Права српског народа у региону

Напредни клуб, удружење грађана из Београда, сваке године објављује Извештај о политичким правима српског народа у региону. Управо је објављен четрнаести годишњи извештај од 2009. године о правима 1,7 милиона Срба који живе у околним државама.

Крај шестог таласа епидемије короне, врхунац кризе у односима између Глобалног Запада и Руске Федерације, те рат који је 24. фебруара 2022. избио између последње и Украјине свакако нису погодовали интересима српског народа који живи изван граница Србије. Сви трендови ерозије и сузбијања права прокламованих уставима и законима суседних држава,  настављени су и појачани.

Босна и Херцеговина

У Босни и Херцеговини убрзан је процес њене унитаризације и лишавања српског народа свих колективних права. Ускраћујући Србима права, за која у случају Албанца или Курда ратују, САД и савезници правдају се вишедеценијском кампањом којом Србе представљају као народ колективно крив за геноцид, чија је култура историјски контаминирана. Ово је став мејнстрима у САД, Британији и Немачкој.

Продужен је напад на Дејтонски устав који спроводе бошњачке политичке партије уз помоћ САД, Британије, СР Немачке и НАТО-а. Поред нелегалних и нелегитимних одлука Уставног суда, оштећивања само Републике Српске, преко непоштовања права само мањег ентитета и конститутивних народа приликом политичког вођења Босне и Херцеговине, до кампања мржње, забрана уласка у БиХ грађанима Србије, економских санкција и других активности против права једног народа.

Прилике су радикализоване кризом и украјинским ратом. Тако смо прошле године чули да Бошњаци (Муслимани) морају да буду пацификовани у једној унитарној вишенационалној држави у којој би доминирали, будући да у самосталној националној држави могу представљати „опасност за Европу” (Волфганг Шојбле). Као циљ Запада прокламовано је стварање „једне земље, једног народа” (Ангелина Ајнхорст, немачка политичарка задужена за реформу изборног система у БиХ). Уставни суд БиХ (којем је прошао мандат, где већину чине муслиманске и стране судије, неки на дужности 20 година) наставио је с фактичким променама Устава.

Прошле године одузет је део имовине само Републици Српској. Кристијан Шмит, немачки политичар кога Савет безбедности УН није изабрао на дужност високог представника, омогућио је изборе у Федерацији БиХ по систему који фаворизује Бошњаке. Најавио је и да ће наметнути уџбенике историје који усвајају бошњачки националистички наратив. Република Српска је током протекле године покушала да врати надлежности које су јој противно Уставу и силом одузели гувернери из САД и ЕУ. У БиХ је у току демонстрација силе НАТО војске.

Зачуђујуће је да демократске државе које су браниле права мањина у Србији
(Југославији) и Руској Федерацији (СССР-у), данас сузбијају српски народ где год је у мањини, а у БиХ делују притив фактички већинских Срба и Хрвата, уколикоови не прихватају умањење своје дејтонске аутономије и стварање централизоване, једнонационалне „босанске“ државе.

Претходна година донела је највеће нападе на Републику Српску и српски народ од 1995. године и краја рата. Српска и њене власти су стављени под нове санкције, изловани су, а током године су Уставни суд и страни гувернер одузели одређена права (на имовину и самостално организовање избора) Српској. Изостала је јасна и одржива политичка агенда Србије. Смањено је званично финансирање за Србе у региону. Политика симбола и геста која је раније претпостављана трајном политичком, економском и просветном деловању умањена је и донекле утихла током претходне године.

Црна Гора

Током 2021./2022. године пропала је номинално опозициона и наводно Србима наклоњена влада Црне Горе. Српске странке су и даље остале изван власти. То је, сада је јасно, на основу изјава и јавних извора, одлука не само националистичких црногорских структура недемонтираног режима, већ и САД и ЕУ.

Званична Србија водила је половичну и неискрену политику зауставивши већи део финансирања пројеката на пољу културе и информисања српског народа у Црној Гори. Српски народ је после две године од пада режимске владе, нешто више заступљен у органима локалне самоуправе и у мањој
мери у државној управи и јавним предузећима, али је и даље далеко подзаступљен у односу на припаднике осталих народа. Успостава мањинске владе, окупљене око странака националних мањина, учинила је владу зависном од ДПС-а, а њена најважнија министарства заузели су кадрови из дубоко србофобне СДП.

До сада није остварено нити једно обећање победничке опозиције из 2020. дато српском народу, изузев што је промењен спорни Закон о слободи вероисповести. Темељни уговор Црне Горе са СПЦ и даље је предмет манипулација. СПЦ још није добила равноправност, будући да је одустајање од потписивања Темељног уговора (њеног изједначавања са Римокатоличком црквом) постало питање „бити или не бити” за партије којима припада више од половине посланика црногорског парламента. Додуше, Темељни уговор је потписан, али је питање опстанка владе Дритана Абазовића постало још у већој мери спорно (у међувремену та влада је оборена на иницијативу ДПС-а – прим ЦЕОПОМ).

Почетком септембра 2021. на Цетињу је устоличен митрополит Јоаникије Други. Хиротонисање је прошло у атмосфери насилних демонстрација и претњи. На Цетињу се појавио и председник Црне Горе, а у обрачуну са полицијом учествовало је око 2000 црногорских националиста. У Европи после Другог светског рата није забележено да је неки шеф државе учествовао у ограничавању слободе кретања, вероисповести и да је стао на страну насилних демонстрација. Бивши министар
одбране Бошковић тврдио је да је устоличење „финални корак у окупацији“ Црне Горе. Уз ове демонстрације био је целокупан национални покрет и невладин сектор суседних држава – Р. Хрватске, ФБиХ/БиХ и Р. Албаније.

Кад је реч о националној заступљености Срба у органима, рецимо, локалне самоуправе – где су други народи ипак више заступљени него у средишњим установама – стање једва да се променило после промена из 2020. године. У извештају који су пренели медији у Црној Гори, наведени су следећи подаци. Од укупно 3.780 попуњених упитника у 224 органа, колико је било обухваћено овом Информацијом, запослени су се, у националноме смислу, изјаснили као: Црногорац/
Црногорка 1.930 (51,1%), Србин/Српкиња 711 (18,8%), Муслиман/Муслиманка 76 (2,0%), Бошњак/Бошњакиња 537 (14,2%), Албанац/Албанка 242 (6,4%), Ром/Ромкиња 45 (1,2%), Египћанин/Египћанка 10 (0,3%), Хрват/Хрватица 31 (0,8%), Југословен/Југословенка 6 (0,2%),
итд. Анализом нису обухваћени државна управа, влада, министарства и државне агенције. Срби су једини народ, који прелази 1% у укупном становништву, а мање је заступљен од удела у становништву, и то, ако поклонимо поверење овом извештај (а влада Здравка Кривокапића настоја-ла је да релативизује српске жалбе и обесправљеност), за чак 25,17%. Остали народи – Црногорци, Бошњаци,Муслимани и Албанци више су заступљени од удела у становништву.

Посебан проблем представљала је политика Србије. Након формирања Кривокапићеве владе постепено је смањивана незванична помоћ и подршка Србије установама српског народа. Србија такође није престала да одржава тајне везе са двоидентитеским странкама и организацијом Дри-
тана Абазовића, према којима се понашала на исти начин као према опозиционим и мањинским странкама у Србији. Према сазнањима Напредног клуба, настављен је интензиван однос између владајуће СНС у Србији и странака највеће опозиционе коалиције у Црној Гори, окупљене око Нове српске демократије.

Хрватска

Положај Срба у Хрватској се погоршао у периоду август 2021 – август 2022. Доступни подаци из најновијег пописа показују драстичан пад становништва у срединама у којима живе Срби, што значи да ће у многим местима српска заједница изгубити услове за остваривање посебних мањинских права. Срби су и даље на дневној бази предмет дискриминације и напада на на-ционалној и верској основи. У Хрватској се и даље проводи ревизија историје и релативизација злочина какоиз деведесетих година, тако и из Другог светског рата. У протеклих годину дана Хрватска све интензивније прети Србији блокадом приступних преговора ЕУ.

У Хрватској се и прошле године догодило највише напада на Србе у региону. Није поштован закон о употреби мањинског писма, и то само за ћирилицу. Спречавани су српски председник и народни посланици да чак и приватно посете логор Јасеновац. После година кампање против Срба, уз бројне злоупотребе, извршен је попис по којем је Срба нешто више од два одсто у укупном становништву државе. Довољно је сагледати агресивну политику хрватске државе према Србији (700 посета званичника северу Бачке) и нови национални програм ХАЗУ у којем је предложена читава политика условљавања, потчињавања и територијалног отимања од суседних држава.

Националистички градоначелник Вуковара Иван Пенава, који отворено напада српску заједницу и одбија да поштује уставни закон према коме би у службеној употреби требало да буде српски језик, прогнозирао је да Срба у том граду има између 25 и 28 одсто, у односу на 33 одсто колико их је било пре десет година. Пад броја Срба значи да у многим местима више неће бити ни трећина (укључујући вероватно и Вуковар) те да ће изгубити права из уставног закона који им гарантује одређен ниво идентитетске аутономије. Према мишљењима Одбора стручњака о примени
Европске повеље о регионалним и мањинским језицима из 2020. године као и Саветодавног одбора за Оквирну конвенцију из 2021. године, законски праг од најмање трећине становништва је превисок.

Према Извештају Српског националног вијећа за 2021. годину, број графита и знакова који садрже
говор мржње и етничку нетрпељивост чак десет пута је већи него што је забележено 2020. године (са 30 на 297 – повећање је вероватно како последица јањавања епидемије короне, тако и кризе и ратних напетости у Европи). Повећан је и број забележених случајева вређања и претњи Србима и српским институцијама у Хрватској, број физичких напада, оштећења/крађе српске имовине. Укупно, 506 случајева историјског ревизионизма, говора мржње и насиља према Србима
у 2021. години, што је готово два и по пута више него 2020. Међутим, како процењује Саво Штрбац, директор Документационог центра Веритас, „ово је само мањи део онога што се дешава“

Приметна је дискриминаторна пракса поступања у случајевима ратних злочина у којима су Срби жртве, посебно када је реч о члановима породица жртава. Казне изречене у злочинима у којима су жртве српске националности често су благе, а чланови породица жртава тешко у парничном поступку остварују право на одштету, а често морају да сносе и високе судске трошкове.

У Глини, претежно српској средини, хрватска влада није обновила куће и инфраструктуру порушену/оштећену приликом земљотреса који је потресао тај крај децембра 2020. године (за разлику од крајева насељеним хрватском популацијом – прим ЦЕОПОМ).

Срби у Хрватској су били мета приликом прославе празника Дана српског јединства, слободе и националне заставе, 16. септембра 2021, који је обележен у свим српским срединама у региону. У медијима и у хрватској јавности изнете су сумње у лојалност оних грађана који би истакли заставу. Иако се у Хрватској често на јавним местима и у приватним локалима/кућама јавно вијоре заставе других земаља, јавност је опоменута да је качење страних застава у Хрватској противзаконито
те је најављено како ће они који покажу српску заставу бити кажњени.

У претходној години дошло је до новог покушаја Хрватске да присвоји идентитет српског научника
Николе Тесле, чију су породичну кућу хрватске снаге спалиле током рата управо због његовог српског порекла. Хрватска, која би у јануару 2023. требало да уведе евро као званичну валуту, предложила је да на своје кованице евра од 10, 20 и 50 центи стави лик српског научника Николе Тесле на шаховници, уз карту Хрватске и глагољицу.

И у протеклој години у Хрватској је забележен низ инцидената у којима је фигурирало усташтво и
неофашизам. Наводимо само неке од њих: у децембру 2021. је на хрватском сатиричном Фејсбук и Јутјуб каналу „Претјеривач“ објављен цртани филм „Домовински рат за најмлађе“, у којем су Срби представљени као пацови који на крају беже из Книна. Снимак који траје неколико минута заправо је прерађени део цртаног филма Волта Дизнија „Чаробни фрулаш”. Видео је синхронизован на хрватски, а Срби су представљени као „штакори који су дуго година живели крај људи, а
онда су одлучили да живе у једној чистој – штакорској држави”, били су „права напаст која је све крала, од одећедо трактора”. Гостовање Берлинске филхармоније уЗагребу фебруара месеца, рекламирано је на плакату на којем је штампан програм из времена такозване НДХ. Поводом обележавања 31. годишњице 9. бојне јединице Хрватских одбрамбених снага (ХОС), изасланик
Министарства бранитеља Матко Раос је рекао да „не би било Хрватске да није било 10. априла 1941.“, када је основана такозвана НДХ.

Ове године забележен је и случај забране српским званичницима да уђу у Хрватску. Јуна 2022.
председница Српске странке Заветници Милица Ђурђевић Стаменковски, изјавила је да је осмочлана група посланика ове странке, чију половину су чиниле жене и функционерке Заветника, без званичног образложења враћена са хрватске границе и да им је забрањен улазак у ту земљу. Средином јула 2022. председник Србије Александар Вучић покушао је да посети меморијално подручје Јасеновац. Пошто је његова званична посета одбијана, покушао је да организује приватну, али одговор је био негативан. Хрватски медији започели су хистеричну кампању
према којој је Вучић желео да подстанкне настанак хаоса у овој земљи.

Марта 2022. указом председника Србије Александра Вучића на дужност изванредног и опуномоћеног амбасадора Србије у Хрватској постављена је Јелена Милић. Избор Милићке за амбасадора Србије наишао је на осуду дела јавности будући да њено дугогодишње
залагање за приступање Србије НАТО и оправдавање НАТО агресије 1999. Такође, намеће се и питање шта је тачно препоручило Јелену Милић за амбасадора Србије, имајући у виду да није познато да се посебно бавила и интересовала за дипломатију или положај Срба у
Хрватској, нити да има релевантно дипломатско искуство.

Косово-УМНИК

Српски народ на Косову и Метохији суочава се са великим тешкоћама у остваривању својих права. Иако власти у Београду, од 2000. године, не воде политику отворене конфронтације са званичном Приштином, присутан је тренд опадања права српског народа на овој територији под међународним патронатом. Посебно од 2013. године и потписивања Бриселског споразума,
Срби су стављени под јурисдикцију косовских институција. Од овог споразума, најзначајније је што
је народ са севера започео учествовање на локалним изборима, као и што је укључен у полицијски и судски систем ове међународно непризнате албанске државе. Ипак, 6 од 15 тачака Бриселског споразума никада није спроведено. Оне се односе на формирање Заједнице српских општина.

Председник Србије Александар Вучић, неколико пута је у претходних девет година најављивао како неће седати за преговарачки сто са Тачијем и осталим представницима приштинских власти, све док ЗСО не буде формирана. Међутим, он се сваки пут враћао преговорима, чиме је Србија показала извесну дозу неконзистентности у спровођењу своје политике. Такође, Београд никада није помишљао на спровођење мера реципроцитета према Албанцима на југу Србије,
који спадају међу заједнице са највећим мањинским правима у Европи.

Овогодишњу дезинтеграцију од онога што је остало од Србије на Косову и Метохији обележила је
и предаја електромреже косовским властима на северу покрајине. До септембра 2013. године енергетски ситем на северу био је одвојен од остатка електромреже Косова. Струја на северу, у Валач, стизала је из Новог Пазара. Бриселским споразум, а потом и Споразумом о енергетици из 2015. године ова пракса је прекинута и електросистем је полако почео да прелази у руке албанских власти. Коначно, 21. јуна 2022. године, споразумом Косова и Србије, косовска фирма Електросевер добија приступ Валачу који у потпуности пада под контролу тзв. владе Косова.

Од августа 2021. до јула 2022. забележено је 116 инцидената које је побројала Канцеларија за Косово и Метохију Владе Републике Србије. Застрашујуће је понашање приштинских власти и чињеница да нападачи – починиоци кривичних дела – нису судски гоњени. Издвајамо неколико типичних случајева. Срећко Софронијевић погођен је из ватреног оружја за време демонстрација. Починилац је припадник косовске полиције. Драгица Гашић, једина Српкиња у Ђаковици, доживела је праву торутуру од стране албанских екстремиста, чак јој је паљена и кућа, али је захваљујући раду Канцеларије за Косово и Метохију ова Српкиња остала у свом дому. Јуна 2022. године је забележено чак шест етнички мотивисаних инцидената током свега 48 сати. Обијена је црквена канцеларија у Доњој Гуштерици и опљачкано чак 11 повратничких кућа у општини Ново Брдо. Посебно је застрашујућа чињеница да се од почетка 2022. године десило 15 напада на верске објекте СПЦ-а, од којих се издвајају обијање Цркве Светих Архангела у Великом Ропотову и
крађа новца из ње, те скидање заставе са грбом СПЦ-а, на Васкрс, са Цркве Свете Петке, у општини Витина.

САД и ЕУ су и овом приликом показале пристрастност. Када су Срби блокирали путеве
одупирући се споразуму о регистарским таблицама, оглашавао се ОЕБС, а одржана је и седница Савета безбедности УН-а. Када се дешавају напади на Србе, западне силе, које у покрајини представљају УН, не реагују и својим проалбанским ставом отежавају положај преосталим Србима.

Северна Македонија

Премда је Република Северна Македонија, уз Црну Гору, једина република бивше СФР Југославије
чије је осамостаљење спроведено мирним, ненасилним путем Срби су у овој држави са кратким паузама систематски обесправљени и асимиловани.

Срби су релативно задовољни законским решењима која дефинишу њихов положај, пре свега чињеницом да им је уставним променама из 2001. године дат статус националне мањине. Тако су добили право на финансијску помоћ државе у спровођењу програма очувања националног идентитета и на обележавање прославе свог националног празника (Свети Сава). У прошлом сазиву парламента имали су два посланика. Српски језик је у службеној употреби у три општине северозападне Македоније.

Срба нема на руководећим местима у извршној и судској власти Р. Северне Македоније. Проблеми настају и у области образовања, јер се настава на српском језику одвија само у три основне школе, у којима се смањује број ученика. Што се тиче наставе у средњим школама на српском језику, она већ деценијама не постоји.

Црквено питање било је камен раздора у односима између држава Србије и С. Македоније, односно између српског и македонског народа. Од 1967. године на простору тадашње СР Макединије, из СПЦ је противканонски и насилно издвојена „Македонска православна црква“. СПЦ је прихватила да призна аутокефалност Охридској архиепископији МПЦ. Српским архијерејима и свештеницима први пут после 1967. дозвољен је приступ богомољама на територији Северне Македоније. Ипак, треба напоменути да српски народ и друге мањине (осим Албанаца) у Р. С. Македонији не уживају она права која мањине имају у другим државама насталим уместо бивше СФР Југославије.

Албанија

Република Албанија је земља са којом се граничи Србија. Срби у Албанији нису признати као национална заједница. Супротно међународним конвенцијама немају могућност националног изражавања на попису. Држава Алабанија је законом забранила употребу српског писма, формирање српских школа на нивоу вишем од невладине организације, стицања двојног држављанства и, на крају, ношење неалбанског имена и презимена.

Непознат је број припадника нашег народа у овој републици. Ипак, процене наших и међународних организација су да Срба у Албанији, свих вероисповести, има око 40.000.
Највише око Скадра.

Политика српске државе према питању Срба у Албанији подсећа на некадашњу југословенску поли-
тику. Наше вођство се понаша као да Срби имају сва права. Готово као Албанци у Србији. На реципроцитет се ни не помишља. Последица такве политике јесте испуњавање албанских интереса и интереса останка на власти режима у Србији. То се очигледно види по функционисању интеграције „Отворени Балкан“. Услед свега наведеног и без подршке матице, није забележено побошљање ни по једном питању значајном за остваривање права српског народа у Албанији. Приметан је осетан пад у активностима наших удружења у овој држави. „Јединство“ и „Морача-Розафа“ нису имали такав обим рада као ранијих година. Нису подржавани и подстицани од
званичне Србије.

Република Словенија

Република Словенија, угледна чланица Европске уније, чији политичари неретко као заступници и арбитри долазе у Србију, не дозвољава Србима статус националне мањине у својој држави. Иако Словенаца има процентуално мање у Србији, него Срба у Словенији, они уживају пун мањински статус. По проценама, Срба у Словенији има око 40.000 или око 2% укупног становништва (Ивица Дачић је у разговорима са словеначким колегом Игором Зорчичем изнео податак да у Словенији живи између 70.000 и 100.000 Срба).

Међу бројним српским организацијама у Словенији, током претходне године најистакнутији је био Савез Срба Словеније. Ова организација често садејствује са српским институцијама и добија све већу подршку. Радује дипломатски пут којим заједно иду матица и наше организације у овој држави. Оне све више инсистирају на кључним питањима, као што су добијање мањинског статуса, признање српског језика и стицање двојног држављанства.

Мађарска и Румунија

У Румунији и Мађарској стање права је током протекле године било задовољавајуће.

По узору на европско законодавство, остварење колективних права Срба и других националних мањина у Румунији законски је регулисано Декларацијом о националним мањинама. Декларација гарантује заштиту мањина од било ког облика дискриминације, насилне асимилације или сегрегације и остваривање права попут права на образовање на матерњем језику, верског и
моралног образовања деце припадника мањина.

Срби у Румунији нису организовани у посебну политичку странку која би заступала њихове интересе, па ту функцију обавља Савез Срба у Румунији чије је седиште у Темишвару. Основне активности ССР-а су неговање националне свести, образовања на матерњем језику и културне баштине.

Срби у Румунији празнују Дан српског језика установљен законом Парламента Румуније. Овај дан
обележава се 21. новембра сваке године од 2016. године. Од културних манифестација ваља издвојити Маратон српске песме и игре, као и Олимпијаду из српског језика и књижевности.

Мађарски Устав из 2001. године не признаје националне мањине него народности, у које се убраја и српска заједница.

Побољшање положаја српске етничке заједнице у Мађарској последњих година прати и тренд побољшања званичних односа између двеју држава. Као примери добре сарадње наводе се заједничке седнице двеју влада. У последњих неколико година забележен је помак и
у економској сарадњи.

Пораст у популацији српске заједнице у Мађарској позитивно је утицао на раст броја деце која се школују на матерњем језику. Највећа српска школска установа у Мађарској је образовна установа „Никола Тесла“, која се налази у Будимпешти, и обухвата српско забавиште, основну школу, гимназију и ђачки дом. На Универзитету Етвеш Лоранд (ЕЛТЕ) у Будимпешти постоји катедра за српски језик и лингвистику, као и катедра на Сегединском факултету.

Верници Српске православне цркве окупљени су у Мађарској у оквиру Епархије будимске, чије седиште се налази у Сент Андреји, где се налази и Саборна црква (позната и као Успењска, Богородичина црква или Београдска катедрала).

Целокупан извештај можете преузети са сајта Напредног Клуба у ПДФ-формату.

---

Извор: Напредни клуб