Trgovinski rat EU i Rusije

• [3]Pod  „spoljnim“ izvozom podrazumeva se izvoz robe u zemlje koje su izvan Evropske unije. Osim njega postoji i „unutrašnji“ izvoz koji predstavlja izvoz robe iz jedne zemlje Evropske unije u drugu. Kod svih članica Evropske unije „unutrašnji“ izvoz je primaran (kod skoro svih zemalja on je iznad 50%). „Unutrašnji“ i „spoljni“ izvoz zajedno čine ukupan izvoz.

Izvornik: Svetska trgovinska organizacija

U „spoljnom“ izvozu zemalja koje nisu ušle u Tabelu 4. Rusija zauzima  niža mesta. To su: Belgija, Grčka, Danska, Irska, Španija, Malta, Portugalija.

Tabela 5: Mesto Rusije u „spoljnom“  uvozu članica EU (2012)

• Pod spoljnim uvozom se podrazumeva izvoz roba iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Osim njega postoji i „unutrašnji“  uvoz – uvoz  roba  iz drugih zemalja EU. Kod svih članica EU „unutrašnji“ uvoz je na prvom mestu (on je skoro kod svih iznad 50%). „Unutrašnji“ i „spoljni“ uvoz čine ukupan uvoz.

Izvornik: Svetska  trgovinska organizacija

U spoljnom uvozu članica EU koje se nisu našle u Tabeli 5 Rusija zauzima niže mesto. To su zemlje: Austrija, Velika Britanija, Irska, Kipar, Luksemburg, Portugalija.

Da pokušamo da uporedimo podatke Tabela 4 i 5. Videćemo da se spiskovi članica EU kod kojih Rusija predstavlja glavnog „spoljnog“ partnera za izvoz i za uvoz u prilično velikoj meri  poklapaju.  Da sačinimo zajednički spisak u koji ćemo uključiti zemlje za koje je Rusija trgovinski partner broj 1 (Tabela 6).

Tabela 6: Članice EU za koje Rusija predstavlja glavnog partnera i u „spoljnom“ izvozu, i u „spoljnom“ uvozu (2012)

Izvornik: Svetska trgovinska organizacija

Iz Tabele 6. proizilazi da u Evropskoj uniji postoji sedam zemalja koje maksimalno zavise od trgovine sa Rusijom. Danas se po medijima mnogo piše o teškim posledicama trgovinskog rata po Latviju zbog ruske zabrane uvoza poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje. Ali Tabela 6 pokazuje  da su zavisnost Litvanije i Estonije od trgovine sa Rusijom još veće nego kod Latvije. To znači da ruske kontra-sankcije mogu da nanesu veću štetu ekonomijama navedenih pribaltičkih zemalja. Za ostale četiri zemlje (Mađarska, Finska, Poljska, Slovačka) Rusija ostaje glavni spoljnotrgovinski partner još od vremena postojanja Sovjetskog Saveza.

Naravno  da navedeni statistički podaci daju samo uopšteni razmeštaj zemalja Evropske unije sa gledišta  vrednosti njihovog učestvovanja u trgovinsko-ekonomskom ratu protiv Rusije. Ta slika treba da se dopuni  još nekim pokazateljima. Na primer – pokazateljima koji se odnose na investicionu razmenu. Takođe treba da se uzme u obzir činjenica da   za veliki broj zemalja EU postoji jaka zavisnost od isporuka energenata iz Rusije. Prema podacima Evrostata učešće ruskih isporuka gasa  u energetskom bilansu EU iznosi 30%. Ali – Finska zavisi od isporuka prirodnog gasa iz Rusije potpuno – 100%, Bugarska 85%, Češka 80%, Slovačka 63%, Grčka 55%, Poljska 54%, Austrija 52%, Mađarska 49, Belgija 43%, Nemačka 40%.  U spisku zemalja Evropske unije koje  najviše energenata uvoze iz Rusije, nalaze se, kako se vidi, i neke evropske države za koje Rusija formalno ne predstavlja glavnog trgovinskog partnera.

UPOREDNA ANALIZA TRGOVINSKIH POZICIJA RUSIJE I SAD U EU

Uopšte nema sumnje da SAD  pokušavaju da u ekonomski rat  sa Rusijom  uključe sve zemlje Evropske unije,  bez obzira na obim  njihove trgovine sa RF. U ratu ne postoji višak bajoneta. Kako bi od evropskih zemalja napravili takve „bajonete“ Vašington koristi  i bič, i kolač. Na primer – Evropska unija uvek ima pozitivan saldo u trgovini sa SAD, i to bi bio kolač koji Brisel dobija u zamenu za lojalnost Vašingtonu. Pozitivan saldo u trgovini Evrope sa SAD, između ostalog, skoro je isti  kao negativan saldo u trgovini Evrope sa Rusijom (pogl. Tab. 7).

Tabela 7: Trgovina EU (uvoz i izvoz) sa SAD i RF (mlrd €)

Izvor: Eurostat

Brisel odlično razume da, ukoliko se ne priključi antiruskim sankcijama SAD, njegov pozitivni saldo u transatlantskoj trgovini će početi da se topi. Vašington će da počne da smanjuje „kolač“ koji je u obliku pozitivnog salda. Ali ukoliko se Brisel i priključi tim sankcijama, to još uvek ne znači  da će negativni saldo u trgovini sa RF da se smanji. Evropljani se plaše da će se on, naprotiv,  povećati. Scenario razvoja trgovinskog rata je jednostavan. Moskva će njihove izvozne isporuke Rusiji nadoknaditi kupovinom  sa  drugih   tržišta   (npr. robom, koju ona  kupuje u Kini i drugim zemljama). Ali Evropa neće moći da smanji svoj uvoz energenata. Ako ništa drugo, bar brzo neće moći. Tako da će Brisel morati  da se stalno preračunava šta mu se više isplati: da li da se priključi sankcijama Vašingtona ili da im se do kraja suprotstavlja. Kako se vidi iz Tabele 7 „kolač“ za celu Evropsku uniju u obliku pozitivnog salda u trgovini sa SAD je u 2013.godini bio 92 milijarde evra. Ali i to je, opet, „neko jede kupus, neko meso, a u proseku svi jedemo sarmu“, ali tu 28 njih ima različite apetite. Pa da pokušamo da  pogledamo te „apetite“ pojedinačno.

Kako bi se odgovorilo na pitanje kojoj je varijanti bliža ova ili ona evropska zemlja – članica EU – da li prihvatanju sankcija Rusiji ili suprotstavljanju pokušajima SAD da bude uvučena u tu igru – treba da se izvrši uporedna analiza spoljnotrgovinskih pozicija Rusije i SAD  posebno za svaku zemlju Evropske unije.

Tabela 8: Pozicije Rusije i SAD u robnoj trgovini sa zemljama Evropske unije (2012.g.)

• *Ukoliko  Rusija ili SAD zauzimaju u izvozu (uvozu) mesto ispod petog, u tabeli je crtica.

Izvor: World Trade Organization (http://stat.wto.org/CountryProfile/WSDBCountryPFHome.aspx?Language=E)

Kakvi su zaključci iz Tabele 8?

Prvo da  konstatujemo koje su zemlje koje imaju mali značaj za SAD, za Rusiju,  i za Rusiju i SAD istovremeno. Smatraćemo da ukoliko je mesto Rusije i SAD u izvozu, tj. uvozu članice EU ispod petog, za takvu zemlju je važnost izvoza, tj. uvoza niska. Dobijamo sledeću sliku.

Spiskovi zemalja po izvoznom značaju Rusije i SAD (značaj Rusije i SAD  kao tržišta  za promet roba)

1.    Članice EU za koje izvoz u Rusiju znači vrlo malo: Belgija, Velika Britanija, Grčka, Danska, Irska, Španija, Kipar, Malta,  Portugalija. Ukupno 9 zemalja.

2.    Članice EU za koje izvoz u SAD znači vrlo malo: Bugarska, Latvija, Litvanija, Malta, Slovenija. Ukupno 5 zemalja.

3.    Članice EU za koje izvoz i u SAD i u Rusiju znači podjednako malo: u 28 zemalja Evropske unije pronašli smo samo jednu: Malta.

4.    Članice EU za koje izvoz u SAD ima veći značaj od izvoza u Rusiju: Austrija, Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Grčka, Danska, Irska, Španija, Italija, Kipar, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Francuska, Švedska. Ukupno 15 zemalja.

5.    Članice EU za koje izvoz u Rusiju ima veći značaj od izvoza u SAD: Bugarska, Mađarska, Latvija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Finska, Hrvatska, Češka, Estonija. Ukupno 12 zemalja.

Spiskovi zemalja po uvoznom značaju Rusije i SAD (značaj Rusije  i SAD kao tržišta  za promet roba)

1.    Članice EU za koje uvoz iz Rusije znači vrlo malo: Austrija, Velika Britanija, Irska, Kipar, Luksemburg, Portugalija. Ukupno 6 zemalja.

2.    Članice EU za koje uvoz iz SAD znači vrlo malo: Bugarska, Grčka, Latvija, Litvanija, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Hrvatska, Estonija. Ukupno 9 zemalja.

3.    Članice EU za koje uvoz i iz SAD i iz Rusije znači podjednako malo: Od 28 članica EU samo je jedna takva: Portugalija.

4.    Članice EU za koje uvoz iz SAD ima veći značaj od uvoza iz Rusije: Austrija, Belgija, Velika Britanija, Nemačka, Danska, Irska, Španija, Kipar, Luksemburg, Holandija, Slovenija, Francuska. Ukupno 12 zemalja.

5.    Članice EU za koje uvoz iz Rusije ima veći značaj od uvoza iz  SAD: Bugarska, Mađarska, Grčka, Italija, Latvija, Litvanija, Malta, Poljska, Rumunija,  Slovačka, Finska, Hrvatska, Češka, Švedska, Estonija. Ukupno 15 zemalja.

A sada da uporedimo spiskove zemalja po izvoznom značaju sa spiskovima zemalja po uvoznom značaju SAD i Rusije. Pojavljuje se interesantna zakonitost: ako SAD dominiraju u izvozu neke evropske zemlje, one dominiraju i u njenom uvozu. Isto tako: ako Rusija dominira u izvozu, ona dominira i u uvozu. Samo u maloj grupi evropskih zemalja postoji mešovita pozicija SAD i Rusije (dominacija samo u izvozu ili samo u uvozu). Rezultati upoređivanja su dati u Tabeli 9.

Tabela 9: Grupiranje članica Evropske unije sa gledišta trgovinskih pozicija SAD i Rusije u tim zemljama.

Zemalja                           12                          12                                   4

ZAKLJUČAK

Zemlje EU će se  neizbežno odupreti  Briselu zbog uvođenja sankcija Rusiji. Otpor će se prvo pojaviti u onim zemljama u kojima Rusija dominira u spoljnoj trgovini u odnosu na Sjedinjene Države (njih u Evropskoj uniji ima 12). Istovremeno će politička dominacija Vašingtona u nekim od njih  zaoštravati situaciju.  Na primer, ankete javnog mnjenja u Litvaniji, Latviji i Estoniji pokazuju da se ogromna većina anketiranih  izjašnjava protiv učestvovanja njihove zemlje u sankcijama, a kada  je  Brisel već počeo da se pridružuje sankcijama SAD,  počeo je da se povećava i broj anketiranih koji se zalažu za istupanje tih pribaltičkih zemalja iz Evropske unije.