Spoljni dug SAD i njegovi glavni strani vlasnici

Ovih dana su  Ministarstvo finansija SAD i Savet za upravu FED-om objavili najnoviju statistiku spoljnog duga SAD. Na dan 31.12 2014. ukupan iznos duga je bio 17,1 biliona $. BDP SAD-a je 2014, prema preliminarnim ocenama MMF-a  (još uvek nema konačnih podataka),  iznosio  17.416 milijardi dolara. To znači da je nivo spoljnog duga SAD 2014.godine došao do nivoa od 98,3% BDP-a. Znači, potrebno je još samo malo, pa  da i Sjedinjene Države preseku psihološki važnu crtu spoljnog duga od 100% (zemlje Evropske unije su je prešle još 2012.godine).

Iz  podataka  koje saopštava Državna blagajna SAD  jasno je da je glavni deo spoljnog duga  napravila vlada SAD-a (36,3%). Vlada je primorana da skoro svake godine, kako bi zatvarala deficit u svom budžetu, izdaje državne  obveznice  i druge vrste dužničkih hartija.  Deo takvih hartija ona razmešta po  samoj zemlji, ali dobru polovinu prodaje stranim investitorima. Među njima su na prvom mestu zvanične institucije drugih zemalja (centralne banke, ministarstva finansija i ostale državne organizacije, na primer – suvereni fondovi). Značajno je da su zvanične institucije drugih zemalja poslednjih godina počele da otkupljuju ne samo dužničke hartije Državne blagajne SAD-a, već i druge vrste dužničkih hartija koje emituju SAD .

Upravni savet FED-a  preko svog zvaničnog  sajta navodi nas da zaključimo sledeće:

1. Tri godine (2011. – 2014) nisu zapažene nikakve nagle promene ukupnog iznosa obaveza SAD prema zvaničnim institucijama drugih zemalja. Postojao je umereni porast obaveza po količini: rast je za tri godine bio 862,7 milijardi dolara, odnosno 14,4%. To znači da je američka ekonomija nastavila da i dalje živi preko sopstvenog zaduživanja.
2. Najveći deo obaveza SAD –a prema zvaničnim institucijama drugih zemalja pripada američkoj Državnoj blagajni  (68,8% krajem 2014). Istovremeno su na drugo mesto po obimu obaveza prema zvaničnim institucijama drugih zemalja poslednjih godina neočekivano izbile američke korporacije. Trezori, centralne banke i suvereni fondovi mnogih   zemalja  su svoje rezerve počeli da aktivno formiraju preko kupovine američkih korporativnih hartija – akcija i obligacija. Na njih je krajem 2014. otišlo 19,3%  ukupnog broja  obaveza. Portfelj korporativnih hartija SAD se kod zvaničnih vlasti drugih zemalja za tri godine povećao 1,7 puta. Pri tom monetarne vlasti drugih zemalja više vole da svoje  rezerve formiraju pre svega preko akcija kao korporativnih hartija jer one  u odnosu na  korporativne obligacije obezbeđuju veću rentabilnost. Na primer, krajem 2014. u njihovom portfelju korporativnih hartija akcije su zauzele 1.001,4 mlrd dolara (87%), a obveznice 154,3 mlrd $ (13%). To je   nova pojava. Još pre nekoliko godina monetarne vlasti drugih zemalja uopšte nisu ulagale   u korporativne hartije SAD. Najverovatnije je da je glavni razlog za to činjenica da je kao rezultat realizacije američkog programa količinskog smanjenja rentabilnost državnih obveznica SAD  pala na neprihvatljivo nizak nivo.

Takođe se iz podataka sa sajta FED-a može  konstatovati i da nikakvih naglih promena u strukturi i broju obaveza SAD prema zvaničnim institucijama drugih država u januaru 2015 nije bilo.

Upravni savet FED-a  na svom sajtu daje tabelu koja  pokazuje da lavovski deo svih obaveza odlazi na Aziju (74,2%  – krajem 2014), i da Kina i Japan zauzimaju prvo i drugo mesto u svetu po veličini paketa državnih hartija SAD koje su u njihovom posedu. Taj pokazatelj u Evropi iznosi  15,3%, u Latinskoj Americi 8,6%. U periodu 2001. – 2014. najveći rast je dolazio  od Evrope (za 29%). Amerika zahteva da joj njeni evropski saveznici aktivnije pomažu tako što će kupovati američke obligacije.

Ministarstvo finansija SAD preko Državne blagajne  objavljuje i najnoviju statistiku podele državnih obveznica i drugih državnih hartija po drugim zemljama. Na njoj je prikazan broj blagajničkih zapisa koji se nalazi ne samo kod vlasti određenih zemalja već i kod ostalih vlasnika blagajničkih zapisa SAD. U prvom delu ovog teksta je već rečeno da zvanične vlasti drugih zemalja krajem januara 2015. poseduju portfelj blagajničkih zapisa SAD od 4.124,4 mlrd dolara. Znači da   ostalim   stranim vlasnicima  pripadaju  blagajnički zapisi u vrednosti od 2.093,5 mlrd $. U kategoriju „ostalih vlasnika“ („nezvanične institucije“)  spadaju penzioni fondovi, banke, osiguravajuće kompanije, investicioni fondovi i t.d. Na njih, tj. „ostale vlasnike“ ide 1/3 svih američkih blagajničkih zapisa izvan SAD.

Najveći vlasnici blagajničkih zapisa SAD su Kina i Japan. Ako je ranije samouvereno prvo mesto zauzimala Kina, početkom ove godine su se pozicije obe zemlje izjednačile. Kina je počela da usporava dalju kupovinu tih zapisa, a Japan je, naprotiv, aktivirao njihovu kupovinu na veliko (moguće je da se to dešava pod pritiskom Vašingtona). Na  treće mesto je u poslednje vreme neočekivano izbila Belgija koja   još 2012. nije bila ni među prvih deset zemalja-vlasnica blagajničkih zapisa.

Rusija je 2012.godine bila na osmom mestu među vlasnicima američkih blagajničkih zapisa. U to vreme to je iznosilo 145,7 milijardi dolara. Do januara 2015. ona je smanjila vrednost portfelja blagajničkih zapisa na 82,2 milijarde dolara i tako se našla na 16. mestu – iza Turske. Deo blagajničkih zapisa SAD  iz međunarodnih rezervi Ruske Federacije je na čuvanju u depozitarijumu FED-a SAD (nije poznato koliki je to tačno deo). Zbog pretnji Vašingtona da će zamrznuti međunarodne rezerve Ruske Federacije kao potpuno razumljiv korak monetarnih vlasti Rusije se pretpostavlja iznošenje tih blagajničkih zapisa iz američkog depozitarijuma. Takođe je moguće i prebacivanje  blagajničkih zapisa SAD u sigurnije rezerve, jer i to predstavlja  meru zaštite RF od ekonomskih sankcija. U „sigurnije rezerve“  najpre spada zlato.  U poslednje vreme se zapaža tendencija da Rusija  ubrzano povećava  svoje zlatne rezerve kao međunarodne. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, početkom 2000.g. ruske zlatne rezerve su iznosile 384,4 t, početkom 2010. Te rezerve su se popele  na 788,6 t, a do 1.februara 2015. su narasle na 1208,2 t. Uz najveće vlasnike zlatnih rezervi dobijena slika i nije tako loša! Da primetimo da su u periodu 2000 – 2015. god.  SAD, Nemačka, Italija i Japan svoje zlatne rezerve održavale na stalnom nivou. A kod Francuske, Švajcarske  i Holandije  je čak došlo do njihovog značajnog smanjenja. Po tempu kojim su se povećavale zlatne rezerve možda bi sa Rusijom mogla da se uporedi samo Kina.

Uostalom, kao i sa Rusijom, tako je i sa Kinom – bez obzira na njihove dovoljno velike količine zlata, njegovo učešće u međunarodnim rezervama još uvek je mnogo manje nego u najvećim zemljama Zapada. U  Kini su zlatne rezerve na nivou 1% (pokazatelj je očigledno umanjen), u Ruskoj Federaciji 12% (početkom 2015g.).  Upoređenja  radi  navodimo podatke za neke zemlje Zapada (u %, početkom 2015): Nemačka – 67,8; Francuska 65,6;  Portugalija 75,3%. Ima i zemalja koje, mada se nalaze izvan granica „zlatne milijarde“ takođe imaju vrlo visok  pokazatelj učešća zlata u međunarodnim rezervama. Kao po pravilu, to su zemlje koje se bore za obnovu svog ekonomskog suvereniteta. Tako  u ovom trenutku zlatne  rezerve Venecuele iznose 69,3%.

Očigledno je da je zamena devizne (posebno dolarske) komponente međunarodnih rezervi  svakako svrsishodna, ali i iz još jednog razloga: vreme jeftinog zlata je pri kraju. Očekuje se nagli skok njegove cene. O tome posredno signalizira jedan događaj do koga je došlo u martu ove godine:   zatvaranje Londonskog zlatnog fiksinga. Svet prelazi na novi, liberalniji sistem određivanja cene žutog metala. U novim uslovima Rusija je u velikoj prednosti, zato što ima najveću eksploataciju zlata.

Izvor: Fond Strateške Kulture