Bilt i Bilderberg v.s Putin i Pravoslavlje

Onima koji shvataju pravu dubinu i značaj dešavanja u Ukrajini svakako nije promakla posebna angažovanost Karla Bilta, Ministra spoljnih poslova Švedske, u vezi tamošnjih događaja i njegovi otvoreni napadi na Rusiju kao krivca za nastalo stanje. Njegovi politički nastupi kretali su se od diplomatskih kvalifikacija do otvorenih pretnji, od pravdanja nasilja koje ukrajinski pučisti sprovode protiv sopstvenog naroda do obilaska postrojenih pronacističkih pripadnika desnog sektora u Odesi (ne mnogo pre tragičnih događaja u „Domu Sindikata“), a karakterisala ih je oštrina koja je mnogo bliža američkoj hladnoratovskoj retorici nego umerenosti političara vodećih evropskih zemalja.

Valja istaći i da je prostor koji u vodećim zapadnim medijima Bilt dobijao da svoje antiruske stavove iznosi „u ime svih“ daleko veći od prostora koji dobijaju njegove umerene evropske kolege i da je, uz Džona Kerija, on medijski najeksponiraniji šef diplomatije zapadnih zemalja po pitanju ukrajinske krize. Pri tome, njegovo često pojavljivanje, poput nekakve titule, obično prati određenje „bivši posrednik u sukobima na Balkanu“, čime se očigledno želi poslati određena poruka. Jasno je i kakva, ali nije jasno kome? Rusiji? Umerenim evropskim zenljama? Ostatku sveta? …

U svakom slučaju, očigledno je da uticaj Karla Bilta u kreiranju i zastupanju zvanične politike EU daleko prevazilazi značaj i ulogu koju na tom polju ima Švedska, zemlja koju formalno predstavlja. Logično se nameće pitanje zašto je to tako?

Iako nekome može izgledati mistično, za one koji prate ciljeve i metodologiju delovanja savremenog globalizma, odgovor je jednostavan. Karl Bilt nije samo Ministar spoljnih poslova Švedske već je i godinama stalni član grupe „Bilderberg“, a trenutno i jedan od njenih generalnih sekretara. Ovo praktično znači da je on jedan od vidljivih političkih komesara Novog svetskog poretka koji uživa veliko poverenje onih „nevidljivih“, i da kao takav obavlja mnogo šire i značajnije poslove neko što je vođenje švedske diplomatije. Kao potvrdu ovoga izneću sledeće:

– Njegovo ime najčešće se pominje kada se govori o nasledniku Ketrin Ešton.

– Bio je veoma angažovan u pripremi ovogodišnjeg zasedanja Bilderberg grupe koje se održalo u Kopenhagenu od 29 maja do 01. juna, posebno u oblikovanju predloga stavova vezanih za Rusiju i ukrajinsku krizu.

– Tokom poslednje dve godine podaci o njegovom redovnom učešću u Bildelberg sesijama nestali su iz većine „zvanično“ objavljenih spiskova učesnika, već ih možete „naći“ samo u retkim izvorima koji nisu kontrolisani od strane Imperije i koji naglašavaju da daju pregled SVIH učesnika. (1) Ovakvo, retroaktivno, „doterivanje“ biografije obično je sastavni deo pripreme kandidata za preuzimanje neke značajne javne funkcije u okviru evroatlantizma. (Verovatno se radilo o pomenutom preuzimanju EU diplomatije od promašene Ketrin Ešton, ali je ukrajinski požar malo promenio redosled poteza).

I tako, eto nama Bilta oko Urajine, sa prefiksom „bivši posrednik u sukobima na Balkanu“ i jasnim stavovima oko uzroka, ali i oko rešenja ukrajinskog problema. Rusija i Putin krivi su za sve!

U tom kontekstu posebna pažnja, mora se obratiti na njegovu izjavu datu novinarima 5. aprila ove godine, na marginama sastanka Ministara spoljnih poslova EU, održanom u Atini. U toj izjavi on ističe sledeće:

„Neupućeni moraju početi da razmišljaju o motivima Rusije kao kompleksu uzajamnog delovanja vere i moći … Imali smo sadržajnu raspravu o tome šta je priroda Rusije … Mislim da je prilično jasno da se Rusija promenila poslednjih nekoliko godina … U najmanju ruku postoji novi politički mentalitet iz Kremlja. Oni pokušavaju da izgrade pravoslavni bastion protiv Zapada!“ (2)

Ova izjava Karla Bilta iz nekoliko razloga najavljuje prekretnicu u nastupu Novog svetskog poretka prema Pravoslavlju, tačnije ulazak u novu, otvorenu, fazu agresije na celokupnu pravoslavnu civilizaciju, a pre svega Rusiju kao njen temelj.

Pre svega, ovo je prvi put da jedan od vidljivih eksponenata savremenog globalizma otvoreno pomene Pravoslavlje kao mogući „bastion protiv Zapada“, odnosno kao protivnika koji mu se nalazi na putu osvajanja. Sve do sada, koristeći specifičnosti koje proističu iz autokefalnosti pravoslavnih crkava i njihovog odnosa prema vlasti, Zapad je na pravoslavne prostore prodirao tretirajući ih zasebno, jedan po jedan, nikada otvoreno ne pominjući veru. (3)

Drugo, Biltova retorika ukazuje da je Zapad, konačno, sam sebi priznao kako je Putinova Rusija u svoju politiku ne samo vratila geostrateški pristup, srozan od Gorbačova a uništen od Jeljcina, nego ga je i podigla na veoma visok nivo. Rusija danas veoma dobro prepoznaje kako svoje mesto, potencijale i snagu, tako i svoje slabosti i ima jasne geopolitičke pravce i oslonce. Antiglobalizam i pravoslavne vrednosti svakako spadaju među njih. Uostalom, Putin je to obnarodovao u svom novogodišnjem obraćanju naciji ktajem prošle godine, a to što se odgovor Zapada na događanja u Ukrajini sveo na promovisanje nasilja prema stanovništvu i sankcije koje više štete njima samima nego Rusiji, samo pokazuje da oni Putina tada nisu dobro razumeli, ili ga nisu ozbiljno shvatili. Biltova izjava ukazuje da ga sada razumeju i shvataju!

S toga ne treba da čudi što prve vesti koje stižu iz Kopenhagena, ukazuju da se na ovogodišnjem Bilderbergu o Rusiji debatovalo uz obraćanje pažnje na činjenicu da je ona centar Pravoslavne civilizacije. Naravno, još uvek je rano da javnost sazna pravu suštinu i smisao donetih zaključaka na ovogodišnjoj bilderbeškoj sesiji, ali to će se ubrzo saznati kako kroz insajdere tako i kroz ponašanje Imperije. Međutim, gotovo je sigurno da, kakvi god ti zaključci bili, oni neće previše iznenaditi Putina i njegov geostrateški tim, budući da je prostor za delovanje globalista prilično sužen, a činjenica da su se već odlučili da primenjuju vojnu silu bez prethodne adekvatne medijske pripreme dovoljno govori sama za sebe! No, svakako je zanimljivo vratiti se Biltovom pominjanju Pravoslavlja kao dimenzije geostrateške politike.

Antiglobalizam i Pravoslavlje kao oslonci Putinove geostrateške politike

Kao što sam već naglasio, Vladimir Vladimirovič u decembru 2013-te, tokom obraćanja poslanicima oba doma ruskog parlamenta i ruskoj javnosti iz Georgijevske sale u Kremlju, koje se smatra predstavljanjem strateških političkih ciljeva za narednu godinu, jasno je ukazao da, uz jačanje ekonomskih pozicija i vojne moći, bitnim osloncima svog geostrateškog delovanja smatra antiglobalizam i promociju pravoslavnih vrednosti.

Može biti da neki smatraju kako ima i prioritetnijih poslova, ali budite sigurni da ovakvo usmerenje predstavlja savršenu anticipaciju savremenih globalističkih procesa i geopolitičkih kretanja od strane Vladimira Putina i njegovog tima. A evo i zašto:

U zemljama osvojenim od strane Novog svetskog poretka forsira se ideologija koja krši ne samo osnovne društvene zakonitosti (poput neoliberalnog koncepta) već i elementarne prirodne zakone na kojima se temelji ljudsko postojanje (pedofilija, istopolni brakovi, GMO hrana, komtrejls zaprašivanja i sl), što izaziva otvorenu sumnju u stvarne namere kreatora globalističkih procesa i budi potrebu za otporom kako kod stanovnika tih zemalja, tako i kod onih država koje još uvek nisu uhvaćene u mrežu evroatlantizma. (4)

Kada se tome doda otvorena zloupotreba savremenih naučnih i tehničkih dostignuća u svrhu ostvarivanja masovne kontrole i pljačke stanovništva, podrivanje i rušenje demokratskih institucija i vekovnih civilizacijskih dostignuća, ograničavanje prava pojedinca da slobodno koristi čak i takve privredne resurse kao što su hrana ili voda, otvoreno satiranje čitavih naroda i nacija kako bi im se preotela prirodna bogatstva i mnoga druga nepočinstva, evidentno je da se Novi svetski poredak ispoljava kao apsulutno totalitarno društvo u kome se spajaju agresivnost nacizma prema nacijama i beskurpuloznost komunizma prema pojedincu. Strah od takvog društva normalna je stvar, pa ne čudi što svest o neophodnosti pružanja otpora uspostavljanju takvog poretka brzo sazreva u zemljama Zapada, i to kako kod stanovništva, tako i kod političkih činilaca okrenutih tradicionalnim vrednostima.

Nudeći dijametralno suprotni koncept privrednog i društvenog razvoja zasnovan na tradicionalnim vrednostima koje su stvorile i očuvale ljudsku civilizaciju, poštujući pravo na različitost nacija i istinsku slobodu pojedinca, Putin postaje simbol borbe protiv korporativnog kapitalizma i na njemu zasnovanog globalističkog koncepta, a ruski model razvoja cilj koji promoviše sve veći broj slobodnih intelektualaca i političkih partija na Zapadu. Nema sumnje da će vremenom njihov uticaj rasti, a to će sigurno smanjiti pritiske na Rusiju. Otuda je naglasak na antiglobalizmu logičan izbor Putina u borbi za geostrateško pozicioniranje Ruske Federacije i ne predstavlja samo nužni odbrambeni potez, već i opasan protivudar protivniku na Velikoj šahovskoj tabli. Budite sigurni da Bžežinski ozbiljno razmišlja šta u tom smislu odigrati.

Slično važi i za Pravoslavlje. Sa jedne strane, kao simbol i čuvar istinskog hrišćanskog učenja, njegove čistote i snage, Pravoslavlje nije samo religija kao težnja Čoveka da spozna Boga kao svog Tvorca, već istinski izvor Života, opstanka i moralne snage pravoslavnih naroda. Otuda je napad na njegove temeljne vrednosti, koji uspostavljanje Novog svetskog poretka podrazumeva pre ili kasnije, direktan udar na bitisanje pravoslavnih naroda, njihovu državnost i civilizacijske vrednosti. Istovremeno, ono što nazivamo pravoslavnim sistemom vrednosti u sebi nosi kod za poništavanje satanističkih uticaja i rituala na kojima počiva Globalizam, ali problem je što se u pravoslavnim zemljama ljudi decenijama smišljeno udaljavaju od vere. Otuda je promocija pravoslavnih vrednosti i njihovo vraćanje u svakodnevnicu pojedinca, od ključne važnosti za opstanak pravoslavnih naroda.

Sa druge strane, nema ni jedne pravoslavne zemlje koja je postala deo Imperije, a da je u njoj našla svoju sreću i da nije mnogo više izgubila nego što je dobila. Od Grčke, koja se u tom novom, tada se verovalo naprednom, svetu našla prva, do Bugarske koja u evroatlantskom zagrljaju umire danas, svaka pravoslavna zemlja bila je tretirana kao resurs a ne partner, kao tržište a ne prijatelj, a pravoslavni narodi kao građani drugog reda i jeftina radna snaga. Tako je bilo, tako je danas i tako će biti nadalje. Odnos evroatlantizma prema grčkoj krizi klasičan je primer za to.

Otuda je Putinovo promovisanje pravoslavih vrednosti i uspostavljanje jakih državnih i poslovnih veza sa pravoslavnim zemljama, bez obzira što su deo Imperije, ili voljom svojih političkih elita teže da to postanu, takođe logičan geostrateški izbor. Jer, ako uspe u nameri da potisnuti pravoslavni kod vrati u životnu svakodnevnicu pravoslavaca, Putin će satanističkim sveštenicima Novog svetskog poretka zadati ozbiljan udarac, bez obzira što su neke od autokefalnih pravoslavnih crkava već potpale pod snažan uticaj globalista.

Otuda, pomenuta izjava Karla Bilta pored političke ima i svoju mističnu dimenziju, a pominjanje formiranja „pravoslavnog bastiona“ pokazuje čega se kreatori Novog svetskog poretka najviše plaše.

Ali, sigurno je, zna to dobro i Vladimir Putin… !!

______________________________________

Odrednice:

(1) http://www.dailymail.co.uk/news/article-2336847/Bilderberg-2013-Who-billionaires-politicians-arriving-secretive-conference-Watford-hotel.html

(2) Određena skraćenja izjave ne menjaju njenu suštinu (autor) http://www.in4s.net/index.php/bilt-rusija-gradi-pravoslavni-bastion-protiv-zapada/

(3) http://srb.fondsk.ru/news/2013/10/31/spc-kosmet-i-novi-svetski-poredak.html

(4) Primera radi, registrovano je da se komtrejls zaprašivanja obavljaju samo nad prostorom zemalja članica NATO ili potpisnicama njegovog programa „Partnerstvo za mir“

Izvor: CEOPOM-Istina