Papa i Novi svetski poredak

Rimski papa i Vatikan sada, generalno, igraju veliku ulogu u stvaranju jedne svetske religijske doktrine – kaže stručnjak za Vatikan Olga Četverikova. Papa želi da postane lider tog procesa. Podsećam da je Franjo sasvim nedavno govorio o početku Trećeg svetskog rata, pa je samim tim  na sebe preuzeo odgovornost za zbivanja u svetu.

Postoji još i druga činjenica. U septembru 2014. godine održan je susret pape i bivšeg predsednika Izraela Šimona Peresa. Peres je tom prilikom rekao da se Organizacija ujedinjenih nacija pokazala neefikasnom u borbi protiv terorizma, te je zato potrebno osnovati Organizaciju ujedinjenih religija ili „OUN religija“, koja bi doprinela okončanju ratova. Po Peresovom mišljenju, upravo je papu moguće smatrati moralnim autoritetom za mir i on bi bio odličan šef nove organizacije. Faktički, počela je priprema za stvaranje takve globalne strukture, na čijem bi čelu bio rimski papa.

Iz tog razloga Franjine reči treba razumeti ne samo kao upozorenje da će hrišćani živeti teško, već i kao zahtev za stvaranje svetske organizacije religija na čelu sa papom, koja bi rešila sadašnje probleme.

Vatikan je već proklamovao ekumenističku otvorenost, odnosno dijalog s drugim religijama. Stvar je u tome da se mora priznati prvenstvo rimskog pape, a sva učenja mogu ostati nepromenjena.

Što se tiče hrišćanstva, za 2017. godinu se priprema potpisivanje sporazuma koji bi trebalo da proglasi pravladavanje raskola između rimokatolika i protestanata.  Tada će biti i 500. godišnjica od kada je Martin Luter istupio sa kritikom crkve. Dokumenat je već spreman, a deo anglikanaca je već prešao pod vlast rimskog pape. Oni su sačuvali svoje učenje i obrede, ali su priznali vodeću ulogu pape.

2013. godine, konstantinopoljski patrijarh Vartolomej je prvi, od vremena raskola 1054. godine, prisustvovao intronizaciji pape u Rimu. Konstantinopoljski patrijarh se smatra vaseljenskim, to jest – poglavarom svog Pravoslavlja. Za 2016. godinu se planira sazivanje Svepravoslavnog sabora. Prema preliminarnim podacima, planirano je da se konačno prizna vodeća uloga konstantinopoljskog patrijarha i osnivanje univerzalnog pravoslavnog Sinoda. Neophodno je da se stvori jedan organ, kao u Rimokatoličkoj „crkvi“. Tada će biti moguće nastavljanje ekumenističkog dijaloga. Potom neće proteći dugo do priznavanja vodeće uloge pape – njegovog moralnog autoriteta – od strane Pravoslavlja. Kroz taj autoritet papa će moći da realizuje svoju vlast.

Vatikan danas vodi dijalog sa sledbenicima konfučijanizma, budistima, muslimanima.

Vođe konfesija već vode međusobni dijalog. Ali nema ni govora o odricanju od svojih učenja. Reč je samo o priznavanju papinog moralnog autoriteta.

Pojavljuje se jasna konstrukcija. Papa će biti moralni autoritet za sve konfesije. Shodno tome, niče religijska osnova za novi globalni poredak. Svima će biti rečeno da je sa takvom konstrukcijom moguće učiniti kraj ratovima i haosu.

Vatikan je 2013. godine izdao dokumenat „Na putu ka reformisanju međunardnog finansijskog i monetarnog sistema u kontekstu globalnog organa vlasti“. Navodno, potreban je globalni organ vlasti i jedinstven finansijski sistem, koji bi učinio kraj ratovima i besporetku. Sada vidimo da se u ulozi planetarne pretnje nalazi ISIL. I svi političari govore da je potrebno ujedinjenje radi postizanja pobede nad terorizmom i ekstremizmom.

Papina činjenja – to su samo religijska pokrića za Novi svetski poredak. Iza svega toga stoje finansijske strukture, transnacionalne korporacije, globalni fondovi, velike banke. Uloga Vatikana je – dati religijsko opravdanje.

Institut za religiozne poslove (odnosno, vatikanska banka) faktički je već prešao pod upravu Sistema federalnih rezervi SAD – integrisan je u sistem američkih banaka. Preciznije govoreći, Benedikta XVI su primorali da ode, kako bi se eliminisala samostalnost Vatikana u finansijskim pitanjima. Vatikan mora biti integrisan u Novi svetski poredak, a papa je odgovoran za njegovo religijsko pokriće.

Za protivnike se priprema represivna mašinerija. Ali ne obična, već savremena. Mi vidimo kako se sva plaćanja prevode u elektronski oblik, a njih je lako blokirati.

Oni veruju u „religiju vlasti“. To je religija koja vuče korene iz gnostičkih i kabalističkih učenja. Oni žele neku vrstu totalitarne duhovne vlasti. Glavno za njih je – vlast. Oni veruju u to da su izabrani za gospodarenje nad ljudima. Oni imaju svoja učenja, okultna društva, svoje rituale posvećivanja.

Mnogi pravoslavni ljudi u savremenoj geopolitici vide neki duhovni smisao, upoređuju ono što se zbiva s Otkrivenjem Jovanovim. Neki ne prihvataju elektronska sredstva kontrole. Mnogi ateisti veruju da će razvoj tehnologije svima doneti sreću, a uvođenje kontrole vide kao prirodan tok naučno-tehničkog progresa.

U stvari, moramo se boriti da budemo ono što jesmo.  Šef „Gugla“ Erik Šmit već govori da za nekoliko godina ljudi neće imati privatan život. Ali, kakav je to život?

Izvor: Svobodnaя Pressa/Borba za Veru