено је да је у Словенији од увођења евра бруто плата порасла за 46 одсто, а цене за 26 одсто. У поступку увођења евра примењују се начело забране неоправданог повећања цена, али законом није предвиђена казна за то дело.

Хрвати су данас боље информисани о евру него пре годину дана, али знатно мање подржавају његово увођење. Уочи уласка Хрватске у еврозону, Европска комисија објавила је резултате истраживања Флеш Евробарометра, спроведеног у априлу ове године на више од седам хиљада испитаника из земаља које још нису приступиле еврозони. На питање да ли се осећају информисано о евру, 52 одсто Хрвата одговорило је да су у потпуности информисани, што је повећање од шест постотних бодова у односу на годину раније. У односу на остале учеснике који су били део истраживања Евробарометра, испитаници из Хрватске у највећој мери су (41 одсто) знали одговор на питање колико је тренутно земаља у еврозони. Испитаници из Хрватске показују пад поверења у готово све институције које спроводе информативне кампање о увођењу евра.

На пример, у последњих годину дана забележен је пад поверења у европске институције и новинаре (за девет постотних бодова), националну централну банку и пореске/фискалне управе (седам постотних бодова) и удружења потрошача (четири постотна бода). Порастао је и број оних који не знају коме могу веровати с обзиром на информације које им пружају о преласку на евро.

Као најважније теме информативних кампања о увођењу евра, Хрвати истичу информације о вредности једног евра и информације о томе како осигурати поштовање правила за претварање валуте у евре, док најмање важним сматрају информације о изгледу новчаница и кованица евра, али и друштвене, економске или политичке импликације евра. Истраживање показује да је подршка увођењу евра у последњих годину дана пала за чак седам постотних бодова, при чему Хрвати изражавају страх од раста цена и уверени су да ће увођењем нове валуте држава изгубити део идентитета.

У последњих годину дана, значајно је порастао број Хрвата који верује да ће увођење евра имати негативне последице за Хрватску (49 одсто у односу на 40 одсто). Да ће доћи до повећања цена верује 81 одсто испитаника у Хрватској. Већина Хрвата уверена је да ће лично успети да се прилагоде замени куне за евро, али такође верују да ће Хрватска изгубити део свог идентитета (57 одсто) и контролу над својом економском политиком (49 одсто). Већина (58 одсто) мисли да Хрватска није спремна на увођење евра. Укупно 37 одсто анкетираних верује да је Хрватска спремна за евро, што је повећање од три одсто у односу на 2021. годину. На питање када би желели да евро постане валута ваше земље, 17 одсто испитаника из Хрватске одговорило је „никад“, 22 одсто „што касније“, 25 одсто „што пре“, а 34 одсто „након одређеног времена“.

Највећа подршка за увођење евра забележена је у Румунији (77 одсто) и Мађарској (69 одсто), а најмања у Бугарској и Чешкој (44 одсто) и Шведској (45 одсто).

Резултати анализе ХНБ

Двадесет година после увођења евра, неке европске земље још нису вољне да се придруже монетарној унији. Иако су обавезне да уведу евро, Шведска, Чешка, Мађарска и Пољска одлучиле су се за одлагање – на неодређено време. Постоје различити економски, политички, правни, социолошки, па чак и емоционални фактори за такву одлуку, пише у једној анализи ХНБ из прошле године.

У публикацији Прегледи, под називом „20-годишњица евра: Зашто се неке земље још не желе придружити?“, као кључни економски аргумент против увођења евра у тим земљама наводи се трошак губитка монетарног суверенитета. Деветнаест држава чланица ЕУ (од њих двадесет седам) увело је заједничку валуту и приступило еврозони. Од преосталих осам држава чланица ЕУ, изван еврозоне, њих три – Бугарска, Хрватска и Румунија – исказале су велико интересовање за приступање европском курсном механизму (ЕРМ II) и увођење евра.

Те земље, а посебно Хрватску, обележава висок ниво финансијске евроизације. Због тога су приватни и јавни дуг у овим државама врло осетљиви на курсни ризик, а могућности за аутономну монетарну и курсну политику су већ прилично ограничене. У том смислу, за наведене три земље наводи се да се „увођење евра чини одрживим и оправданим избором политике“. Преосталих пет европских земаља, пише у публикацији, не желе да се одрекну свог монетарног суверенитета. Данска, на пример, по закону није у обавези да уведе евро (клаузула о изузимању).

С друге стране, Шведска и преостале три нове државе чланице, Чешка, Мађарска и Пољска, по закону су обавезне да уведу евро у неком тренутку, али тај процес још траје. „Различити су разлози због којих те државе још увек не журе са увођењем евра. Неки од њих су политичке, неки социолошке, а неки емоционалне природе. Иако су сви врло важни, а каткад круцијални, ти разлози нису били у фокусу нашег интересовања. Нас у овом раду занима кључни чврсти економски аргумент против увођења евра, у четири државе чланице изван еврозоне, а то су могући велики трошкови“, наводе аутори анализе ХНБ.

У раду се наводе аргументи против увођења евра. Први је значење курса као фактора стабилизације односно раста, што, истиче се, може бити привлачно у земљама са ниским нивоом евроизације, као што су Пољска, Мађарска и Чешка. Тамо евроизација кредита износи око 10 до 25 одсто. С друге стране, у земљама попут Бугарске, Хрватске и Румуније снажна депрецијација локалне валуте могла би да угрози финансијску стабилност због високог нивоа евроизације (40 до 60 одсто) и примене валутне клаузуле. Имајући у виду да још увек постоје одређене неизвесности везане за будућност еврозоне, неке од четири државе чланица изван еврозоне одлучиле су се за тзв. „чекај и види“ приступ, наводи се у овој анализи.

„То доводи до закључка да увођење евра не би довело до значајних трошкова у смислу стабилизационих политика и привредних резултата. У привредном смислу би четири државе чланице изван еврозоне могле имати добре резултате и унутар и изван те зоне.

Стога се њихова неспремност да уђу у монетарну унију не темељи на чврстим економским разлозима, већ на ширем социјалном и политичком контексту“.

Коментар хрвастких критичара

Хрватска уводи европску валуту у тренутку кризе када је евро у поређењу с америчким доларом најслабији од увођења пре 20 година, и када читаву монетарну зону потреса снажна инфлација. Неки немачки аналитичари сматрају да Хрватска, пре свега, може да профитира од јефтиних кредита и логике по којој стабилне земље попут Немачке плаћају исте камате као и нестабилне земље европског југа. „Треба се запитати зашто снажне чланице попут Данске и Шведске не желе евро… и на крају ће се само увећавати друштво слабих чланица зоне евра, па Хрватску није требало примити у еврозону све док се валута не стабилизује“, оцењују ови аналитичари.

Наводи се да, након Хрватске, која је трећа по реду најсиромашнија чланица ЕУ, и Бугарска као најсиромашнија чланица стреми увођењу евра. Указује се на високу задуженост Хрватске од 80 одсто БДП-а иако критеријум еврозоне каже да чланице не смеју имати дуг већи од 60 одсто. Од чланица ЕУ које још нису у зони евра, Хрватска се бори са највишим дугом. „Шведска би са својих 37 одсто дуга према БДП-у била више него добродошла, али они не желе евро“. Сматра се да је и крхкост институција Хрватске, али и земаља које ускоро желе да уђу у еврозону попут Румуније и Бугарске слаба тачка јер „низак ниво снаге институција значи ризик за економску и политичку отпорност у раздобљима кризе“.

Поједини утицајни хрватски економисти, противници евра, сигурно не би инсистирали на увођењу евра сада, него би причекали боља времена. „Евро је добра валута, али за развијене државе ЕУ и државе чије привреде могу да прате развој попут Немачке, Аустрије, Француске… Међутим, Хрватска тренутно није у тој ситуацији и требало би сачекати барем 10 година да евро преузме функцију националног новца, као и да се промени слика хрватске економије која би требало да прати развој привреда развијених држава ЕУ. У Хрватској имамо парадокс да је куна чврста и стабилна, а да хрватска привреда пропада већ 25 година“. И они сматрају како поскупљења са увођењем евра неће бити јер „Хрватска има евро од 1994. године, и пре него што је евро дошао, и зове се куна.

Тврде и како је од првог дана фиксиран курс куне, да се везао за немачку марку иако хрватска привреда никада није пратила развој немачке привреде, као и да је куна само име валуте али не игра улогу новца“. Таква је политика уништила хрватску економију, због које пропадају многе фабрике, млади одлазе у иностранство… Тврде и како ће Хрватска, због недовољно јаке привреде која не прати развој оних најјачих у еврозони, сваке године имати дефицит и тражити позајмице од ЕУ. „Све то што имамо данас последица је такве монетарне политике, а увођењем евра она би била закована, не би се могла мењати и зато није добра за Хрватску. Она јесте добра за грађане који раде за стране фирме или одлазе на рад у иностранство, а онда зарађене евре троше у Хрватској. Ипак, за Хрватску као државу увођење евра није добро“. Подсетили су и на сличне проблеме и судбине држава попут Шпаније, Италије, Португала и Грчке, које се, такође, суочавају са бројним проблемима узрокованим увођењем евра.

Хрватска би требало да причека са увођењем еура, јер би штета могла бити већа од предности због шокова који се догађају у свету, а који различито утичу на земље, оценио је познати  светски економиста, добитник Нобелове награде за економију Џозеф Стиглиц у марту ове године. „То је отворено питање. Из економског угла гледано, потенцијални бенефити много су ограниченији од потенцијалних трошкова. Постоје аргументи зашто би требало причекати са уласком у еврозону. Но, о тим стварима одлучује политика“, рекао је Стиглиц. Тај бивши главни економиста Светске банке рекао је још у августу 2020. године како Хрватска апсолутно не би требало да уведе евро. „Евро одузима два важна инструмента неопходна у прилагођавању економије на шокове. Одузима земљи могућност промене курса, те јој одузима монетарну политику, а тиме и могућност мењања каматних стопа“.

Стиглиц годинама говори како исте кризе различито утичу на поједине земље и да зато монетарна политика, која одговара земљама попут Немачке или Холандије, не одговара нужно и онима као што је Хрватска или Шпанија. „Када су земље у очајној економској ситуацији, а имају јединствену каматну стопу, оне остају без флексибилности којом би подстакле раст својих економија. То зато увек изазива забринутост око увођења заједничке валуте“, закључио је Стиглиц.

Политичка одлука

Од 1. јануара 1999. године чланице еврозоне постале су Аустрија, Белгија, Финска, Француска, Немачка, Република Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Португал и Шпанија. Грчка је ушла у еврозону 1. јануара 2001, Словенија првог дана 2007. Првог јануара 2008. еврозони су се придружили Кипар и Малта, а годину дана касније то је урадила и Словачка. Од балтичких земаља, прва је у еврозону ушла Естонија, 1. јануара 2011, Летонија 2014, а Литванија 2015. године.

Хрватски јавни дуг опште државе премашио је 356,1 милијарду куна (47,2 милијарде евра), што је за 18 милијарди куна (око 2,4 милијарде евра) или 5,3 одсто више него годину дана раније, према посљедњим објављеним подацима ХНБ. Повећање дуга на годишњем нивоу узроковано је порастом и унутрашњег и иностраног дуга, а аналитичари Рајфајзен банке Аустрија очекују наставак његвог раста у апсолутном износу на нивоу целе године, услед растућих потреба за финансирањем. Унутрашњи дуг је повећан за 3,5 одсто у односу на крај априла 2021. године на 225,9 милијарди куна (30 милијарди евра), док је спољни дуг порастао за 8,7 одсто на 130,1 милијарду куна (17,2 милијарде евра) као резултат априлске емисије еврообвезнице на међународном тржишту капитала у укупном номиналном износу од 1,25 милијарди евра.

Хрватска влада рачуна да би, уз наставак опоравка привредне активности, удео јавног дуга у БДП-у земље до краја ове године требало да износи 76,2 одсто БДП-а што би било за 3,6 процентних поена мање него на крају 2021. године.

Како се датум увођења нове европске валуте ближи, то заокупља све већу пажњу јавности која је, као и код других сличних ствари, подељена. Једни су за увођење евра, јер сматрају како ће то стабилизовати Хрватску и помоћи њен даљи развој. У исто време други се тој најави снажно противе, јер страхују од повећања цена свакодневних потрепштина и додатног пада животног стандарда грађана. И у стручним економским круговима у Хрватској присутна је велика поларизација мишљења око делотворности уласка земље у европску монетарну унију.

Може се закључити да Хрватска као трећа најсиромашнија држава-чланица ЕУ (после Бугарске и Румуније) не задовољава све потребне услове и критеријуме за увођење евра у монетарни систем земље 1. јануара 2023,  иако су Европски парламент и Одбор за економске и финансијске послове ЕУ дали „зелено светло”, што говори да је то више политичка преурањена, а не економска одлука.

Хрватска и Бугарска су у јулу 2020. године ушле у европски курсни механизам (ЕРМ II), којег неки називају „чекаоницом за евро“, што је кључан корак у процесу увођења евра. Чланица ЕУ која жели увести евро мора најмање две године провести у механизму ЕРМ II, пре него што уведе заједничку европску валуту. Пре тога, треба да задовољи критеријуме номиналне конвергенције, односно Мастрихтске критеријуме, који се односе на стабилност курса, цена и каматних стопа, уз два важна индикатора која се тичу јавних финансија – дефицит буџета и јавни дуг.

Када је у питању хрватски јавни дуг, он је са око 80 одсто БДП-а знатно изнад прописаног нивоа од 60 одсто БДП-а, али  се очигледно толерише висок ниво задужености Хрватске, која поред слабе привреде има нестабилне јавне финансије.

---

Извор: Нови Стандард