Autor: Dragan Milašinović

Sa Vučićem ste uvek na ekonomskom gubitku

Naslovna / Ekonomija Osvrt urednika / Sa Vučićem ste uvek na ekonomskom gubitku

Kategorija: Ekonomija, Osvrt urednika / Objavljeno: 06/10/2017, 07:28

Verovatno ste primetili da je Vučić u poslednje vreme znatno smanjio svoju samohvalu o ekonomskim uspesima neviđenim u „novijoj istoriji“. Nije ni čudo. Statističke opsene koje je javnosti bacao u oči imaju svoje domete i rokove trajanja, kao i neoprezna obećanja, pa se valja suočiti sa realnošću. A jedna od realnosti koja zanima svakog čoveka jeste stvarna vrednost primanja koju ostvaruje bez obzira da li se radi o platama (zaradama), penzijama, socijalnim prinadležnostima ili nekoj drugi vrsti primanja. Kada kažemo stvarna vrednost mislimo na realnu količinu roba i usluga koja se za neki dati iznos primanja može kupiti odnosno platiti. I ma kako to grubo zvučalo u drugoj dekadi HHI veka, u opscesnoj, do apsurda izmanipulisanoj, ekonomiji kakva je Vučićeva, količina mesa i kupusa koju ste, za svoje primanje, mogli da kupite prošle godine i danas, ostaje jedina mera realnih ekonomskih vrednosti koje prosečan građanin može da razume.(1) Sve ostalo je iluzija čoveka zalutalog u oblast koju ne razume, a dovoljno medijskog moćnog da od apsurda pravi „istorijske istine“.

Na njegovu, ali i našu nesreću, ekonomski zakoni imaju snagu prirodnih zakona, samo što deluju „“ex-post“ (unazad, posle nekog vremena), pa se to mešanje „baba“ i „žaba“ da bi se suva kost nazvala pečenicom uvek loše završi po državu i građane. Da bi se lakše razumeli daću vam jedan primer.

Početkom septembra, premijer Ana Brnabić pohvalila se u Nišu smanjenjem javnog duga u odnosu na BDP, što je nešto kasnije potvrdio i predsednik Vučić. „Imamo i smanjenje javnog duga, mnogo više nego što je bilo planirano i danas on iznosi 64,5 odsto, a očekujemo da je moguće da se spusti na 62 odsto BDP-a do kraja godine”(2).

Lepo i još lepše. Ovde se očigledno radi o podatku zaključno sa 31.08.2017. koji još nije zvanično objavljen ( u julu je bilo 66,2 procenta), ali verovaćemo premijeru. U odnosu na 31.12.2016. kada je taj pokazatelj iznosio 74,1 procenat, to je strahovito dobar rezultat ili, kako reče naš čuveni ekonomista Nebojša Katić “podvig ravan čudu”(3). On je izračuno da bi stopa rasta BDP-a koja može dovesti do ovakvog rezultata morala biti na nivou 7 odsto godišnje. Nevolja je što zvanični podaci govore da je rast BDP-a ove godine svega 1,8 odsto(4), daleko ispod čak i od planiranih 3 posto. Kako je onda ovo moguće?

Lako. “Tajna je u načinu obračuna BDP-a u evrima. Statistika pokušava da pogodi koliko je u jednoj godini proizvedeno i realizovano roba i usluga na teritoriji Srbije, po tržišnim cenama. Taj dinarski zbir (nominalni BDP) deli se prosečnim kursom evra čime se dobija BDP u evrima. Što dinar više jača, to je BDP u evrima veći. Upravo je takvo jačanja dinara i dovelo do apsurdne stope rasta BDP-a u evrima, i posledično, do pada koeficijenta zaduženosti. I skorašnji pad dolara u odnosu na evro je dodatno pomogao padu koeficijenta zaduženosti budući da je oko 32 procenta javnog duga u dolarima”.(5)

Nenormalan pad evra u odnosu na dinar, odnosno jačanje dinara u odnosu na evro, od početka leta, sigurno ste svi primetili. I verovatno ste se tome čudili s obzirom na konstantan rast cena i BDP za 1,2 odsto manji od predviđenog. A oni koji su u materiji čudili su se i daleko više jer znaju da je pored izuzetno niskog privrednog rasta, deficit trgovinskog bilansa u ovoj godini povećan za oko 22 procenta u odnosu na prošlu, a deficit tekućeg bilansa porastao je čak za 48 procenata.(6) Istovremeno, tokom 2016. prosečna vrednost evra iznosila je 123,1178 dinara, tokom osam meseci 2017-te 119,00 dinara(7), a trenutno 118,54 dinara.

Pa, eto razloga, zašto nam se javni dug smanjuje u odnosu na BDP. Čista špekulacija. Važno je izaći pred novinare i pohvaliti se “čudom”, ili reći kako je prosečna plata porasla na preko 400 evra! Naravno, ovako igranje s kursom dinara doći će na naplatu, no nažalost ne samo Vučiću, Brnabićki ili Jorgovanki Tabaković, već svima nama.

Nadam se da su sada neke stvari oko manipulisanja Vučićevog režima ekonomskim kategorijama jasnije. I da shvatate zašto su meso i kupus (ili drugi naturalni pokazatelji) kao mera realnih vrednosti primanja u Srbiji daleko sigurniji pokazatelj nego izražavanje u evrima. Jednostavno, politika nerealnog kursa uvela nas je u apsurdnu situaciju da nam potrošna dobra poskupljuju i u evrima, ne samo u dinarima.

Mogli bi o tome da pričamo i pričamo, ali kako to reče Balašević “princip je isti sve ostalo su nijanse”. Vreme je da se vratimo primanjima kao glavnoj temi teksta.

RAST PRIMANJA KAO PAD KUPOVNE MOĆI

Pre oko četri meseca, još uvek u ulozi premijera, Vučić je obećao deset odsto veće plate u javnom sektoru do kraja godine(8), ali sada izbegava da govori o tome, a kada mora koristi neodređen izraz “značajno povećanje”(9).

Umesto Vučića, nestrpljivoj javnosti se po pitanju povećanja plata prvo, tokom avgusta, obratio ministar finansija, Dušan Vujović, kako bi javnosti obznanio da nadležni još uvek računaju koliki bi procenti povećanja mogli biti, da bi premijer Ana Brnabić 06.09.2017., iz Niša poručila gotovo istu stvar najavivši kako će se određenije moći govoriti posle 15. septembra kada će se znati “kakav će biti dogovor oko povećanja minimalca”.(10) No, prilikom gostovanja na RTV-u 18. septembra premijer je samo ponovila: “I dalje vodimo razgovore sa MMF-om i naše interne kalkulacije koliko bi moglo da bude povećanje, a da se ne ugroze fiskalna stabilnost i disciplina“(11) – što je, uz dodatak da nadležni ne žele da sve što imamo damo u potrošnju, već žele da stimulišu investicije a da rast „ide“ iz izvoza i investicija, ovom autoru signal da to povećanje, kada se napokon jednom proračunaju i dogovore, neće biti veće od 5,5 odsto na prosečnom nivou, pa šta kome zapadne.

A šta će kome zapasti i kakvi će kriterijumi biti korišćeni da se odrede procenti povećanja pojedinim oblastima to, verovatno, zna jedino Vučić. Međutim, ovoliko prolongiranje i računanje, pregovaranje i rastezanje, lako može značiti nameru da se povećanje operativno “gurne” u sledeću godinu, kako se ne bi opterećivale ovogodišnje pozicije budžetskog bilansa, ili da se sa povećanjem ide od 1. decembra, kako bi se te pozicije opteretile što manje. Blizu smo oktobra i kada uzmemo u obzir procedure to je sasvim moguće. To bi značilo, odluka se donosi u dogledno vreme, a primena ide od 1. januara 2018. (ili 01.12.2017). Tako se štedi budžet, kada se već mora trošiti na gej parade, rodne ravnopravnosti, operacije za promenu pola o trošku države i ostale evropske vrednosti.

No, prosečan građanin Srbije, koji pokušava da preživi između svoja dva primanja, sigurno je primetio još jednu stvar. Poskupljenja. Talas povećanja cena prehrambenih proizvoda, pre svega mesa i mesnih prerađevina, garderobe i obuće, dečijih i đačkih artikala, ali i lekova, sredstava za higijenu itd. zapljusnuo je prodavnice i pijace. Gotovo ne skrivajući radost zbog ovakvih trendova, koji većinu porodica u Srbiji drži na donjoj granici siromaštva po standardima EU, ministar Vujović je izjavio: „Očekujem da će nominalni rast (prihoda u budžetu-prim. autor) biti koliko je planirano, pošto imamo malo veći rast cena”(12). Da prevedem na prosti srpski, ministar se nada da će budžetski prihodi nastali povećanjem rasta cena nadomestiti realan privredni rast koji je izostao.(13) Odnosno, veće cene znače i veći priliv budžeta po osnovu PDV-a.

Dakle, projektanti naše ekonomske sudbine ne sagledavaju poskupljenja kao opasnost po standard, zdravlje i radnu sposobnost stanovništva, niti kao pretnju (mikro i makro) ekonomskoj stabilnosti zemlje, već kao ekonomsku pojavu kratkoročno blagorodnu za punjenje državnog budžeta. Strašno. Kao da sutra ne postoji.

U takvim okolnostima i nije toliko važno koliko će Vam se primanje povećati već kolikim će poskupljenjima to povećanje biti praćeno. Struja, grejanje, voda, komunalne usluge itd., sve to je pod direktnom kontrolom političkog establišmenta, a ostalo pod indirektnom. Čak i pijaca, da se ne zavaravate. Ilustrovaću Vam to primerom u kome koristimo podatke sa zvaničnog sajta Vlade Republike Srbije.

Prema zvaničnim podacima Ministarstva trgovine, od 2002. do 2005. prosečna mesečna neto zarada bila je nešto manja od prosečne potrošačke korpe, a od 2012. (posmatramo Vučićevu eru) prosečna zarada je za čak 30 do 40 odsto niža od vrednosti potrošačke korpe. (14)

Recimo, u julu 2017. godine vrednost prosečne potrošačke korpe u Srbiji iznosila je 69.511,12 dinara, a prosečna neto zarada 48.101,00 dinara, odnosno pokrivala je 69 odsto potrošačke korpe. U istom mesecu (julu) 2016. prosečna potrošačka korpa iznosila je 67.143,82 dinara, a prosečna neto zarada 46.280,00 dinara, što znači da je takođe pokrivala 69 odsto potrošačke korpe.(15) Dakle, drže nas na istom. A setite se samo pompeznih Vučićevih konferencija na kojima su najavljivana povećanja primanja u javnom sektoru, bolji život, držana slova prosperitetu. Ovde treba naglasiti da će zbog poskupljenja usluga koje se ne vide u potrošačkoj korpi (najavljeno povećanje struje, grejanja, komunalmih usluga itd.) realna kupovna moć u 2017. biti manja nego prethodne godine.

UMESTO ZAKLJUČKA

Moramo napomenuti da su gore izneti, a krajnje zabrinjavajući, podaci o odnosu prosečne potrošačke korpe i prosečne neto zarade, dati sa sajta Vlade, dakle na način i po metodologiji koju je Vlada sama ustanovila, a koja je po nju najpovoljnija. Ona nikada ne izražava realnost sa kojom se građani suočavaju, a koja je mnogo otužnija.

Recimo, koliko građana u Srbiji danas ostvaruje primanja u visini mesečne neto zarade i veća? Relativno malo. Preko 60 posto stanovništva ne ostvaruje prosečna primanja veća od 35.000, pa je slika realne potrošačke moći daleko sumornija, jer oni pokrivaju samo 50 odsto vrednosti potrošačke korpe. A gde je ostalo?

Ono predloženo izražavanje u naturi, koje u XXI veku nekom može izgledati smešno, kaže nam da smo za prosečnu zaradu u decembru 2015. mogli da kupimo 110 kilograma svinjskog mesa, u decembru 2016-te 121 kg, a u avgustu 2017. tek 98 kilograma. A kupusa smo za iste mesece 2015. mogli da kupimo 2.147 kg, 2016-te 1.726 kg, a 2017-te samo 1.530 kilograma.(16)

Zar ove cifre o mesu i kupusu, običnom građaninu Srbije, koji samo traži mogućnost da normalno živi od svog tekućeg ili minulog rada, ne govore više od svih Vučićevih praznih statistika, sklepanih tako da “svakoga dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo…”?! Pri tome, naglašavamo da Vučić, a evo i njegovi prvi saradnici, namerno i sračunato dovode javnost u zabludu zloupotrebom statističkih podataka i nekih instrumenata ekonomske politike (poput kursa, povećanja primanja itd), zarad sticanja jeftinih političkih poena i očuvanja vlasti. Tu nema dileme.

I zato dok narod čeka računicu Vučićevih „eksperata“ o procentu povećanja, još jedanput naglašavam da je manje važno da li će to povećanje biti 5 ili 10 posto, od toga koliko će Vam kroz usmeravane talase poskupljenja uzeti natrag, 15 ili 20 posto. Jer, ne zaboravite – sa Vučićem ste uvek na ekonomskom gubitku …!

_____________________________________

Odrednice:

Izvor: Fond Strateške Kulture

Vrh stranice

Ostavite komentar

Ostavite komentar na Sa Vučićem ste uvek na ekonomskom gubitku

Vrh stranice

Sa Vučićem ste uvek na ekonomskom gubitku

RAST PRIMANJA KAO PAD KUPOVNE MOĆI

UMESTO ZAKLJUČKA

Izvor: Fond Strateške Kulture

Ostavite komentar

Kategorije

Prijatelji sajta

O Nama

Najnoviji članci

Nedavni Tvitovi

Pretraga