Šta je EU donela Ukrajini

Ukrajina i EU su uspostavili diplomatske odnose 1991. godine. Od 1991.godine Ukrajina koristi i finansijske programe za bivše republike SSSR-a. Tačnije preko TACIS programa je dobila od Brisela u periodu od 1991. do 2006. godine oko milijardu evra (ili oko 60 miliona evra godišnje). U tom kontekstu je i Vrhovna Rada Ukrajine je 1993. godine donela dokument o osnovnim smernicama u spoljnoj politici u kome se naglašava da je članstvo u EU jedan od prioriteta Kijeva (“sve dok ne nije u suprotnosti sa nacionalnim interesima“). [1] U dokumentu usvojenom pre 20 godina se navodi i da je neophodno da Ukrajina zaključi Sporazum o partnerstvu i saradnji sa EU kao prvi korak ka statusu pridružene države a zatim i ka punoporavnom članstvu.

Sporazum o partnerstvu i saradnji  zaključen je 1994. godine (stupio je na snagu 1998 godine).U Sporazumu se predviđa usvajanje takozvanih evropskih zakona i ekonomskih standarda.

Nekoliko godina kasnije, tadašnji predsednik Leonid Kučma donosi (1998. i 2000. godine) dekrete o usvajanju Stategije o članstvu Ukrajine u EU.

Posle 2004 (i “narandžaste“ revolucije) kada na vlast dolazi ostrašćeni revolucionarni tandem Timošenko/Juščenko, Brisel i Kijev usvajaju zajednički Akcioni plan. Ukrajini se odobravaju krediti Evropske investicione banke i priznaje se status tržišne ekonomije. Takođe na osnovu tog Akcionog plana godine 2008. počinju pregovori o stvaranju zone slobodne trgovine (ili o ukidanju i smanjivanju ukrajinskih carina u  trgovini sa EU) i zaključivanju Sporazuma o pridruživanju. Godine 2009. Ukrajina (sa još 5 bivših sovjetskih republika) postaje član Istočnog partnerstva koje ima za cilj ubrzano “približavanje“tih država EU.

Nakon  pobede Janukoviča na izborima 2010. pregovori sa EU se  nastavljaju bez zastoja. Vrhovna Rada 2010. godine donosi  zakon   o osnovama  unutrašnje i spoljne politike u kome se navodi (u članu 11) da je jedan o ključnih elemenata spoljne politike Ukrajine članstvo u EU i “integrisanje u evropski ekonomski i politički prostor“.

Konačno, u periodu 2011-2012.  pregovori o Sporazum o pridruživanju se završavaju i parafira se tekst koji je trebalo da bude potpisan u novembru 2013.

Međutim, zbog odbijanja Kijeva da potpiše već dogovoreni Sporazum o pridrživanju izbijaju velike demonstracije u Kijevu u decembru 2013.

Šta je u ekonomskom smislu Ukrajini donela ovakva intezivna saradnja sa  EU?

Sledeća tabela pokazuje rast spoljnog duga nakon stupanja na snagu Sporazum o partnerstvu i saradnji sa EU.

Spoljni dug Ukrajine nakon stupanja na snagu Sporazum o partnerstvu i saradnji sa EU [2]

Dakle,  tabela pokazuje da je u periodu kada se Ukrajina čvrsto opredelila za takozvani evropski put, spoljni dug porastao za preko 120 milijardi dolara. U tom periodu je porasla i stopa nezaposlenosti u ovoj velikoj državi.

Stopa nezaposlenosti u Ukrajini nakon stupanja na snagu Sporazuma o partnerstvu i saradnji sa EU [3]

Istovremeno, dok se Ukrajina “približavala“ EU, opadao je broj stanovnika.

Pad stanovništva Ukrajine u periodu 2000-2013 [4]

Dakle,samo u periodu 2000-2013 (juni) Ukrajina je izgubila skoro 10 % stanovništva. Ovako katastrofalne pokazatelje je pratio i veliki rast spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita.

Tačnije, u tom periodu je rastao i budžetski deficit iako je (kontradiktorno) budžetskih korisnika Ukrajine bilo sve manje. Sledeća tabela  pokazuje  taj fenomen.

Budžetski deficit Ukrajine u periodu 1999-2012 [5]

Dakle, može se zaključiti i da je  (slično kao i Srbiji) u periodu kada je u opoziciji i vlasti postignut konsenzus o EU integracijama, ekonomija  sve više propadala. I sledeća tabela pokazuje taj trend.

Spoljnotrgovinski deficit Ukrajine u periodu 1999-2012 [6]

Dakle,spoljnotrgovinski deficit je porastao skoro 10 puta u zadnjih 13 godina (takođe,slična tendencija se zapaža i u “evropskoj“ Srbiji nakon 2000. g).

Ipak,za razliku od Srbije, Ukrajina je u decembru 2013. (iznenada) zastala na poslednjoj “stepenici“ pre formalnog obavezivanja pred Briselom. Tačnije, nije uradila ono što je Srbija uradila u aprilu 2008. godine kada je potpisala Sporazaum o stabilizaciji i pridruživanju (u ukrajinskoj verziji on se naziva  Sporazum o pridruživanju). Ili, Ukrajina nije popisala ugovor koji faktički ukida “poslednju ekonomsku odbranu“ jedne države,carine.

U tom kontekstu, nije iznenađenje što je nepotpisani  ukrajinski Sporazum o pridruživanju sa EU (na 900 strana)  sličan srpskom SSP iz 2008.

U preambuli se naglašava da je Ukrajina “evropska“ zemlja i da mora poštovati usaglašenu energetsku politiku.

U članu 7 se navodi da Ukrajina (isto kao i Srbija) mora da vodi usaglašenu spoljnu i bezbedonosnu politiku sa Briselom

U članu 8 se navodi da Ukrajina mora da sarađuje sa Stalnim krivičnim sudom (Rimskim)u Hagu.(U slučaju Srbije radilo se o Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju).

Zatim se navode tipske odredbe (kao u srpskom SSP) o readmisiji,kontroli granica,sredstvima za masovno uništenje,terorizmu i sličnom.

U ekonomskom (i najvažnijem) delu Sporazuma, u članu 25  se navodi da će Ukrajina u roku od 10 godina stvoriti zonu slobodne trgovine sa EU. Dakle, iako su ukrajinski pregovarači  bolje štitili nacionalne isterese od srpskih (jer su dogovorili duži prelazni rok za ukidanje carina) krajni rezultat je isti.

U članu 30 se navodi da uspostavljanje zone slobodne trgovine sa trećim državama (očigledno se misli na Rusiju i  carinski savez koji ona predvodi) mora da razmotri  EU.

U članovima 269 i 270 se predviđa izjednačavanje (povećanje) domaćih ukrajinskih cena gasa i električne energije sa izvoznim. [7]

U delu XX Sporazuma se (slično kao i u srpskom SSP) navode direktive i pravila EU o konkurenciji i državnoj pomoći.[8] (Te odredbe su u srpskom slučaju dovele do smanjivanja državnih davanja za industriju,poljoprivredu i nauku).

U delu XXVI  se predviđa  ustanovljenje civilne saradnje i kooperacije radi promovisanja i propagande takozvanih evropskih vrednosti i samog Sporazuma.

Zatim se od 258 stranice (do zadnje 906) Sporazuma navode aneksi i dodaci sa tarifama i robom za koju je predviđeno smanjivanje (i ukidanje) ukrajinskih carina. Usvajanje ovog dela Sporazuma ili njegovo primenjivanje kao u Srbiji (primenuPrelaznog trgovinskog sporazuma, mogućnost koju je za Ukrajinu predložio Štefan File [9]) bi nesumnjivo, izazvalo kolosalne gubitke u ukrajinskom budžetu (kao i u srpskom budžetu od 2009.). Tačnije, procenjuje se da bi pad prihoda u ukrajinskom budžetu usled primene Sporazuma iznosio između 10 i 15 % ili od 5, 5 do oko 7, 7 milijardi dolara. [10] Ipak, nakon kritika iz Ukrajine uoči potpisivanja Sporazuma, EU je obećala da će formirati nekakav “ekonomski paket“pomoći za Ukrajinu. Ali, bivši poljski predsednik i sadašnji član misije Evropskog parlamenta za Ukrajinu Kvašnjevski,  nije znao ni da kaže kada će se taj paket formirati. [11]

Konačno, EU je obećala i 600 miliona evra Ukrajini  radi “adaptacije“ ukrajinske privrede i lakše primene Sporazuma. Međutim, iskustvo sa 120 miliona evra pomoći (kredita) obećanih od strane EU, koji nikada nisu stigli u Ukrajinu, pokazuje da ni odobravanje te sume nije sigurno. [12]

Izvor: Fond Strateške kulture