САД и Велика Кина и борба за инвестиције

На бази великог смањења кинеске робе у спољној трговини, до чега је дошло почетком ове године, динамика извоза кинеског капитала изгледа врло упечатљиво. Број директних страних инвестиција (ДСИ) Народне Републике Кине у друге земље, изражаван на годишњем нивоу, према резултатима првог тромесечја 2016. се попео за 55,4% и износи 261,7 милијарди јуана, тј. 40,0 милијарди долара. У првом тромесечју 2016. године 2726 кинеских  компанија је инвестирало у економије 149 земаља.

Међународно кретње капитала има различите облике. Пре свега, то су различите врсте капитала – позајмица: банкарски кредити, новчане позајмице у облику размештања дужничких хартија, комерцијални кредити и сл. У међународно кретање капитала спадају и портфељске инвестиције – стицање акција и деоница у капиталу које инвеститору не дају право да управља објектом инвестирања, већ само обезбеђује добијање прихода (дивиденде или камате). За разлику од тога директне инвестиције представљају таква улагања у акције и капитал који инвеститору дају право да управља. У 20. веку основни облик директних инвестиција представљају пројекти оснивања нових предузећа и компанија („од нуле“), али данас и такве инвестиције одлазе у други план. Најраширенији облик директних инвестиција данас представљају послови гутања или спајања постојећих компанија. То је својеврсни инструмент економске поделе света, преко кога највеће светске корпорације и банке преузимају контролу  над економијом читавих држава.

„Велика тројка“: САД – НРК – Хонконг

У сфери директних страних инвестиција конкуренција између САД и Кине стиче све оштрије облике. Сваке године међународна организација UNCTAD (Конференција УН за трговину и развој)  издаје извештај World Investment, у коме постоје подаци о извозу и увозу директних страних инвестиција по различитим земљама. У неколико последњих година како у групи извозника, тако и у групи увозника директних страних инвестиција, издвојила се стабилна тројка лидера („Велика тројка“): САД, НРК и Хонгконг. Последњи извештај  World Investment 2014. појавио се у лето 2014. У Табелама 1 и 2 дати су подаци UNCTAD-а о највећим увозницима и  извозницима у 2014. години. САД, НРК и Хонгконг у обе табеле заузимају прва три реда.

Табела 1

Највећи увозници капитала у облику директних страних инвестиција у 2014.г.

Извор: подаци UNCTAD-а

На «Велику тројку» пада 26,4% светског  увоза директних страних инвестиција  и 44,1% светског извоза директних страних инвестиција.

Табeлa 2.

Водеће земље-извозници капитала в облику директног страног инвестирања у 2014 г.

Извор:  подаци UNCTAD-а

Иза „Велике тројке“ се крије „Велика двојка“

Мада UNCTAD у својој статистици издваја Хонгконг као самосталан субјекат међународне инвестиционе размене, наведена територија има само релативну аутономију и представља посебну административну зону Кине. Кина активно користи Хонгконг као своју „капију“ и своје „спремиште“ за трговинско-економске везе са светом. Зато може да се каже да су апсолутни лидери у сфери извоза и увоза директних страних инвестиција фактички два међународна субјекта: САД и Кина. Осим Хонгконга постоји још једна посебна административна зона Кине – Макао, за коју UNCTAD води посебно статистичко књиговодство директних страних инвестиција. Тако Велика Кина обухвата НРК, Хонгконг и Макао. У Табели 3 су дати подаци који карактеришу позиције Велике Кине у међународној размени директних страних инвестиција.

Табела 3

Позиције Велике Кине у међународној размени капитала у облику директних страних инвестиција (за 2014.г, у млрд.дол.)

Извор: подаци  UNCTAD-а

Пада у очи да је улога Кине и Хонгконга у међународној размени капитала подједнака (обрт капитала је у 2014.г. код њих био исти). Истовремено, код Хонгконга се запажа извозна специјализација (извоз је већи од увоза капитала), а код континенталне Кине – већи је увоз, тј. импорт је већи од експорта. Улога Макаа у међународној размени капитала је безначајна.

Такође треба да се констатује да је улога Велике Кине у акумулираном извозу и увозу капитала (7,54% у извозу и 10,81% – у увозу) битно мања него њено учешће у извозу и увозу капитала у 2014.г, када је износило 19,4%, тј. 19,2%. То не чуди јер Велика Кина ни у претходној деценији није пројављивала такву међународну инвестициону активност какву је почела да показује последњих година. Тако да се може очекивати да ће се следећих година улога Велике Кине у акумулираним инвестицијама како извозним, тако и увозним, повећавати.

Што се тиче извоза капитала Велика Кина још увек заостаје за САД, али је тај заостатак  сваке године све блажи. 2014.године укупан извоз капитала Велике Кине је износио 19,4% у односу на светски, док је у САД тај показатељ износио 24,9%.

Али што се тиче увоза капитала Велике Кине, у односу на САД цифра је већ значајно већа. Учешће увоза капитала у 2014. у Великој Кини је износило 19,12 светског, а код Сједињених Држава та цифра је била само 7,5%. Истовремено у акумулираном увозу капитала показатељи САД су још увек значајно већи од оних за  Велику Кину: 22,0% од светског, док је код Кине тај показатељ 10,81%. Међутим, и овде се може очекивати смањење разлике међу њима.

„Велика двојка“ у 2015.

До објављивања новог извештаја World Investment-a има још неколико недеља, али је неке прелиминарне податке о кретању капитала у 2015.години међународна организација UNCTAD већ објавила. Из те информације произилази да су у 2015.години светске инвестиције, после глобалне економске и финансијске кризе  из 2008. – 2009.године, достигле максимум. У односу на претходну годину оне су повећане за 36% и износе 1,7 билиона долара. Првих десет земаља по обиму капитала, добијеног у 2015.  у облику директних страних инвестиција (у млрд долара): 1. САД   – 384; 2) Хонгконг – 163; 3) Кина – 136; 4) Холандија – 90; 5) Велика Британија – 68; 6) Сингапур – 65; 7) Индија – 59; 8) Бразил – 56; 9) Канада – 45; 10) Француска  – 44.

За побројаних 10 земаља у прошлој години је укупно  дато 1,11 билиона $, или 65,3% свих директних страних инвестиција у свету. Прва три места која се односе на увоз директних страних инвестиција, као и до сада, заузимају  исти субјекти. Само су САД направиле нагли скок и са трећег се нашле на првом месту. То не треба да чуди: 2015.године  у свету је дошло до глобалног окретања финансијских токова према САД, које је било условљено очекивањем дизања базне камате FED-a САД (камата је стварно у децембру повећана; истина само за 0,25 процентних поена). Исте године је остварено и рекордно чисто отицање капитала из Кине, укупно 1 билион долара. Истине ради, према подацима кинеске статистике није дошло до чистог отицања капитала из директних страних инвестиција. Према прелиминарним подацима, било је чак и позитивног салда кретања капитала у облику директних страних инвестиција. Без обзира на то, позиције Кине као увозника директних страних инвестиција су у великој мери пале. Уз опште негативне процесе у сфери међународног кретања капитала Хонгконг је успео да увоз директних страних инвестиција повећа 1,5 пут. Зато је Велика Кина и у 2015.години код увоза директних страних инвестиција у односу на Сједињене Државе имала извесно повећање. Хонгконг  је  за Велику Кину одиграо улогу својеврсног амортизера.

Велика Кина и САД: Статистика амортизованих директних иностраних инвестиција

Без обзира на високе показатеље увоза капитала у облику директних страних инвестиција зависност кинеске економије од страног капитала је релативно мала. То се објашњава сразмерама кинеске економије. UNCTAD при оцењивању директних страних инвестиција користи  осим свега другог и релативни показатељ какав представљају акумулиране директне инвестиције у односу на БДП земље која прима инвестиције. У Табели 4 приказана је динамика тог показатеља за три субјекта.

Табела 4

Релативни ниво акумулираних директних  страних инвестиција у САД, НРК и Хонконгу (у %, у односу на БДП)

Извор: Подаци UNCTAD-а

Према подацима UNCTAD-а у 2014.години је релативни ниво акумулираних директних страних инвестиција износио 32,9% БДП-а. Може се закључити да су САД у 2014. били у складу са просечним светским показатељем. Ради упоређења ћемо навести показатеље акумулираних  директних страних инвестиција за неке друге економски развијене земље (у % према БДП-у, 2014 г.): Немачка – 41,1; Француска – 44,9; Велика Британија – 53,7. Од свих економски развијених земаља само је за Јапан наведени показатељ изузетно низак – 3,72 (што сведочи да постоји изузетно изражен протекционизам политике те земље у области међународне инвестиционе размене). У Кини је релативни показатељ акумулираних директних страних инвестиција 3 пута нижи  од просечних светских показатеља. Нижи је и од нивоа у другим земљама које су чланице БРИКС-а: Индије (12,4%), Руске Федерације (20,3%), Бразила (34,3%), Јужне Африке (41,6%). Одатле се може закључити да Кина води крајње брижљиву политику која се односи на  узимање директних страних инвестиција.

Међутим, за Хонгконг је релативни показатељ акумулираних директних страних инвестиција рекордно висок. Подаци који су наведени у Табели 4 још једном потврђују да Хонгконг врши улогу финансијског центра Кине, у коме су регистроване компаније чија се стварна економска делатност води изван граница Хонгконга. Основни део хонгокшких компанија је оријентисан према Кини, која за њега представља „карантинско спремиште“, које смањује ризике од могућности да стране западне банке и корпорације успеју да преузму  директну контролу кинеске економије.

Извор: Фонд Стратешке Културе