Rusija i pravoslavna ekonomija (2)

Ruska društvena i ekonomska misao, bez obzira na istorijske okolnosti koje tome nisu išle u prilog, ima dugu tradiciju traženja inspiracije i oslonca u osnovnim postulatima pravoslavnog hrišćanstva, kao i da je danas jasno kako je jedan ekonomski model koji bi te postulate uzeo u obzir ne samo poželjna već i nužna alternativa haosu u koji nas gura bankarski korporativni kapitalizam koji je de facto bankrotirani model i postoji samo kao špekulativna opsena.

Ovde je trenutak da objasnim zašto takav, još uvek imaginarni, ali mogući, model nazivam „pravoslavnom ekonomijom“? Odgovor je jednostavan. Zato što se Zapadno hrišćanstvo 27. juna 1942. godine, osnivanjem Vatikanske Banke (Instituta za verske poslove), praktično priključilo pljačkaškom bankarsko-korporativnom modelu koji je kasnije evoluirao u neoliberalizam. Vođena čvrstom rukom Jezuita Vatikanska banka vodila je klasičnu profitnu poslovnu politiku, bez ikakvih skurpula, upuštajući se ne samo u kreditne i berzanske špekulacije, već i u pranje novca, finansiranje trgovine oružjem (Hrvatska i Kosovo), transferisanje sumnjivog kapitala (Poljska – „Solidarnost“ i Nikaragva – kontraši) itd. Njen rad samo je još jedan jasan dokaz, još jedna oblast u kojoj je vidljivo da Katolička Crkva ne poštuje osnovne hrišćanske postulate. Kao deo uspostavljenog pljačkaškog neoliberalnog modela koji teži unipolarnom svetu, Vatikan sigurno ne razmišlja o njegovom ukidanju ili socijalizaciji, nego o njegovoj realizaciji.

No, da se vratimo Rusiji i „pravoslavnoj ekonomiji“. 

 ŠTA ZAPRAVO ŽELI PUTIN?

Ako je patriotski diskurs nešto zamerao Putinu, to je predugo tolerisanje neoliberala u ruskoj ekonomiji, pri čemu se neki (poput Dugina ili Hazina) nisu ustezali da prstom pokažu i na Dimitrija Medvedeva. Nećemo se ovde baviti time da li su bili u pravu ili ne, no svakako je činjenica da je Putin bio strpljiv. Mnogi su mislili da je lutao. Ali, kada je krajem maja ove godine aktivirao svoj ekonomski savet  on jr bio veoma konkretan: „Predlažem da danas počnemo sa planiranjem izvora rasta za rusku ekonomiju u narednoj deceniji … Govorio sam u prošlosti i želim da naglasim i danas: ekonomski rast neće se ponovo pokrenuti sam od sebe. Ako ne pronađemo izvore rasta, rast našeg BDP će se kretati oko nule, a onda će i naše mogućnosti u socijalnom sektoru, kao i po pitanjima nacionalne odbrane i bezbednosti i drugim oblastima, biti značajno niže u odnosu na ono što nam je potrebno da napredujemo i razvijamo zemlju.“ (1)

Dakle, Putina zanima rast, ima ofanzivan pristup. Njegovo okretanje konceptu Sergeja Glazjeva, ekonomisti nacionalnog usmerenja, pokazuje kako je on svestan potrošenosti neoliberalnog prustupa. Ali, zašto nije delovao ranije?

Delovao je!! I to sjajno! Svestan da će ozbiljnije okretanje nacionalnoj ekonomiji izazvati žestoku reakciju vladara iz senke i napad kroz međunarodne finansijske institucije, Putin se prvo okrenuo stvaranju alternativnog međunarodnog ekonomskog modela kroz BRIKS i aktivnu saradnju sa Kinom. Na samitu BRIKSA 2014 u Brazilu doneta je odluka o osnivanju njegove Razvojne banke (pandan Svetskoj banci) sa početnim kapitalom od 50 milijardi dolara, a potpisan je i Sporazum o formiranju Fonda zajedničkih rezervi (pandan MMF-u), sa početnim kapitalom od 100 milijardi dolara (Kina 41 milijardu, Brazil, Rusija i Kina po 18, a Južna Afrika 5 milijardi).(2)

Kako biste shvatili šta ovo znači sa aspekta nacionalnih ekonomija članica BRIKS-a izneću Vam podatak da ove zemlje predstavljaju 24,5 % svetske ekonomije, a zajedno imaju svega 10,3 % glasačkih prava u MMF-u.(3) Još jedan oblik neoliberalnog izrabljivanja.

Oba projekta razvijaju se jako dobro, posebno u istiskivanju dolara kao svetskog novca, što je jedan od temelja postojećeg pljačkaškog neoliberalnog poretka i, pošto su otvoreni za prijem novih članova, računa se da će do 2020. godine biti dostojna alternativa Svetskoj banci i MMF-u i temelj finansijskog poretka multipolarnog sveta. A Putin, kako kaže, upravo traži ekonomski model za narednu deceniju!

Dakle, Putin se prvo posvetio stvaranju međunarodnih ekonomskih alternativa koje će obezbediti stabilnost i otvoriti razvojne mogućnosti novom nacionalnom modelu i oslabiti moćnog protivnika. Sada može mnogo mirnije i realnije krenuti u stvaranje autohtonog nacionalnog ekonomskog modela, koji uslovno nazivam pravoslavnom ekonomijom. Ni voće se ne bere pre nego je zrelo.

OSNOVE PRAVOSLAVNE EKONOMIJE

Na početku ovog dela teksta želim da naglasim da su predviđanja u kom smeru će se kretati ruska ekonomija u narednom periodu, koja ovde iznosim, isključivo plod mojih opservacija i analiza razvojnih mogućnosti i potreba Rusije kao centra i čuvara Pravoslavne (i čitave hrišćanske) civilizacije, kao Trećeg Rima, jer sam duboko uveren u ovu njenu misiju. Naravno, moguće je da će, posebno u prvoj fazi, Putin krenuti nekim drugim putem. To i nije toliko važno sve dok je taj put zasnovan na čuvanju pune ekonomske suverenosti, a to će sigurno biti! Ja verujem da će u njemu biti i inspiracije Pravoslavljem i zato ću nastaviti govoriti o „pravoslavnoj ekonomiji“.

Inače, kada kažem „ekonomska suverenost“ pod tim, pre svega, podrazumevam pravo države da potpuno i nezavisno kontroliše primarnu emisiju (štampanje novca), pravo na kreiranje i sprovođenje sopstvene monetarne politike, postojanje nacionalnog bankarskog sistema, autonomiju u donošenju poreskih propisa i nezavisnost u donošenju ostalih ekonomskih mera u kreiranju i usmeravanju ekonomskog razvoja.

Iako je sve navedeno važno, centralna stvar je potpuno preuzimanje kontrole nad primarnom emisijom, odnosno štampanjem sopstvenog novca i njegovo korišćenje kao jedne od mera ekonomske politike. Iako je teza da Centralna banka može i treba da bude nezavisna od svoje države i vlade potpuno neutemeljena, čak i suluda, na to danas pristaju sve zemlje koje se upetljaju u odnose sa MMF-om i Svetskom bankom, krvopijama savremenog Čovečanstva. A, evo,  šta je o tome, još pre više od sto godina, rekao ruski ekonomista N.N.Ivakin, koga sam pomenuo u prvom delu: „Nacionalna ekonomija se ne sme graditi pozajmljivanjem novca od međunarodnih lihvara nego unutrašnjim državnim zajmovima … kao i realnim privrednim rastom“(4)

Pravo u centar. Država koja štampa svoj novac ne pozajmljuje ga beskamatno (ili nisko-kamatno) sama od sebe, već ga pozajmljuje uz kamatu od međunarodnih finansijskih institucija. Zvuči li Vam to normalno?! A upravo se to dešava! I to zato što guverner kome se, po nalogu MMF-a, garantuje nezavisnost od države i plata u dolarima ili evrima, kaže da se time čuva stabilnost kursa. I da je to nekakva brana inflaciji, koja je opet strašna babaroga. Kakva prevara, kojom se države pa samim tim i njihovi građani, direktno uvode u dužničko ropstvo transnacionalnom kapitalu koji postoji samo fiktivno. I to je prvi neophodni korak u stvaranju novog autohtonog ruskog ekonomskog modela – da država vrati sebi pravo da štampa novac u skladu sa svojim potrebama, koje proizilazi iz ekonomskog suvereniteta, i taj novac koristi kao instrument svoje nacionalne ekonomske politike. U takvom pristupu Centralna banka, kao institucija, može biti samo deo Ministarstva finansija ili direktno potčinjena Vladi, ali u svakom slučaju ne može biti nezavisna, niti Guverner može imati ingerencije veće od Ministra finansija.

Očigledno da ekonomisti tzv „Stolipinovog kluba“, predvođeni Glazjevom, čiju studiju je Putin odabrao za osnov budućeg ekonomskog koncepta, razmišljaju u ovom smeru i da Centralnu banku Rusije vide kao nacionalnu instituciju koja će omogućiti da se deo primarne emisije sistemski plasira u razvojne projekte koji uvećavaju novu vrednost, odnosno omogućavaju zdravi rast BDP-a. Glazjev konkretno smatra da bi plasman od 20 biliona državnih niskokamatnih pozajmica nosiocima privrednog razvoja u petogodišnjem periodu omogućio stopu privrednog rasta od 30-35 %, što bi neutralisalo eventualne inflatorne efekte.(5)

Naravno, Centralna banka ne bi te plasmane radila direktno već preko Razvojne banke (odnosno Banaka), Investicionih fondova ili sličnih institucija, specijalizovanih za praćenje razvojnih projekata, koje bi bile u potpunom ili većinskom državnom vlasništvu i bile bi joj počinjene u smislu finansijske kontrole kao i poslovne banke. Ali bi, takođe, bile horizontalno vezane i za resorna ministarstva (privrede, industrije, energetike, poljoprivrede itd.) zavisno od konkretnih projekta. Ovo podrazumeva preuređenje postojećeg finansijskog sistema, ali to Rusiji svakako sleduje.

Poslovne banke, u takvom sistemu, ne bi imale direktan kontakt sa sredstvima državnih pozajmica, vršile bi tekući promet privrede i građana, a svakako bi bile slobodne da u kreditiranju (čak i investicionom) učestvuju pod komercijalnim uslovima. No, njihove kamate, odnosno profiti morali bi biti strogo limitirani i pod najstrožijom kontrolom Centralne banke i poreskih organa kako bi se sprečilo zelenašenje u vidu pripisivanja kamata glavnici, kamaćenja kamata, naplate kreditnih depozita, raznih održavanja računa i sličnih marifetluka kojima se sada pljačkaju privreda i građani.

Tako organizovano bankarstvo, približeno stavovima Svetog pisma i besadama Svetih otaca o kamatarenju, svelo bi bankarske poslove u uobičajenu privrednu delatnost, što oni i treba da budu i donelo bi dobrobit svima sem bankarskoj oligarhiji. Takođe, ukidanje njihovog ekstra-profiterstva značajno bi smanjilo izbijanje cikličnih privrednih i finansijskih kriza i stvorilo osnov za novu, raspodelu novostvorene vrednosti. (Praktičan primer za to je Island koji je limitiranjem bankarskih profita i proterivanjem stranih banaka privredno procvetao).

Naravno, ovo ničim ne isključuje otvorenost zemlje za strane investicije i priliv međunarodnog kapitala svuda gde to ne ugrožava nacionalni interes i ekonomski suverenitet. Naprotiv. Takav pristup jača njene pregovaračke pozicije prema ozbiljnim investitorima i u startu isključuje mešetare i spekulativne prevarante koji su preplavili Srbiju, naročito od kada je Vučić preuzeo vlast. Dobro je da međunarodni kapital zna da ima konkurenta u domaćem.

Sledeća stvar na koju se mora obratiti pažnja, vezano za finansije, jeste tržište hartija od vrednosti (berza) jer njihovo izdavanje svakako predstavlja vid emitovanja novčanih ekvivalenata koje u značajnoj meri može uticati na finansijske tokove. Ova aktivnost, spekulativna sama po sebi, otvara brojne mogućnosti za malverzacije počev od tzv. „prepakivanja kredita“ (postupka kojim banke svoje nesigurne kredite pretvaraju u hartije od vrednosti koje „uvaljuju“ berzanskim kupcima), do isisavanja kapitala iz privrednih tokova bilo kroz isplatu nerealnih dividendi ili kroz enormne, a nezarađene, menadžerske bonuse, pa mora biti pod strogom kontrolom finansijskih i poreskih državnih organa.

Kontrolom primarne emisije i obuzdavanjem ekstraprofiterstva banaka stvaraju se uslovi za drugačiju, mnogo pravedniju, raspodelu viška vrednosti. Ono što daje nadu da će se ruski ekonomski model kretati ka „pravoslavnoj ekonomiji“ jesu godišnja obraćanja naciji predsednika Putina i njegovi istupi na ekonomskim forumima u kojima on konstantno potencira upravo ovo pitanje, ali i ono što je već uradio zalažući se za bolje plaćanje primarnog rada i što kvalitetniju socijalnu zaštitu.

Od dolaska Putina na vlast primanja ruskih građana ubrzano su se uvećavala. Već 2003. bruto domaći proizvod prema paritetu kupovne moći nadmašio je nivo iz 1989. i iznosio 9 254,5 dolara. Tokom 2012. ova cifra iznosila je 14 037 dolara, što je nagnalo Svetsku banku da u svom julskom rejtingu za 2012., prvi put u istoriji, svrsta  Rusiju u zemlje sa visokim nacionalnim dohodkom po glavi stanovnika.(6) Pri tome, svi građani Rusije, bez obzira na radni status, imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu i školovanje (niže i srednje). Programom stimulacije materinstva (tzv. „materinskog kapitala“) kojim je od 2004. obuhvaćeno preko 6,5 miliona porodica negativan priraštaj stanovništva, jedno od Jeljcinovih nasleđa, od 2013. je postao pozitivan sa tendencijom rasta.(7)

Ali Putin ide dalje pa je prilikom poslednjeg obraćanja naciji, decembra 2015. poručio: „neophodno je da podržimo ljude sa niskim prihodima, najosetljivije kategorije građana, da konačno pređemo na pravedan princip pružanja socijalne pomoći kada je dobijaju oni kojima je zaista potrebna. Posebno treba uzeti u obzir individualne potrebe ljudi sa ograničenim sposobnostima i posebnu pažnju posvetiti pitanjima njihove profesionalne osposobljenosti i zapošljavanja invalida“.(8)

Sve ovo ukazuje da je Putin i u uslovima zatečenog neoliberalnog modela uspeo svojom vizijom i političkom snagom da ekonomiju pogura ka pravednijoj raspodeli u ličnoj i zajedničkoj potrošnji, pa je realno očekivati da to postane deo sistemskih rešenja budućeg ekonomskog modela. Koliko se to poklapa sa stavovima Ruske Pravoslavne Crkve, iznetim u pomenutom strateškom dokumentu „Osnovi socijalne koncepcije RPC“ najbolje ćete videti iz sledećeg citata:

„Nastavljajući na zemlji služenje Hrista, Koji je Sebe poistovetio upravo sa unesrećenima, Crkva svagda stupa u zaštitu nemoćnih i slabih. Ona zbog toga poziva društvo na pravednu podelu proizvoda rada, pri čemu će bogati podržavati siromašnoga, zdravi bolesnoga, a sposobni za rad – prestarelog. Duhovno blagostanje i samoočuvanje društva mogući su samo u onom slučaju ako se obezbeđenje života, zdravlja i minimalnog blagostanja svih građana smatra bezuslovnim prioritetom prilikom raspodele materijalnih dobara …“(8)

Da bi sve ovo bilo moguće, da bi novi nacionalni ekonomski model mogao zaživeti, posebno u prvim fazama, neophodno je da država, sa periferije na koju su je godinama gurali ruski neoliberali, bude sistemski pozicionirana u centar globalnog ekonomskog sistema. Ona, i samo ona, svojim ljudskim i materijalnim resursima, zakonima i autoritetom, može i mora biti garant ekonomskog suvereniteta u procesima stvaranja novog međunarodnog ekonomskog poretka na kome će počivati multipolarni svet. Pri tome se ne treba previše plašiti prejakog uplitanja države u ekonomske tokove, niti ponekog pogrešnog poteza sve dok u Rusiji postoji nacionalno odgovorna vlast.

Z A K LJ U Č A K

Naveli smo nekoliko osnovnih stavki koje bi mogle biti sastavni deo novog ekonomskog koncepta Rusije, za kojim Putin evidentno traga. Verujem da će taj koncept karakterisati snažnije prisustvo države u ekonomskoj sferi, ali da će se od nekadašnjeg sovjetskog „državnog socijalizma“ razlikovati veoma mnogo, upravo zato što će umesto na marksističko-lenjinističkoj agresivnoj ideologiji počivati na pravoslavnim principima o radu, svojini i raspodeli (posebno u sferi tzv. zajedničke potrošnje). I zato koristim termin „pravoslavna ekonomija“. Ako i ne bude pravoslavna dovoljno je da bude nacionalna i da ruskoj državi omogući nastavak započetog jačanja i rasta.

Vreme je pokazalo da su svi oni „reformatori“ koji su govorili kako državu treba izbaciti iz vlasništva i gurnuti na margine ekonomskih tokova bili zapravo plaćeni agenti pljačkaškog korporativnog kapitalizma i ekonomske ubice svog i drugih naroda. I vreme ih je prokazalo i pregazilo. Svi danas znamo (jedino za Vučića nisam siguran) da su neoliberalne „reforme“ samo pripreme za pljačku, da su „reformski zakoni“ samo njeno ozakonjivanje.

Rusija je taj period prošla i preživela, zahvaljujući genijalnom nacionalnom lideru, čija je pojava mnogima bila iznenađenje, ali sigurno nije bila slučajna. Bila je Božija promisao. Nisam siguran da bi Srbija, Grčka i ostale pravoslavne civilizacije, kao takve, preživele svoje neoliberalne avanture bez onoga što je on uradio i što radi. Bez pomoći jake Rusije! Na sreću, sve ukazuje da je Vladimir Putin svestan svoje misije koju ima kao državnik i verujući Pravoslavac, ali i uloge koju Rusija ima kao čuvar Pravoslavlja i svetih hrišćanskih tajni, kao Treći Rim.

A Treći Rim ne može počivati na ekonomiji Vavilona! To sam, zapravo, hteo da Vam poručim ovim tekstom!! 

A mi, Srbi, mogli bi, dok čekamo, bar da se Bogu pomolimo za jaku Rusiju i život Putina… I da Gospod podari pamet našem jadnom Faustu… U predvečerje sudara svetova… I rađanja pravoslavne ekonomije…

_____________________________________________

Odrednice:

• – http://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/putinov-konachan-razlaz-sa-neoliberalima/
• – http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1214042&print=yes
• – http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:501610-Razvojna-banka-BRIKS-a—dobrodosla-alternativa-SB-i-MMF-u
• – Bog ili Mamon? – Vladimir Dimitrijević – IK Lio, Gornji Milanovac, 2009
• – http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ekonomija/novi-ruski-ekonomski-put-ili-radja-li-se-pravoslavna-ekonomija/
• http://ruskarec.ru/opinion/2013/08/16/postsovjetska_rusija_reforme_reformi_radi_kvaliteta_zivota_24181.html
• – http://www.ceopom-istina.rs/globalizam/37332/
• – Bog ili Mamon? – Vladimir Dimitrijević – IK Lio, Gornji Milanovac, 2009

Izvor: Fond Strateške Kulture