Трагом једне изјаве

Срп­ска на­пред­на стран­ка по до­ла­ску на власт омо­гу­ћи­ће гра­ђа­ни­ма Ср­би­је да ко­ри­сте елек­трич­ну енер­ги­ју ко­ја ће би­ти 20 од­сто јеф­ти­ни­ја не­го што је да­нас – ре­кла је члан Еко­ном­ског са­ве­та СНС-а Зо­ра­на Ми­хај­ло­вић.

Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, власт об­ма­њу­је гра­ђа­не твр­де­ћи да ће­мо оста­ти без стру­је ако не бу­де по­ску­пље­ња.

– То јед­но­став­но ни­је тач­но. СНС не­ће до­зво­ли­ти об­ма­ну гра­ђа­на Ср­би­је да су це­не елек­трич­не енер­ги­је пре­ни­ске – ре­кла је Ми­хај­ло­вић.

Она упо­зо­ра­ва да је у Ср­би­ју у по­след­њих 10 го­ди­на ушло 50 ми­ли­јар­ди евра, а зе­мља не­ма није­дан но­ви ин­фра­струк­тур­ни обје­кат. Пре­ма ње­ним ре­чи­ма, за по­след­њих 27 го­ди­на ни­је на­пра­вљен ни је­дан енер­гет­ски обје­кат.

СНС је на­ја­ви­ла је да ће уско­ро об­ја­ви­ти „Жу­ту књи­гу ко­руп­ци­је“, у ко­јој ће би­ти са­др­жа­не афе­ре у енер­гет­ским и оста­лим сек­то­ри­ма. Зо­ра­на Ми­хај­ло­вић ка­же да ће у књи­зи би­ти на­ве­де­но где је „др­жа­ва на­пра­ви­ла про­пу­сте и за­што те афе­ре ни­је ре­ши­ла“.

– Не тај­ку­ни, не­го енер­гет­ска ма­фи­ја, ко­ја, би­ло ди­рект­но, пре­ко пред­у­зе­ћа Ву­ка Ха­мо­ви­ћа и Во­ји­на Ла­за­ре­ви­ћа, или ин­ди­рект­но, пре­ко по­ли­ти­ча­ра, бив­ших и са­да­шњих др­жав­них се­кре­та­ра, пред­сед­ни­ка управ­них од­бо­ра, из­но­си у јав­ност тврд­ње да је стру­ја јеф­ти­на. СНС ће у „Жу­тој књи­зи ко­руп­ци­је“ пред­ста­ви­ти гра­ђа­ни­ма где је др­жа­ва на­пра­ви­ла про­пуст, и то на­ме­ран про­пуст – ре­кла је Ми­хај­ло­вић…

Свиђа Вам се, зар не? Тако је, пре тачно две године, 10.08.2011, говорила Зорана Михајловић за Правду. Лепо је звучало. Јасно, сигурно и обећавајуће. Истина, тада је била опозиција, а некако смо навикли да нам политичари у том статусу звуче много природније, ближе, па и паметније. Обично говоре оно што сви мислимо или осећамо, али бираним речима. Достојанствено, без псовки и клетви.

Наравно, када се, овако или онако, дочепају власти нагло оболе од амнезије, али да је наш трпељиви народ и на то приправан најбоље говори пословица „оно што момак увече девојци обећа, ујутро не вреди“.

Но, пустимо сада народ  и опозицију као опште појмове српске политичке папазјаније. Хајде да, чисто аналитички, кренемо трагом ове изјаве и видимо шта све можемо закључити њеном политичком анализом.

Пре свега, приметићемо да је изјава дата пре две године, дакле нешто мање од годину дана пре него што је СНС преузела власт. Иако је говорила у статусу члана Економског Савета СНС-а, уочавамо да говори о енергетици, што је на неки начин њена ужа специјалност у оквиру економије. За оне који не знају да кажемо да је Зорана Михајловић дипломирала на Економском Факултету у Београду бранивши рад „Енергетски ресурси у Европској Економској Заједници“, а докторила на истом одбранивши тезу „Енергетика и привредни развој – Анализа међу зависности на примеру Србије и земаља ЕУ“ Оно између било је такође у тим, европским, бојама. Без намере да мислим нешто лоше, рекло би се да се читаво време припремала управо за место министра енергетике.

У том смислу треба додати и да је члан СНС постала крајем 2009, као и да се ту доселила се из Г 17 плус. Не може се заобићи ни, у садашњој дружби на власти, незаобилазно везивно ткиво – Мићин универзитет „Мега Тренд“ где предаје Економију природних ресурса.

И још нешто је везивно ткиво. Лобистичка организација „East West Bridge“ (Мост Исток Запад) о којој се ових дана пуно говори као о језгру српског уласка у „Трилатерарну комисију“, а где је Зорана Михајловић члан Саветодавног одбора. Ова организација у Србији делује од 2009 године, а њени формални оснивачи су, поред осталог, и чланови масонске Регуларне велике ложе Србије (председник је сам Велики Мајстор, др Петар Костић).

Без намере да се сада бавимо овом евро-атлантском испоставом у Србији, треба рећи да садашња српска влада, поред поменуте министарке енергетике, има на местима државних секретара још три члана ове организације. Најважнији међу њима свакако је Дејан Новаковић, државни секретар управо у Министарству које води Зорана Михајловић, један од оснивача „East West Bridge“-а и генерални секретар српског огранка Трилатерале, а главни задатак овог двојца је саботирање пројекта „Јужног тока“. Али, то је нека друга тема, можда и други чланак.

Да се вратимо министарки. Из горе наведених неколико пасуса јасно се може пратити њено кретање према будућој власти. Ту нема дилеме, нема неизвесности. Још тада она је спремана за ресор који сада води.

Баш као и Вулин. Јер, управо некако у то време и он се присетио Космета па почео да обилази барикаде Срба, да држи патриотске говоре и дружи се с народом. Стајао је испред КФОР-ових војника, критиковао Борка, Шиптаре, жуту власт. Упознавао је терен и терен њега. А, онда, пућ-пурућ, и ето га на челу колоне за изборе.Тако то функционише, док ми мислимо да нешто бирамо. Сигуран сам, чак, да када су поменути кренули у сондирање будућих дужности, ни Ван Ромпеј није знао да ће Николићу победу честитати пре краја избора.

Но, идемо даље, трагом изјаве тадашње министарке у настајању. Следеће што из њених тадашњих речи можемо закључити јесте да је Зорана Михајловић, већ тада јасно познавала механизаме који су струју чинили скупљом него што је она могла да буде, проценат увећања изнад реалног, као и носиоце који то омогућавају (не мислим на оне које је именовала јер то су приватници који имају право да се боре за што већи профит, већ на оне које је навела кроз државне функције). Овде се, логично, намећу два питања. Одакле је она знала за све те информације и где су оне нестале када је изабрана?

Одговор на прво, вероватно, лежи у чињеници да је у то време, поменути господин Новаковић, сада државни секретар у њеном кабинету, био у кабинету Ивице Дачића, који га је (баш те, 2011, године када је изјава дата) ванредно унапредио у звање главног полицијског саветника. Леп мозаик, зар не?

Будући да је механизам „струјног тока“ остао потпуно исти, са све поменутима и непоменутима у изјави коју анализирамо, одговор на друго питање нема потребе ни давати. Намеће се сам.

На крају, долазимо до епилога. Годину дана након горње изјаве, Зорана Михајловић је изабрана за госпођу Министарку (Енергетике), струја није појефтинила, жута књига није именовала оне које је она прозвала функцијом. Није нам открила ни где је држава направила „намерне пропусте“. Уместо тога кренула је на „Јужни Ток“, као смртног непријатеља оних који су је тако лепо водили кроз каријеру.

А, након још једне године, прве њеног министровања, струја је поскупела за 12 посто. Ево и службеног образложења:

„Цена електричне енергије у Србији већ годинама је најнижа у региону и Европи и последња промена ценовника била је пре више од две године, тачније 1. априла 2011. године, када је струја поскупела за 15 одсто.

И након поскупљења струје за домаћинства ће бити доста нижа од тржишне и поскуплејње неће покрити ни раст инфлације која је од претходног поскупљења износила 14,1 одсто.“

Изненађени сте? Разочарани? Немојте бити. Шта су њене манипулације за оних Динкићевих хиљаду евра?!

А, и не пита се она. Узмите у обзир да је она у министарству надређена човеку коме је у EWB-у и Трилатерали практично подређена. Али, нема ни то везе. Наредбе стижу са много вишег нивоа.

Практично, од успостављања ДОС-овог режима Србија је изгубила енергетску, као и сваку другу самосталност, а у одређивању цене струје у Србији активно учествује и Међународни Монетарни Фонд. Да, ММФ, односно његова одговарајућа тела!

Сигурно се тога више не сећате, али након седнице председништва ДОС-а, 04.09.2001, премијер Ђинђић је, најављујући повећање струје од децембра те године, изјавио: „Извесно повећање струје мора да се деси не само због ЕПС-а већ и због аранжмана са ММФ-ом. Ми не можемо да добијемо повољне кредите за рехабилитацију тог система ако већи део новца кроз ниске цене струје иде као нека субвенција социјалне помоћи.“

Такође, по налогу ММФ-а тада су укинуте викенд и дневне јефтине тарифе, које су знатно смањивале трошкове сиромашних грађана, а предлог за њихово поновно враћање Михајловићева је глатко одбила, као и други министри пре ње. Не гледа ММФ свима кроз прсте као Кркобабићу.

Ето, шта се све може закључити из једне бајате новинарске вести, две године касније. За оне који не воле да закључују увек остаје лако разумљива математика. Разлика између обећаног (појефтињења) и оствареног (поскупљења) износи само 32 %.

Знам да у нашем трпељивом народу има и оних који ће рећи да је много тога за исти период поскупело и више, и тешити се да је могло и горе да буде. Не брините, и биће!

Извор: Видовдан