Slovenija kao žrtva EU projekta

Agencija za procenu kreditnih rejtinga Moody’s1 Sloveniji je aprila meseca dodelila nivo „otpada“ (‘junk’) i time u jednoj reči objasnila kako vidi nekadašnju miljenicu EUrope i najperspektivnijeg kandidata za članstvo u porodici „prestižnih“ neoliberala Starog kontinenta. Premda, ovakav rejting nije bilo iznenađujuće obznanivanje kraha slovenačke (nekada perspektivne) privrede, sama trajektorija kretanja od toliko hvaljene balkanske državice (koju su prikazivali kao ogledni primer EU projekta) do „otpada“, danas je predmet svakojakih analiza koje pokušavaju da daju odgovor na pitanje: kako je moguće da, za tek deset godina, jedna država tako uruši sebe?

Pažnja javnosti, kada je reč o balkanskoj „Švajcarskoj“, bila je privučena krajem prošle (2012) godine kada su građani Slovenije (inače, ne baš tako skloni uličnim protestima) na ulicama svih većih slovenačkih gradova tražili, ne personalne smene, već promenu sistema. Takav talas „dešavanja naroda“ politički bi se mogao artikulisati u (ponovno) oživljavanje ideje socijalne države. To u najdirektnijem prevodu znači napuštanje EU neoliberalne dogme.

Profit pre i iznad svega, utemeljen u EUropskom zaokretanju na desno (ili, ka neoliberalizmu) potpuno je urušio temelje socijalne države i odveo građane zemalja na periferiji EU carstva ispod donje granice siromaštva i tako ih u potpunosti lišio socio-ekonomskih prava. Za građane Slovenije koji su tako glasno i širom raširenih ruku i zatvorenih očiju hrlili ka EU, klinička smrt socijalne države bila je komad koji je zastao u grlu. Čekala se iskra koja će zapaliti u dobroj meri frustracijama nabijene, narodne mase i tako su agencijske slike iz slovenačkih gradova šokirale sve one koji su u zimskim mesecima iz dežele očekivali, tek, turističke ponude. Umesto toga, reke ljudi slale su najrazličitije poruke protestvujući protiv svih onih koji su ih zaglavili na periferiju života kakvog Slovenci sada sa setom prizivaju u pomoć.

Tako je kratka istorija Slovenije kao članice EU istorija ubrzanog ekonomskog, socijalnog i političkog rastakanja države. Pre ulaska u Uniju slovenački javni dug je učestvovao s 20 odsto u bruto domaćem proizvodu. Danas se, već, govori o procentu koji varira oko 60 odsto učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu.2 Slovenija ovih dana traži rešenja za koja će se ispostaviti da su skoro nemoguća bez „asistencije“ EUropske „Trojke“ koja kada bude stupila sa obe noge na slovenačko tlo građani Slovenije treba da znaju da su tada izgubili i ono malo preostale socijalne države.

Ogledni primer EUrope „Slovenija najuspešniji kandidat“ trebalo bi da posluži zemljama bivše Jugoslavije za ogledni primer (u stvari) urušavanja države u korist interesa finansijskih centara moći. Dvehiljadečetvrte godine kada je „jeftini“ kapital preplavio slovenačke banke, „desio“ se drugi talas privatizacije u kojem su top menadžeri iskoristili i napravili mala carstva koja su potonula početkom svetske finansijske krize. Neodrživi sistem pokazao je kako se ruši kula od karata koju su osmislili neoliberali praveći fantastičnu mrežu za samo i jedino svoj profit ostavljajući pustoš iza sebe. Kako u Sloveniji tako i u celoj EU kule su se (s)rušile ali to nije uticalo na ogromne apetite oligarha. Oni su stremili još većem profitu. Korumpirajući lokalne „elite“ koje su za njih pljačkale građane Starog kontinenta izuzetno dobro infiltrirani u sve međunarodne institucije neoliberalna „elita“ nastavila je svoj rat protiv naroda. Za njih svi ti ljudi bili su statistička cifra u slaganju enormnih bonusa i zarada.

Sticajem nesrećnih okolnosti (kako bi to mnogi slovenački analitičari rekli)3 pred ulazak Slovenije u EU, desno orjentisana partija (SDS- Slovenačka demokratska stranka) Janeza Janše dobila je izbore. On je obustavio politički kurs kojim je Slovenija išla od sticanja nezavisnosti-ekonomisti bi ga nazvali „gradualizmom“. Da podsetimo: finansijskoj liberalizaciji kao procesu prišao je veliki broj zemalja još sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, nisu sve te zemlje to učinile na isti način: integraciju u globalno tržište kapitala neke države su provodile tzv. „šok terapijama“; dok su druge države ovom procesu prilazile postepeno oslanjajući se na gradualističku strategiju.4

Bez namere da ovde ulazimo u diskurs koji je model efikasniji i bolji i koji su rizici primene jednog ili drugog, pokušaćemo da ukratko (činjenično) objasnimo krah slovenačke države: Janša dolaskom na vlast smenjuje slovenački gradualistički model (u najkraćem model umerene privatizacije i očuvanja socijalne države) uspostavljajući radikalne neoliberalne mere: regresivan poreski sistem, ubrzanu privatizaciju, restriktivni penzioni sistem.5 Prvi talasi nezadovoljstva izazvanog ovakvom politikom pojavili su se u formi masovnih protesta 2005. godine. Dve godine kasnije građani Slovenije tražili su više iznose minimalnih plata shvatajući da su izgubili višedecenijsku borbu radničkog pokreta koji je s više ili manje uspeha uspevao da održi radnička prava na zadovoljavajućem nivou u odnosu na region bivše Jugoslavije.

Socijal-demokratska Vlada Boruta Pahora (2008-2012) bila je umerenija. Pahor je pokušavao da provede izvesne reforme, ali u konačnom zbiru oko 185 000 ljudi ostalo je bez socijalnih benefita u 2012. godini. Rizik da država „sklizne“ u siromaštvo postao je ogroman. Međutim, iako su sindikalni protesti i zahtevi njima artikulisani 2005 i 2007 godine bili uspešni, nisu uspeli da uspore birokratska napredovanja u uspostavljanju neoliberalnih mera. Bez obzira na sve gori položaj građana koji su bili deprivirani u odnosu na svoja socio-ekonomska prava, državna uprava pokušavala je da nametne penzijsku i radničku reformu koja je građane stavljala u još gori i teži položaj. Odbijanja ove dve reforme od strane građana Slovenije Unija je doživela kao svojevrstan udar i vrši pritisak na Vladu da „disciplinuje“ svoje građane.

Pahora na vlasti nasleđuje ponovo Janša, koji je građanima Srbije ostao u sećanju kao ministar odbrane iz vremena rata u Sloveniji (na toj funkciji bio je do 1994. godine). Ovaj put, nekadašnji ministar odbrane objavljuje rat svom narodu tako što u državnu politiku ugrađuje uputstva i mere neoliberalnih finansijskih institucija. Time je one koji su bili najviše pogođeni finansijskom i ekonomskom krizom lišio socijalnih prava. Skraćenom procedurom usvaja niz zakona i targetira za privatizaciju javni sektor. Zemlja je ubrzano išla ka ponoru. Kako to inače biva u sličnim situacijama, bizarni događaj kakav je bio instalacija nadzora saobraćaja u Mariboru bio je okidač masovnih protesta kakav region ne pamti da je ikada video u Sloveniji.

Februara 2013. Slovenija dobija predsednicu vlade Alenku Bratušek. Ona je Sloveniju želela da vidi kao „socijalnu i solidarnu državu“6 i dugo je oklevala da pred nezadovoljne građane izađe s programom izlaska iz krize. Iako, zagovornik da rešenja treba tražiti unutar zemlje skorašnje mere koje se najavljuju podsećaju upravo na smernice „Trojke“: pod kontrolom države je oko 50 odsto slovenačke ekonomije koja je opterećena sa sedam milijardi evra loših kredita u lokalnim bankama7, pored najavljene prodaje 15 državnih firmi ( među najavljenima treba pomenuti: Telekom, nacionalni avioprevoznik Adria-ervejz, ljubljanski Aerodrom, Adrija tehnika, fabrika boje i lakova Helios, mariborska banka NKBM, fabrika higijenskog papira Paloma, fabrika alata Unior, Elan…), povećanja PDV, smanjenja plata u javnom sektoru Sloveniji će uz optimističke prognoze ekonomista biti potrebno oko deset godina da izađe iz krize. Pritom, posledice niko ne može u potpunosti da predvidi. Nižu se pitanja: šta je s građanima koji preživljavaju i koji u sistemu kojim su ih lokalne „elite“ zaglavile na periferiji života?

Da li se „Dežela“ suočava s gubitkom generacija svojih građana koji neće uspeti da izađu iz začaranog kruga siromaštva ispod njegove donje granice? Da li će Istočna i Centralna Evropa (u kojoj je manje-više slična situacija kada je reč o socio-ekonomskim pravima odnosno socijalnoj državi) konačno shvatiti zlu kob neoliberalnog projekta EU koji ih je progutao i „izbacio“ u kantu za smeće posle lošeg varenja. Sve su prilike, odgovore će, verujemo, „izbaciti“ mase nezadovoljnih i obespravljenih na ulicama širom EUropskih gradova. Nadamo se da će po dobijanju odgovora, politička artikulacija zahteva krenuti (ovaj put) u „levo“ ka organizaciji države koja će biti garant mira i sigurnosti za sve njene građane.

Konačno ovde se radi o prekopotrebnoj revolucionarnoj promeni paradigme na globalnom nivou, a ne o personalnim rešenjima u kojima se smenjuju uvek isti lokalni lobisti za i u korist Brisela. Stari kontinent onaj većinski njegov zgaženi deo mora da pronađe dovoljno snage da se izbori za pobedu malog čoveka koji više (osim života) nema šta da izgubi.

Pobeda ovaj put pripada njemu i onome što mora da bude-ČOVEK. U neoliberalnim okvirima, kao što imamo prilike da vidimo iz primera u primer, za ljude mesta nema-stoga ti isti ljudi moraju pokazati svu snagu i mudrost u ispoljavanju sile i moći kakva pripada savremenom čoveku. Taj i takav čovek mora da demontira ulogu roba koju su mu namenili neoliberalni oligarsi, ma kako pokušavali da nam se prikažu: da li kroz „Trojke“, skraćenice poput MMF, ili skupocenih odela EUropskih i Vašingtonskih emisara. Sasvim je svejedno. Vreme procesa zombiranja je isteklo, pitanje je hoće li zombije pobediti KONAČNO ČOVEK. Na globalnom planu, to izgleda tako. Na lokalnom-ovde kod nas u Srbiji perspektive čine ista pitanja: da li smo svesni budućnosti kakvu su nam EUropejci pripremili? Zar primeri oko nas nisu dovoljna mera šoka za buđenje iz ovog hipnotičkog sna? Hoćemo li pustiti da oni koji sve ovo savršeno dobro znaju završe dobro im (na)plaćeni posao i onda prebegnu da nadograđuju svoje karijere u nekim od sponzorskih međunarodnih institucija? Odluka je na svakom od nas pojedinačno. Za početak…ovo je naš mali doprinos: da uradimo sve, da se (sa)zna…a kad (sa)znamo onda i nemamo više opravdanja za očaj koji nam svakodnevno prepisuju u svrhu održavanja u životu, zar ne?

———————————————————————-

1 http://www.vecernji.hr/biznis/moody-s-kreditni-rejting-slovenije-srusio-razinu-smece-clanak-546717

2 http://www.altersummit.eu/IMG/pdf/slovenia.pdf

3 isto

4 http://www.mfp.gov.rs/download/pdf/casopis_finansije/casopis_finansije_1-6-2007.pdf

5 http://www.altersummit.eu/IMG/pdf/slovenia.pdf

6 Hina Objavljeno 12.02, 29.05.2013.

7 http://www.vijesti.me/svijet/slovenija-trazi-izlaz-krize-prodaje-15-drzavnih-firmi-povecava-pdv-clanak-127577

Izvor: Vaseljenska TV