Privredna društva – gubitaši i gubitnici

Po podacima Agencije za privredne registre, tokom 2012. godine privrednu aktivnost u Republici Srbiji,  obavljala su 107.363 privredna društva, od kojih je 93.944 ili 87,5% podnelo finansijski izveštaj o svom poslovanju, a obrađeno je ukupno 92.157 finansijskih izveštaja privrednih društava.

Finansijske izveštaje za 2012. godinu Agenciji za privredne registre dostavilo je i 19.727 preduzetnika koji su poslovne knjige vodili po sistemu dvojnog knjigovodstva, a ti izveštaji obrađeni su za 19.679 preduzetnika.

U 2012. godini u privrednim društvima bilo je zaposleno ukupno 1.004.336 radnika, odnosno 14.381 radnik manje nego prethodne, 2011. godine, dok su preduzetnici u 2012. godini zapošljavali 43.995 radnika ili 2,8% manje nego prethodne godine.

Više od četvrtine od ukupnog broja privrednih društava, već godinama, čine privredna društva koja posluju, verovali ili ne – bez zaposlenih, što predstavlja i svojevrsnu specifičnost srpske privrede!!!

Na osnovu podataka, u 2012. godini privredna društva u Republici Srbiji ostvarila su ukupne prihode u iznosu od 8.693.447 miliona dinara i ukupne rashode u iznosu od 8.747.626 miliona dinara.

Struktura ukupnih prihoda i ukupnih rashoda privrednih društava

Pozitivne rezultate poslovnih aktivnosti poprilično je ugrozio rast finansijskih rashoda u odnosu na finansijske prihode, usled velikog rasta rashoda kamata i negativnih kursnih razlika u 2012. godini, pa je finansijski gubitak privrednih društava iskazan u iznosu od 253.171 milion dinara.

Takođe, rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja, zatim obezvređenja imovine, kao i gubitaka po osnovu prodaje i rashodovanja imovine u odnosu na prihode i dobitke ostvarene po tom osnovu prouzrokovali su tzv. ostali gubitak privrednih društava u iznosu od ukupno 165.404 miliona dinara, što je više nego utrostručen iznos gubitka privrednih društava u poređenju sa prošlogodišnjim po tom osnovu.

Neto dobitak u iznosu od 432.463 miliona dinara ostvarilo je ukupno 53.396 privrednih društava, dok je 31.498 privrednih društava u Republici Srbiji 2012. godinu završilo sa gubitkom čija je ukupna vrednost 495.283 miliona dinara.

To znači da je srpska privreda u segmentu poslovanja privrednih društava – preduzeća, ostvarila ukupan GUBITAK u iznosu od 62.820 miliona dinara.

Veliki problem sa kojim srpska privreda godinama ne uspeva da se izbori predstavlja i kontinuirano nagomilavanje gubitaka iz prethodnog perioda.

Kumulirani gubici srpskih preduzeća na kraju 2012. godine beleže povećanje od 8,3% u odnosu na 2011. godinu i oni iznose 2.462.814 miliona dinara. Gubitak do visine kapitala iskazalo je 38.152 privredna društva u ukupnom iznosu od 1.489.590 miliona dinara, a gubitak iznad visine kapitala u iznosu od 973.224 miliona dinara iskazalo je 25.261 privredno društvo.

Pod teretom stalnog uvećanja kumuliranih gubitaka, kapital srpskih preduzeća se topi, pa su posledično, privredna društva pribegavala kreditima, tj. većem korišćenju pozajmljenih izvora finansiranja.

Krediti kao oblik finansiranja, su velikim delom korišćeni za sanaciju privrede. Ukupni krediti, iskazani u iznosu od 2.964.143 miliona dinara, povećani su za 10,4% u odnosu na prethodnu 2011. godinu.

Ovi podaci realno govore o stanju privrednih društava i njihovom poslovanju u Republici Srbiji.

Posebno zabrinjavaju podaci iz analiza bilansnih pozicija i ostvarenih finansijskih rezultata pojedinih privrednih društava, osnovanih poslednjih nekoliko godina od strane velikih inostranih partnera, koja su od države Srbije i SIEPA-a dobijale do 10.000 EUR za otvaranje novih radnih mesta, a od lokalnih samouprava zemljište i druge resurse bez naknade, i koja su u 2012. godini ili permanentno godinama unazad, iskazivala neto gubitak u svom poslovanju.

Ovakvi finansijski pokazatelji govore ili o nameri projektovanja gubitka i svesnog izbegavanja plaćanja poreza na dobit Republici Srbiji, ili pogrešnom korišćenju i primeni međunarodnih računovodstvenih standarda. I u jednom i drugom slučaju reč je o delima koja moraju biti sankcionisana od strane države Srbije i njenih organa.

Takvi finansijski rezultati, tj. iskazani gubitci u poslovanju, ukazuju na društveno neodgovorno ponašanje tih preduzeća, „zamagljivanje“ finansijskih izveštaja, njihovo falsifikovanje ili najjednostavnije rečeno, aktivnostima  „isisavanja kapitala“ srpskih preduzeća od strane „majki“ firmi iz inostranstva, čime se dokazuju pretpostavke ekonomista da su motivi poslovanja tih preduzeća u Srbiji, pored brze i lake zarade i eksploatacija zaposlenih (jeftine radne snage) i eksploatacija resursa države Srbije.

Mehanizmi projektovanja gubitaka u finansijskim izveštajima s ciljem izbegavanja plaćanja poreza na dobit i poreza po odbitku u Srbiji (i pored činjenice korišćenja poreskih povlastica i kredita) su brojni, a izdvaja se kao najupečatljiviji isplata naknade za intrakompanijske usluge – konsultantske usluge ili korišćenje, kupovinu ili održavanje softvera, koje su često i po nekoliko puta veće od vrednosti pruženih usluga, ubrzana amortizacija, prodaja gotovih proizvoda domaćih ćerki preduzeća stranim maticama ispod cene koštanja, čime se rapidno uvećavaju rashodi poslovanja privrednih društava, a izvlačenjem novca putem naknada za usluge se erodira osnovica za porez na dobit u Srbiji ili se time svesno utiče na stvaranje neto gubitka preduzeća. Bitan detalj u miljeu društveno neodgovornog poslovanja novootvorenih inostranih kompanija u Srbiji je prodaja  gotovih proizvoda „majci“ firmi u inostranstvu ispod cene koštanja, čime se direktno utiče na iskazivanje poslovnog gubitka preduzeća i prejudicira neto gubitak.

Mnogobrojni su i primeri srpskih preduzeća koja su privatizovana od strane stranih kompanija,  koja danas posluju kao povezana pravna lica u po nekoliko zemalja, a koja na osnovu analiziranih podataka u Srbiji iskazuju višemilionske gubitke u svom poslovanju.

U slučaju Zdravlje Aktavis a.d., nekadašnjeg leskovačkog farmaceutskog giganta, kapital akcionarskog društva se na vrlo očigledan način isisava i projektuje neto gubitak.

Ono što se posebno može uočiti analizom finansijskih izveštaja je:
1. ubrzana amortizacija u odnosu na vrednost osnovnih sredstava preduzeća:

2. uvećani ostali troškovi od čega dominantan iznos imaju troškovi konsultantskih usluga (prema inostranim konsultanskim kućama) ostali i ostali neproizvodni troškovi:

3. iskazani gubitci od prodaje učešća u kapitalu i otpis potraživanja:

4. zaduživanje od matice i povezanih pravnih lica po vrlo diskutabilnim uslovima u nedostatku finansijskih sredstava koja su potrošena i iskazivanje enormnih finansijskih gubitaka.

5. vrlo je zanimljiv i međusobni odnos obaveza i potraživanja prema povezaniim pravnim licima, gde se prelivaju sredstva, pretače kapital i gubi mogućnost svake dalje kontrole novčanih tokova:

Zdravlje Aktavis je inače iskazalo neto gubitak u 2012. godini više od 100.000.000 dinara i pored poreskog kredita koji imaju. Na taj način su izbegli isplatu dividenti manjinskim akcionarima, uskratili državu za plaćanje poreza na dobit, ali su se preko troškova konsalting usluga, obaveza za održavanje softvera i korišćenja kredita od povezanih pravnih lica valjano „odužili“ većinskim akcionarima i menadžmentu u zemlji matici, (možda i nekome u Srbiji) omogućivši im enormnu zaradu.

Primer Falke Srbija d.o.o., kao novoosnovanog preduzeća u Srbiji od strane inostranog osnivača i uz veliku pompu URS i DS kao najzaslužnijih za kontakt i dovođenje stranih „investitora“ na devastirani jug Srbije, je takođe vrlo upečatljiv i sličan modelu koji je prezentovan u prethodnom slučaju.

Osnivački kapital Falkea Nemačka u dinarskoj protivvrednosti od 415.914.000,00 dinara za tri godine je isisan i vraćen u Nemačku. Uz napomenu da je Falke Srbija od  SIEPA-e dobio i podsticajna sredstva za otvaranje novih radnih mesta po 6000 EUR, zemljište  od Grada Leskovca na 99 godina bez naknade koje je  konvertovano u pravo svojine i niz drugih privilegija, iskazan je neto gubitak u 2012. godini u iznosu od 99.453.000,00 dinara. Vrednost inicijalnog kapitala Falke Nemačka od 415 miliona dinara, sveden je na 77,523 miliona dinara.

Poslovni gubitak u 2012. godini iskazan je u iznosu od 274.401.000 dinara.

Odgovornost prema gostoprimljivim leskovačanima i državi Srbiji konstatovan je u finansijskom izveštaju:

Napomene radi, rashodi preduzeća za zarade, poreze i doprinose na zarade svih radnika u preduzeću iznose 122.960.000 dinara, dok su troškovi konsultanskih usluga i troškovi reprezentacije približno jednaki vrednosti zarada isplaćenim svim zaposlenima:

Transakcije sa povezanim pravnim licima takođe, zavređuju pažnju:

U Analizi mobilnog operatera VIP mobile Srbija d.o.o nema konsultanskih usluga, ali su ogromnu pozitivnu razliku u ostvarenim prihodima i rashodima „pokrili“ plaćanjem licence i održavanja softverskih sistema u inostranstvu, uz bilansno iskazane obaveze prema povezanim pravnim licima koje iznose:

Iskazani gubitak iznad visine kapitala VIP mobile Srbija d.o.o. je u iznosu od 45.601.153.000,00 dinara.

Pored gubitaša, domaćih preduzeća, mnogo je primera kontraverznog poslovanja, naizgled društveno odgovornih i uglednih, velikih svetskih kompanija u Srbiji – „INVESTITORA U SRPSKU PRIVREDU“!

Nameće se mišljenje da je iskazivanje realnih finansijskih pokazatelja  u Srbiji luksuz i da su „pametni“ strani menadžeri i domaći dobro plaćeni direktorčići, mnogo mudriji i sposobniji u izigravanju propisa  države Srbije, ali i interesa njenih građana, nego što se moglo čak i pretpostaviti. Nije ni čudo, jer pregovore o saradnji i privilegiji korišćenja ionako skromnih finansijskih i drugih resursa države Srbije imaju stranci – „strani investitori“ i „probrani domaći biznismenini“, jer o kontroli njihovog rada (ako je i iole ima) očito vode računa profesori stranih jezika, „svršeni politički menadžeri politički priznatih (privatnih) fakulteta“, nedoučeni i prinaučeni moralno i politički podobni „stručnjaci“, ili jednostavno, srpski rečeno – dunsteri u Ministarstvu finansija i drugim ministarskim resorima Vlade Repbulike Srbije.

Moramo biti svesni da Vlast, iz sebi znanih interesa nije želela da kontroliše rad gubitaša, čime je trasirala model gubitničkog poslovanja u Srbiji, omogućavajući devastaciju resursa srpske privrede.

S druge strane, bez iskazivanja dobitka u poslovanju i plaćanja poreza na dobit nema ni budžetskih prihoda iz kojih se finansira rad državnih organa Republike Srbije, vojske, policije, prosvete, nauke…, a nametnuta od bivše i sadašnje vlasti, floskula jeftina radna snaga, prosto prevedeno znači minimalan porez na zarade i nedovoljno sredstava u budžetima gradova za razvojne projekte ili finansiranje zarada zaposlenih u preduzećima, ustanovama i institucijama lokalnih samouprava.

Država Srbija mora da zaštiti sebe, svoje interese, kao i interese građana Srbije, permanentnom kontrolom i budnim nadzorom nad iskazivanjem finansijskog rezultata poslovanja privrednih društava i preduzetnika u Srbiji. Poseban predmet kontrole moraju da budu preduzeća koja iskazuju gubitak u svom poslovanju, kao i preduzeća koja koriste subvencije ili bilo kakve privilegije države Srbije ili lokalnih samouprava uz kontinuirano praćenje novčanih tokova istih. Svakako, uočena praksa da inostrana preduzeća dokapitalizuju zavisna preduzeća u Srbiji sredstvima koja se vode kao donacije, mora biti sankcionisana.

Iz perspektive fiskalnih efekata i ekonomske efikasnosti neophodno je uvesti opšti porez na plaćanja za usluge prema inostranstvu. Oporezivanjem ovih naknada ostvarili bi se dodatni poreski prihodi, uskratila mogućnost zloupotreba, a lica koja dividendu isplaćuju osnivačima u inostranstvu na prikriven način, u formi naknada za konsultantske ili druge usluge, onemogućila u izbegavanju plaćanja poreza državi i jednog od opšte primenjenog modela isisavanja kapitala srpskih preduzeća.

Ukoliko se ne postaramo da uočene anomalije u poslovanju otklonimo i nesankcionišemo, neće biti dovoljno reći da je srpska privreda hroničan gubitaš. Onda moramo sebi i svojoj deci da objasnimo da smo gubitnici bez perspektive!

Gospodine ministre Dinkiću, Vučiću, Dačiću, gospođo dr Tabaković, pa vi sve ovo znate! Zašto ne preduzemate mere i spečite dalju pljačku i robovanje države Srbije i njenih građana, prikupite nedostajuća sredstva za budžet Republike Srbije i obezbedite mogućnost redovnog finansiranja rada državnih organa, isplate penzija, plata prosvetnim radnicima, ulaganja u nauku…?

Izvor: Dveri Srpske