Antiglobalistički aspekt Putinovog godišnjeg obraćanja

Tradicionalno godišnje obraćanje Vladimira Putina članovima Saveta Federacije, poslanicima oba doma ruskog parlamenta i građanima Rusije, koje je pandan obraćanju američkog predsednika naciji, u čitavom svetu prati se sa velikom pažnjom, posebno nakon započinjanja novog Putinovog mandata. U njemu, početkom decembra, Putin iznosi analizu prethodnog i daje programske smernice svog budućeg političkog delovanja, a to je ono što danas pažljivo osluškuju i prijatelji i neprijatelji Rusije. I obični ljudi i tajni vladari. I Istok i Zapad.

Jer, nema sumnje da stalni rast Putinovog ugleda i značaja u svetu proističe iz činjenice da je on autohtoni politički lider koji samostalno kreira politiku svoje zemlje, a ne bezlična lutka na globalističkom koncu koju, u skladu sa svojim potrebama, razvlače nedefinisane interesne grupe. Kao takav on je danas simbol suverenosti moćne zemlje i snage velikog naroda, koji je nacionalne interese stavio ispred interesa korporativne elite i s toga im se našao na meti. Njegov politički koncept multipolarnog sveta koji garantuje pravo na različitost i slobodan razvoj naroda i nacija široko je prihvaćen kako u Rusiji, tako i u teritorijalnoj i demograskoj većini Čovečanstva, a poslednja previranja na Zapadu jasno pokazuju da takav koncept prihvata i većina intelektualaca i stanovništva onih zemalja koje se smatraju okosnicom unipolarnog sveta i koji više ne veruju lažima svojih političkih elita.

Posebnu specifičnu težinu ovogodišnjem Putinovom programskom govoru davala je činjenica da je 2014. godina potpuno zbacila sve maske evro-atlantizma i potuno razotkrila njegove korene, stremljenja i namere. I Putin je odgovorio. Njegovo iscrpno izlaganje imalo je kako neposrednu jednostavnost izraza razumljivu i prihvatljivu običnom čoveku, tako i slojevitost koja krasi velike političke vizionare kadre da svoje ideje pretvore u delo. Posebno je upečatljivo što bez obzira da li njegov govor posmatrate sa političkog, ekonomskog, vojnog, socijalnog ili nekog drugog aspekta, on ima jasnu ideju vodilju koja se zasniva na čvrstoj i bezuslovnoj odbrani suvereniteta zemlje na svim nivoima. Budući da je upravo suverenitet glavna meta svih globalističkih procesa, koji započinju „povoljnim“ zajmovima MMF-a a završavaju sankcijama, sve krvavijim „obojenim revolucijama“ ili klasičnim vojnim intervencijama, možemo reći da ovogodišnje izlaganje Vladimira Vladimiroviča ima i jasnu antiglobalističku notu i upravo to će biti tema ovog teksta.

PUTIN I ANTIGLOBALIZAM

Putinovo suprostavljanje davno poznatim planovima kreatora Novog svetskog poretka da zagospodare prostorom i resursima koji pripadaju Rusiji započelo je praktično od trenutka kada je preuzeo vlast od, najblaže rečeno, nemoćnog Borisa Jeljcina. Ali, tek od njegovog povratka u Kremlj, od otpočinjanja njegovog trećeg mandata, ovo opredeljenje može se prepoznati kao jasna i zaokružena koncepcija.

Valja se podsetiti da su globalisti (evro-atlantisti) prvi napad na ruskog predsednika pokušali odmah nakon njegove, kao suza, čiste izborne pobede u prvom krugu 2012. godine, kada je do nogu potučena opozicija pokušala da ulicom obesmisli i poništi izbornu volju građana Rusije. Briljantan način na koji se on tome suprostavio i donošenje adekvatnih zakonskih rešenja kojima se kanališu mogućnosti stranog finansiranja NVO sektora, ali i sve što je nakon toga usledilo (dizanje “Rusije danas” na nivo globalnog medija sa jasnom ulogom, jačanje vojnog potencijala, odnos prema svetskim žarištima itd.) nedsvosmisleno ukazuju da je Putin odlično upoznat sa ciljevima i metodama delovanja savremenog globalizma na svim nivoima, računajući i njegovu manje poznatu simbolično-mističnu komponentu (ukidanje pomeranje vremena “letnjim kliznim satom”, zabrana ritualnog šetanja homoseksualaca ili najnovijeg pokušaja promocije Sauronovog oka odličan su primer za to).

Želeo bih da ovde napravim kratku digresiju i preporučim čitaocima ovog teksta da ovih dana svakako pročitaju kratku, ali sjajnu knjigu Aleksandra Dugina “Konspirologija”. Ako to do sada nisu učinili, vreme je. A ako jesu, vreme je još više. Možda će Vam ovo sjajno delo, iz daleke 1992. godine, dati odgovore na mnoga danas aktuelna pitanja, pa i na to sa kim se zapravo suočavaju Rusija i Vladimir Putin i šta je smisao njihove borbe.

Ono što je bitno jeste da Putin ima punu svest o tome sa kim, odosno sa čim se suočava i ko je stvarni neprijatelj Rusije. A suočava se kocepcijom unipolarnog sveta uređenog po piramidalnoj strukturi korporativnih elita, oličenoj u osovini London-Vatikan-Vašington (spolja) i njihovim izdancima u Rusiji, posejanim u vreme Gorbačova i Jeljcina (iznutra).

Možda se čudite što ne pominjem Brisel. Nemojte. Oni ne vode, oni slede. Ne naređuju već slušaju. EU je, tako kako je koncipiran, već mrtav projekat. Ili će preći u višu fazu integracija (tzv. “Tranatlantski trgovinski savez”) ili će nestati u nekom od krvavih scenarija. Očigledno da je Vladimir Vladimirovič toga odavno svestan i ako obratite pažnju videćete da on, od svog povratka u Kremlj, nije gubio previše vremena na EU kao takvu. On hoće da priča sa Merkelovom ili Olandom, kao predstavnicima nacionalnih država, ali ga Barozo i Van Rompej nikada nisu previše zanimali. A neće ni njihovi naslednici. Naravno, on poštuje formu i protokolarnu dimenziju, ali razdvaja bitno od nebitnog.

Dakle, ta Zver Apokalipse kojoj je glava u Londonu, srce u Vatikanu a mišići u Vašingtonu, želi da zdrobi Rusiju  i pri tome koristi svoje razrađene mehanizme. Najvažniji od tih mehanizama su: podrivanje ekonomskog suvereniteta kroz odnose sa međunarodnim finansijskim institucijama, razvoj potrošačkog mentaliteta, obesmišljavanje nacionalne ideje, formiranje i jačanje pete kolone (tzv. razvoj građanskog društva), izazivanje međuverskih i međunacionalnih napetosti i konflikata, ekonomske sankcije i rušenje autoriteta nacionalnog vođe kroz medijsku satanizaciju.

Postoje i drugi mehanizmi Zveri, ali su samo gore navedeni prethodili svim (bukvalno svim!) primerima nasilnog preuzimanja vlasti polu-vojnim ili vojnim intervencijama. I svi su usmereni danas ka Rusiji.

Ali, dočekala ih je aktivna odbrana na svim nivoima. Zbog toga ustaljeni mehanizmi evro-atlantizma rade, troše novac, ali ne daju željene efekte. Njihova oštrica je otupljena. Putinov rejting mikad bolji, ruska vojska nikad spremnija i modernija, peta kolona locirana i prepoznata prestrojava se i deli između sebe…

Čak i ova zabrinjavajuća inflacija verovatno ima svoj smisao u velikoj Putinovoj igri. Putin ima sjajne ekonomske savetnike Katasonova i Glazjeva koji odlično znaju da spekulativna (zapadna) ekonomija ne može nikada zaista potopiti (rusku) ekonomiju zasnovanu na realnim izvorima (sirovina, proizvodnja, zlato…). Kako ćeš sankcijama potopiti nekoga kome prodaješ jabuke, vino i buđavi sir, a od njega uvoziš energente ili raketne motore?!

Podsetiću ovde da je u svojoj prošlogodišnjoj poslanici Putin najavio pomoć i saradnju svim zemljama koje se zalažu za razvoj multipolarnog sveta na osnovama ravnopravnosti i uvažavanja razlika koje postoje među narodima i državama. Njegova velika međunarodna aktivnost tokom 2014. bila je posvećena upravo tome i dala je ogromne rezultate. Iako je imao punu podršku Kine, ipak su upravo Putin i njegova jasna vizija bile ona snaga koja je aktivnosti BRIKS-a i ŠOS-a učinila tako efikasnim, kao i poželjnim za mnoge države. Setimo se njegove trijumfalne turneje po Latinskoj Americi, aktivnosti na briljantno organizovanoj Olimpijadi u Sočiju, pripajanja Krima, jačanja onih političkih snaga u Evropi koje podržavaju njegove stavove o multipolarnom svetu i videćemo značaj Putina u suprostavljanju agresivnom globalizmu danas.

Zato se Putin smeši dok gleda samrtnički ropac unipolarnog poimanja sveta i njihov agresivni blef. Naravno, taj ropac nije bezopasan po okolinu i protivnike, jer je samrtnik bio nekada previše jak i moćan. Čak i poslednji trzaj može naneti posledice. I zato Putin mudro sklanja Rusiju sa glavnih pravaca evro-atlantskih  udara. On zna da vreme nikada ne radi za samrtnike, kao i da što se više samrtnik praćaka, to brže gubi snagu. A multipolarni svet nije budućnost, već sadašnjost koja je već uspostavila nove forme i strukture delovanja. Zbogom petro-dolaru, zbogom MMF-u, zbogom lažna Kulo vavilonska! Otprilike to poručuje Putin svojom godišnjom poslanicom i svojim nastupom pred više od 1.300 novinara iz celog sveta.

No, da se vratimo konkretnoj analizi ovogodišnjeg izlaganja ruskog predsednika i njegovim antiglobalističkim porukama.

ANTIGLOBALISTIČKI ASPEKT PUTINOVOG OBRAĆANJA

Kao što smo već istakli, ovogodišnje Putinovo obraćanje najvišim organima federacije i ruskom narodu karakterisala je jasnoća vizije, sažetost izraza i slojevitost upućenih poruka. Neke od njih odgovor su jakog nacionalnog lidera otvorenom napadu totalitarnog unipolarizma i nastojanju da se njegova zemlja rastoči kroz iniciranje i razvoj globalističkih ideja u društvenoj, religijskoj, kulturnoj i ekonomskoj sferi. Ovde ćemo ukazati četri najbitnije.

Očuvanje suvereniteta

Svakako da je najbitnija poruka ovogodišnjeg Putinovog obraćanja bila insistiranje na očuvanju suvereniteta, upravo onog elementa koji najviše smeta savremenom globalizmu i krajnja je meta svakog globalističkog procesa. U tom smislu Putin je bio više nego jasan: „Ako je za mnoge evropske države nacionalni ponos odavno zaboravljen pojam, a suverenitet predstavlja luksuz – za Rusiju realni državni suverenitet predstavlja neophodan uslov za njeno postojanje. Pre svega to treba da bude očigledno za nas same. Želim da istaknem: ili ćemo biti suvereni ili ćemo se istopiti, izgubiti u svetu. To, svakako, moraju da shvate i druge države. Svi učesnici međunarodnog života moraju to da shvate.“

Teško da se može dati jasniji odgovor onim „građanskim“ koncepcijima koje zagovaraju ne samo da nije štetno, nego je čak i poželjno deo državnog suvereniteta preneti na neke globalne institucije, ili ga se (navodno) privremeno odreći zarad određenih ekonomskih ili društvenih ciljeva. Bilo kakvo ograničavanje državnog suvereniteta, računajući čak i privredu može biti pogubno, jer zemlja je ekonomski napadnuta.

Značaj pravoslavlja kao temelja savremene Rusije

Nadam se da ne treba posebno ukazivati na anti-hrišćanski karakter Novog svetskog poretka i njegovih satanističkih rituala, koji Zapadnu civilizaciju jasno vode u pogubni put protiv Boga i prirode kao njegovog ispoljenja. Od gej parada kao izraza prava na slobodu i različitost, do seksualnih rituala u kojima se koriste deca i krvne žrtve kao dokaza posebnosti i odabranosti, štiti nas jasno i svetlo pravoslavno učenje. Na njegov značaj Putin je podsetio na orginalan način govoreći o značaju vraćanja Krima svojoj matici.

„Upravo tu, na Krimu, u drevnom Hersonu, ili Korsuni, kako su ga zvali ruski letopisci -naglasio je Putin –  bio je kršten knez Vladimir, koji je zatim krstio i čitavu Rusiju … hrišćanstvo je postalo moćna duhovna objedinjujuća sila … i upravo na toj duhovnoj podlozi naši su preci po prvi put i zauvek postali svesni da su jedan narod … To nam daje pravo da kažemo da za Rusiju Krim, drevni Korsun, Hersones, Sevastopolj imaju veliki civilizacijski i sakralni značaj. Kao što je Hramovna gora u Jerusalimu za one koji ispovedaju islam ili judaizam.  Tako ćemo se i mi prema tome odnositi, sada i zauvek.“

Ovako je, kroz duboki simbolizam, Putin stavio do znanja da Pravoslavlje i sve njegove blagodeti ostaju duhovni temelj današnje i buduće Rusije. I da će ruska vlast pomoći pravoslavnoj veri da se odbrani od drskih ali smišljenih napada bahatih satanista.

Prirodni priraštaj, obrazovanje i blagostanje u oblasti zdravstva

Globalizam je neprijatelj ljudi i njihovog življenja na ovoj planeti. To više i ne kriju. Kao što i ne kriju da im kontrola zdravstvenog sistema zemlje koju osvoje predstavlja jedan od prioriteta. Oni već otvoreno govore o „teoriji nultog rasta“, opasnosti od prenaseljenosti i potrebi da se svet zaštiti od “prekobrojnih“. Otuda sve zemlje koje milom ili silom postaju deo Novog svetskog poretka veoma brzo ulaze u zonu tzv. negativnog priraštaja stanovništva, odnosno stopa mortaliteta nadilazi stopu nataliteta. Neki narodi su tome više izloženi od drugih. Sloveni su, recimo, „prekobrojni“. Ne trpe jaram, a žive na lepoj i bogatoj zemlji. Primera radi, Srbija poslednjih godina ima godišnju stopu negativnog priraštaja od oko 5 promila, pri čemu pripadnici albanske manjine i romske populacije imaju pozitivan priraštaj. Ne treba posebno objašnjavati šta ovo znači i do čega dovodi.

Rusija je u doba Jeljcina ušla u zonu negativnog priraštaja. Kada jednom uđete u taj trend potrebno je veoma mnogo napora da se on zaustavi i preusmeri. Putin je u tomeuspeo.I o tome je ponosno obavestio naciju u svom obraćanju: „Početkom 2000-ih godina stručnjaci UN predviđali su nam dalje demografsko opadanje. Prema predviđanjima UN, stanovništvo naše zemlje do 2013. godine trebalo je da se smanji na 136 milion ljudi. Sa stanjema dan 1. januara 2014. godine iznosilo je gotovo 144 miliona ljudi, što je za osam miliona više od predviđanja UN…“

„Dodaću da već drugu godinu zaredom, vi to takođe znate, u 2013. i 2014. godini Rusija beleži prirodni priraštaj stanovništva. Očekuje se da će a kraju 2014. godine, uzimajući u obzir Krim i Sevastopolj, broj stanovnika Rusije biti veći od 146 miliona ljudi…“

„Želeo bih da vam skrenem pažnju na još jednu reprezentativnu činjenicu. Ove godine je Rusija po prvi put u globalnom rejtingu svrstana u red zemalja sa blagostanjem u oblasti zdravstva.To su države u kojima je prosečni životni vek veći od 70 godina… U ovom trenutku taj pokazatelj je u Rusiji premašio 71 godinu. Smatram da imamo osnova da u najskorijoj perspektivi povećamo prosečan životni vek do 74 godine, da ostvarimo kvalitetno novu dinamiku u smanjenju mortaliteta…“

„Poštovane kolege, obrazovanje, zdravstvo i sistem socijalne pomoći moraju da postanu potpuno javno bogatstvo i da služe svim građanima u državi. Pažnja prema ljudima se ne sme imitirati…“

Ovi podaci i stavovi nikako ne raduju globalističke gospodare. Naprotiv. Previše su prijateljski okrenuti prema stanovništvu i previše jasno ukazuju na razlike između dve koncepcije. Jasno ukazuju na sveobuhvatnost i dugoročnost Putinovog delovanja na korist svog naroda i svih stanovnika njegove zemlje.

Poruka pune vojne sptremnosti

Svestan činjenice da Zapad, kada mu izmaknu druga sredstva, na kraju za ostvarivanje svojih ciljeva uvek upotrebi silu, Putin je mnogo vremena i sredstava uložio u osavremenjivanje armije koja je tokom Gorbačova i Jeljcina izgubila dah i korak u odnosu na NATO alijansu i SAD. Nema sumnje da je uspeo u svojoj nameri da ruska vojska na svim poljima sustigne moguće rivale, a da ih u ponečemu i nadmaši. Ubrzano razvijajući najpre one vidove oružanih snaga čija silina deluje odvraćajuće na protivnika, poput strateških nuklearnih podmornica, snaga kosmičke odbrane i savremenih interkontinentalnih raketnih sistema Putin je obezbedio prostor i vreme da posao pune modernizacije armije završi u skladu sa postavljenim planovima, bez obzira na pritiske kojima je Rusija danas izložena.

U tom smislu on je ruskim neprijateljima poručio sledeće: „Reći ću samo jedno, možda i ponovo, mi nemamo nameru da se upuštamo u skupu trku u naoružanju, ali ćemo pouzdano i garantovano obezbediti odbrambenu sposobnost naše zemlje u novim uslovima. U tome nema nikakve sumnje. To ćemo uraditi. Rusija ima i mogućnosti i nestandardna rešenja…“

„Niko neće uspeti da postigne vojnu nadmoć nad Rusijom. Naša armija je – moderna i spremna za borbu, kako sada govore, učtiva, ali strašna. Imamo dovoljno i snaga i volje i hrabrosti za odbranu svoje slobode…  Branićemo raznolikost sveta. Iznosićemo istinu i ljudima u inostranstvu da bi svi videli istinski a ne iskrivljeni, lažni lik Rusije …“

Dakle, Putin je i ove godine ponovio ono što je poručio prošle – da niko ne može steći odlučujuću vojnu nadmoć nad Rusijom, ali je otišao i korak dalje istakavši da je ta i takva armija spremna da brani „raznolikost sveta“. Ovo je direktno upozorenje onima koji misle da mogu unipolarnost odbraniti vojnom silom. I još jedan dokaz da više nema povlačenja pred agresivnim totalitarizmom savremenog globalizma.

ZAKLJUČAK

Četri najvažnije Putinove poruke onima koji sebe smatraju gospodarima čovečanstva svakako će biti pažljivo proučene, baš kao što će Putin sa svojim stratezima pažljivo proučiti poruke koje oni njemu poslali sa zasedanja Trilaterale u Beogradu. Ono što je izvesno jeste da smo svedoci i akteri onog istorijskog trenutka kada se sukobljavaju dve nepomirljive društvene koncepcije od kojih ona koja pripada prošlosti (unipolarni svet) pokušava da zaustavi neminovni točak promena koji donosi naprednija društvena koncepcija (multipolarni svet). A naprednija je jer je usklađenija sa društvenim, prirodnim i božijim zakonima, koje je unipolarni svet tako bahato i olako zanemarivao i gazio. Logika društvenih zakonomernosti je jasna i nema dileme da će unipolarni svet nestati u multipolarnom, kao projekat koji vreme nije potvrdilo. A i Putin je bio na suprotnoj strani!

Izvor: Fond Strateške Kulture