Tragom jedne izjave

Srp­ska na­pred­na stran­ka po do­la­sku na vlast omo­gu­ći­će gra­đa­ni­ma Sr­bi­je da ko­ri­ste elek­trič­nu ener­gi­ju ko­ja će bi­ti 20 od­sto jef­ti­ni­ja ne­go što je da­nas – re­kla je član Eko­nom­skog sa­ve­ta SNS-a Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić.

Pre­ma nje­nim re­či­ma, vlast ob­ma­nju­je gra­đa­ne tvr­de­ći da će­mo osta­ti bez stru­je ako ne bu­de po­sku­plje­nja.

– To jed­no­stav­no ni­je tač­no. SNS ne­će do­zvo­li­ti ob­ma­nu gra­đa­na Sr­bi­je da su ce­ne elek­trič­ne ener­gi­je pre­ni­ske – re­kla je Mi­haj­lo­vić.

Ona upo­zo­ra­va da je u Sr­bi­ju u po­sled­njih 10 go­di­na ušlo 50 mi­li­jar­di evra, a ze­mlja ne­ma nije­dan no­vi in­fra­struk­tur­ni obje­kat. Pre­ma nje­nim re­či­ma, za po­sled­njih 27 go­di­na ni­je na­pra­vljen ni je­dan ener­get­ski obje­kat.

SNS je na­ja­vi­la je da će usko­ro ob­ja­vi­ti „Žu­tu knji­gu ko­rup­ci­je“, u ko­joj će bi­ti sa­dr­ža­ne afe­re u ener­get­skim i osta­lim sek­to­ri­ma. Zo­ra­na Mi­haj­lo­vić ka­že da će u knji­zi bi­ti na­ve­de­no gde je „dr­ža­va na­pra­vi­la pro­pu­ste i za­što te afe­re ni­je re­ši­la“.

– Ne taj­ku­ni, ne­go ener­get­ska ma­fi­ja, ko­ja, bi­lo di­rekt­no, pre­ko pred­u­ze­ća Vu­ka Ha­mo­vi­ća i Vo­ji­na La­za­re­vi­ća, ili in­di­rekt­no, pre­ko po­li­ti­ča­ra, biv­ših i sa­da­šnjih dr­žav­nih se­kre­ta­ra, pred­sed­ni­ka uprav­nih od­bo­ra, iz­no­si u jav­nost tvrd­nje da je stru­ja jef­ti­na. SNS će u „Žu­toj knji­zi ko­rup­ci­je“ pred­sta­vi­ti gra­đa­ni­ma gde je dr­ža­va na­pra­vi­la pro­pust, i to na­me­ran pro­pust – re­kla je Mi­haj­lo­vić…

Sviđa Vam se, zar ne? Tako je, pre tačno dve godine, 10.08.2011, govorila Zorana Mihajlović za Pravdu. Lepo je zvučalo. Jasno, sigurno i obećavajuće. Istina, tada je bila opozicija, a nekako smo navikli da nam političari u tom statusu zvuče mnogo prirodnije, bliže, pa i pametnije. Obično govore ono što svi mislimo ili osećamo, ali biranim rečima. Dostojanstveno, bez psovki i kletvi.

Naravno, kada se, ovako ili onako, dočepaju vlasti naglo obole od amnezije, ali da je naš trpeljivi narod i na to pripravan najbolje govori poslovica „ono što momak uveče devojci obeća, ujutro ne vredi“.

No, pustimo sada narod  i opoziciju kao opšte pojmove srpske političke papazjanije. Hajde da, čisto analitički, krenemo tragom ove izjave i vidimo šta sve možemo zaključiti njenom političkom analizom.

Pre svega, primetićemo da je izjava data pre dve godine, dakle nešto manje od godinu dana pre nego što je SNS preuzela vlast. Iako je govorila u statusu člana Ekonomskog Saveta SNS-a, uočavamo da govori o energetici, što je na neki način njena uža specijalnost u okviru ekonomije. Za one koji ne znaju da kažemo da je Zorana Mihajlović diplomirala na Ekonomskom Fakultetu u Beogradu branivši rad „Energetski resursi u Evropskoj Ekonomskoj Zajednici“, a doktorila na istom odbranivši tezu „Energetika i privredni razvoj – Analiza među zavisnosti na primeru Srbije i zemalja EU“ Ono između bilo je takođe u tim, evropskim, bojama. Bez namere da mislim nešto loše, reklo bi se da se čitavo vreme pripremala upravo za mesto ministra energetike.

U tom smislu treba dodati i da je član SNS postala krajem 2009, kao i da se tu doselila se iz G 17 plus. Ne može se zaobići ni, u sadašnjoj družbi na vlasti, nezaobilazno vezivno tkivo – Mićin univerzitet „Mega Trend“ gde predaje Ekonomiju prirodnih resursa.

I još nešto je vezivno tkivo. Lobistička organizacija „East West Bridge“ (Most Istok Zapad) o kojoj se ovih dana puno govori kao o jezgru srpskog ulaska u „Trilaterarnu komisiju“, a gde je Zorana Mihajlović član Savetodavnog odbora. Ova organizacija u Srbiji deluje od 2009 godine, a njeni formalni osnivači su, pored ostalog, i članovi masonske Regularne velike lože Srbije (predsednik je sam Veliki Majstor, dr Petar Kostić).

Bez namere da se sada bavimo ovom evro-atlantskom ispostavom u Srbiji, treba reći da sadašnja srpska vlada, pored pomenute ministarke energetike, ima na mestima državnih sekretara još tri člana ove organizacije. Najvažniji među njima svakako je Dejan Novaković, državni sekretar upravo u Ministarstvu koje vodi Zorana Mihajlović, jedan od osnivača „East West Bridge“-a i generalni sekretar srpskog ogranka Trilaterale, a glavni zadatak ovog dvojca je sabotiranje projekta „Južnog toka“. Ali, to je neka druga tema, možda i drugi članak.

Da se vratimo ministarki. Iz gore navedenih nekoliko pasusa jasno se može pratiti njeno kretanje prema budućoj vlasti. Tu nema dileme, nema neizvesnosti. Još tada ona je spremana za resor koji sada vodi.

Baš kao i Vulin. Jer, upravo nekako u to vreme i on se prisetio Kosmeta pa počeo da obilazi barikade Srba, da drži patriotske govore i druži se s narodom. Stajao je ispred KFOR-ovih vojnika, kritikovao Borka, Šiptare, žutu vlast. Upoznavao je teren i teren njega. A, onda, puć-puruć, i eto ga na čelu kolone za izbore.Tako to funkcioniše, dok mi mislimo da nešto biramo. Siguran sam, čak, da kada su pomenuti krenuli u sondiranje budućih dužnosti, ni Van Rompej nije znao da će Nikoliću pobedu čestitati pre kraja izbora.

No, idemo dalje, tragom izjave tadašnje ministarke u nastajanju. Sledeće što iz njenih tadašnjih reči možemo zaključiti jeste da je Zorana Mihajlović, već tada jasno poznavala mehanizame koji su struju činili skupljom nego što je ona mogla da bude, procenat uvećanja iznad realnog, kao i nosioce koji to omogućavaju (ne mislim na one koje je imenovala jer to su privatnici koji imaju pravo da se bore za što veći profit, već na one koje je navela kroz državne funkcije). Ovde se, logično, nameću dva pitanja. Odakle je ona znala za sve te informacije i gde su one nestale kada je izabrana?

Odgovor na prvo, verovatno, leži u činjenici da je u to vreme, pomenuti gospodin Novaković, sada državni sekretar u njenom kabinetu, bio u kabinetu Ivice Dačića, koji ga je (baš te, 2011, godine kada je izjava data) vanredno unapredio u zvanje glavnog policijskog savetnika. Lep mozaik, zar ne?

Budući da je mehanizam „strujnog toka“ ostao potpuno isti, sa sve pomenutima i nepomenutima u izjavi koju analiziramo, odgovor na drugo pitanje nema potrebe ni davati. Nameće se sam.

Na kraju, dolazimo do epiloga. Godinu dana nakon gornje izjave, Zorana Mihajlović je izabrana za gospođu Ministarku (Energetike), struja nije pojeftinila, žuta knjiga nije imenovala one koje je ona prozvala funkcijom. Nije nam otkrila ni gde je država napravila „namerne propuste“. Umesto toga krenula je na „Južni Tok“, kao smrtnog neprijatelja onih koji su je tako lepo vodili kroz karijeru.

A, nakon još jedne godine, prve njenog ministrovanja, struja je poskupela za 12 posto. Evo i službenog obrazloženja:

„Cena električne energije u Srbiji već godinama je najniža u regionu i Evropi i poslednja promena cenovnika bila je pre više od dve godine, tačnije 1. aprila 2011. godine, kada je struja poskupela za 15 odsto.

I nakon poskupljenja struje za domaćinstva će biti dosta niža od tržišne i poskuplejnje neće pokriti ni rast inflacije koja je od prethodnog poskupljenja iznosila 14,1 odsto.“

Iznenađeni ste? Razočarani? Nemojte biti. Šta su njene manipulacije za onih Dinkićevih hiljadu evra?!

A, i ne pita se ona. Uzmite u obzir da je ona u ministarstvu nadređena čoveku kome je u EWB-u i Trilaterali praktično podređena. Ali, nema ni to veze. Naredbe stižu sa mnogo višeg nivoa.

Praktično, od uspostavljanja DOS-ovog režima Srbija je izgubila energetsku, kao i svaku drugu samostalnost, a u određivanju cene struje u Srbiji aktivno učestvuje i Međunarodni Monetarni Fond. Da, MMF, odnosno njegova odgovarajuća tela!

Sigurno se toga više ne sećate, ali nakon sednice predsedništva DOS-a, 04.09.2001, premijer Đinđić je, najavljujući povećanje struje od decembra te godine, izjavio: „Izvesno povećanje struje mora da se desi ne samo zbog EPS-a već i zbog aranžmana sa MMF-om. Mi ne možemo da dobijemo povoljne kredite za rehabilitaciju tog sistema ako veći deo novca kroz niske cene struje ide kao neka subvencija socijalne pomoći.“

Takođe, po nalogu MMF-a tada su ukinute vikend i dnevne jeftine tarife, koje su znatno smanjivale troškove siromašnih građana, a predlog za njihovo ponovno vraćanje Mihajlovićeva je glatko odbila, kao i drugi ministri pre nje. Ne gleda MMF svima kroz prste kao Krkobabiću.

Eto, šta se sve može zaključiti iz jedne bajate novinarske vesti, dve godine kasnije. Za one koji ne vole da zaključuju uvek ostaje lako razumljiva matematika. Razlika između obećanog (pojeftinjenja) i ostvarenog (poskupljenja) iznosi samo 32 %.

Znam da u našem trpeljivom narodu ima i onih koji će reći da je mnogo toga za isti period poskupelo i više, i tešiti se da je moglo i gore da bude. Ne brinite, i biće!

Izvor: Vidovdan