Postepeno menjanje pravila igre

Svaka igra ima svoja pravila. Ona postoje i u našem finansijski orijentisanom svetu. Neke države novac prave od vazduha, i to ne same, nego se zadužuju kod privatnih centralnih banaka. A druge zemlje skupljaju te dužničke „potvrde“ i akumuliraju obaveze „razvijenih zemalja“, potpuno svesne da dug, koji se meri bilionima dolara, niko nikada neće vratiti.

Ali, to su pravila današnjeg sveta.

1.

Postoje samo tri varijante kako da dejstvuju oni koji se ne slažu da učestvuju u skupljanju tuđih dugova u zamenu za realnu robu, usluge i resurse.

a. Da i dalje pristaju da sve bude onako kako jeste. Da postoje zemlje koje imaju samo zastavu, grb, himnu i ništa više od toga. I da ni o čemu ne odlučuju.

b. Da počnu borbu i potrude se da unište postojeći svetski poredak, rizikujući da zajedno sa ostatkom čovečanstva budu prignječene njegovim ruinama. Isto kao što su uništitelji antičkog sveta, zasnovanog na nepravednom ropstvu, tokom vekova prestali sa kupanjem i izgubili masu navika i tehnologija.

v. Da demontiraju dolarski svet ciglu po ciglu i izbegnu njegov kolaps i momentalnu propast.

Treći put je dug, ali je najispravniji.

2.

Hajde da malo čitamo vesti.

17. oktobar 2014. godine

Rusija je povećala ulaganja slobodnih finansijskih sredstava u hartije od vrednosti američke vlade. Poslednji podaci Ministarstva finansija SAD govore da je u avgustu ovaj pokazatelj povećan u odnosu na jul za 3,6 milijardi dolara – do nivoa od 118,1 milijardu dolara. Rusija zauzima dvanaesto mesto na spisku glavnih držalaca američkih budžetskih obaveza.

Strani kupci su, generalno, u avgustu povećali svoja ulaganja u američke hartije od vrednosti do rekordnog nivoa. Njihov obim se u poređenju sa prethodnim mesecom povećao za 1,1 odsto i to do nivoa od 6,07 biliona dolara. Eksperti smatraju da će se ova tendencija zadržati do kraja godine, obzirom da na raspoloženje investitora utiču nestabilna geopolitička situacija u svetu i teškoće u globalnoj ekonomiji.

Lider među držaocima američkih hartija od vrednosti tokom proteklih nekoliko godina ostaje Kina koja je do kraja avgusta povećala svoj portfelj do 1,27 biliona dolara. Japan, koji se nalazi na drugom mestu, povećao je svoje rezerve do nivoa od 1,23 biliona dolara. U prvoj desetroki zatim slede Belgija, grupa ofšor država Karipskih ostrva, zemlje OPEC, Brazil, Švajcarska i Velika Britanija. Na jedanaestom mestu – odmah ispred Rusije – nalazi se Luksemburg.

Pored različitih država, američke hartije od vrednosti drže i strana pravna i fizička lica, kao i domaće kompanije, fondovi i privatni investitori. Ovakva trgovina omogućuje američkoj vladi da realizuje državne rashode u uslovima ogromnog budžetskog deficita. Američke budžetske obveznice se na svetskom finansijskom tržištu smatraju možda ne najprofitabilnijim, ali sigurno najpouzdanijim. Tražnja za njima od jula prošle godine nezadrživo raste.

3.

Šta znače sve ove informacije?

To su pravila igre. Svi moraju da kupuju američke dugove.

Te iste SAD ne žele da unište samo našu zemlju. One su u prošlosti uništavale i druge zemlje. Veoma je poučna tabela osnovnih kreditora Sjedinjenih Država.

1. U prvo tuce zemalja koji ulažu u američku privredu ulazi, na primer Kina, a pokušaj njenog uništenja se jasno vidi na primeru Hong Konga. Za to vreme kineski komunisti ipak nastavljaju da kupuju dužničke papire SAD. Istina, ne više tako aktivno kao ranije. Međutim, treba imati u vidu da je kineska privreda, u finansijskom smislu izuzetno „teška“ (i nalazi se na zasluženom prvom mestu).

2. Ništa manje interesantna nije ni činjenica što se na drugom mestu, tog spiska, nalazi Japan. Zemlja, koja je na Fukušimi doživela katastrofu, bila je primorana da otkupljuje američke hartije, umesto da svoje prihode utroši na likvidaciju posledica te havarije.

Da li su američke riznice „pouzdanije“ od razvoja japanske privrede i likvidacije posledica radijacije? Ispostavlja se da jesu.

A ako se ovome doda da Japan i sam ima ogromni državni dug koji je jednak iznosu od 200 odsto BDP-a (a SAD oko 100 odsto), onda je njegovo ponašanje – čist idiotizam. Japan uzima kredite da bi dobijena sredstva… dao na zajam SAD!

3. Veoma je interesantno treće mesto koje među držaocima američkih obveznica pripada Belgiji. Evo je supersila, a gde joj je ekonomija! Ili je „Belgija“ samo običan pseudonim za svetske bankare koji pod tim „pseudonimom“ otkupljuju američki dug da bi na prvi pogled sve bilo idilično.

4. Ništa manje nije indikativno ni četvrto mesto koje pripada ofšor zonama. Zamislite: zemlje koje „kradu“ poreski novac od SAD i drugih država vraćaju taj isti novac nazad… u američke hartije. To je isto kao da su gusari svoj novac čuvali u britanskim bankama, dok ih britanski kapetani vešaju po jarbolima svojih brodova, umesto da ga zakopavaju u pesku pustih ostrva.

5. Sledeće na spisku su zemlje OPEC (Organization of the Petroleum Exporting Countries). Ali, tu je sve jasno. Katar, Saudijci i ostale „supersile“, na čijim teritorijama su kao pečurke posle kiše nikle američke vojne baze, dužne su da se „olakšaju“ zbog tih istih baza. Sve je pristojno i plemenito. Oko zemalja OPEC, na Bliskom istoku sve gori, dok igrarije SAD i Irana izazivaju nemir kod „naftnih šeika“. Ma kupuju oni, ne inate se.

6. Šesto mesto zauzima Brazil, jedan od osnivača BRICS koji je 2014. godine formirao Banku za razvoj koja u stvaranju alternativnih bankarskih instrumenata MMF-u predstavlja „probni balon“. Zašto Brazil kupuje obveznice? Pa zato što su Brazilci protestovali… protiv svetskog prvenstva u fudbalu. Mir se mora platiti.

7. Sledeća je Švajcarska. Ali, zašto ona otkupuje američke dugove ako se zna da su njena valuta i hartije od vrednosti, u ovom nemirnom svetu, uvek smatrane najpouzdanijima? Nisu učestvovali ni u Prvom, ni u Drugom Svetskom ratu, a valuta im nikada nije padala. Privreda joj je uvek bila jaka. Ako nećete da učestvujete ni u Trećem svetskom ratu – kupujte američki državni dug…

8. Velika Britanija. Tu se sve zna. Anglosaksonci se međusobno pomažu. Velika Britanija se zadužuje isto kao i Japan da bi pomogla SAD i sredstva im dala na zajam. Zašto? Pa zato što će, u suprotnom, propasti Sjedinjene Države, a zapadni svet ostati bez pendreka.

9. Sledeća je opet „moćna privreda“ – Luksemburg. Zemlja ko kap vode u okeanu, a poseduje više američkih dugova od Rusije! Retoričko pitanje – zašto?

Još jedan pseudonim svetskih bankara i još jedan evropski finansijski centar. Onaj ko je bio u Luksemburgu zna da su tamo sve same banke. Praktično kao i da nemaju drugih zgrada.

10. Rusija koja je na 12. mestu, a kod nas na 10. Da li smo nekog ispustili? Verovatno. U svakom slučaju treba istaći da je najveći vlasnik američkog državnog duga upravo FED.

A šta je sa Rusijom? Stav Rusije se nikako ne može okarakterisati kao „posebno izdajnički“ u odnosu na vlastiti narod. Ona je negde tamo… na 12. mestu…

Zašto se prvo tuce zemalja, vlasnika američkih hartija od vrednosti, ponaša tako nerazumno? Sve je veoma jednostavno. Reč je o bilansu potencijalnih rizika.

Gubici dela budžeta koji odlazi ne američke hartije od vrednosti nesrazmerno su manji od gubitka koji bi doneo direktan sukob sa SAD koji bi bio neizbežan ako bi se preformatizovanje svetskog finansijskog sistema odigralo istovremeno i po političkoj samovolji Sjedinjenih Država.

4.

Pre direktnog napuštanja dolara, neophodno je ispoštovati sledeće uslove.

a. Stvoriti svetsku trgovinu bez dolara u obimu koji ne bi urušio privrede zemalja koje ga „napuštaju“. Rusija i Kina se ovim ubrzano bave i gde god je to moguće – prelaze na juan i rublju.

b. Osnovati finansijske institucije (banake, fonove i sl.) koje rade u zoni trgovine koja treba da postane veća od dolarske. Rusija i Kina osnivaju zajedničke banke i međusobno obavljaju nedolarske operacije.

v. Formirati ekonomske saveze koji će biti orijentisani na rusko i kinesko tržište i koji će biti u stanju da budu zamena globalnom tržištu. Evropska unija i BRICS su upravo „to“.

g. Rešiti čisto ruski problem: reforma finansijskog sektora (nacionalizacija rublje i suverena emisija).

d. Završiti vojne reforme – Rusija i Kina se forsirano naoružavaju.

Generalno rešavanje ovih problema omogućiće da se napusti sistem koji je svetu već „preko glave“, a koji se urušava pred našim očima i koji koči razvoj ne samo Rusije.

Izvor: Fakti